„Застава” се полако спушта
http://www.politika.rs/scc/clanak/38072 ... ako-spusta
Прво рочиште у стечајном поступку над групацијом „Застава возила” заказано за 19. мај. – Уместо подржављења, припрема се приватизација
Крагујевац – Жилави гигант из доба социјализма одбројава своје последње дане. Над групацијом „Застава возила” отворен је стечајни поступак, а прво рочиште у крагујевачком привредном суду заказано је за 19 мај. Реч је о кровном предузећу под чијом су капом биле фирме које су остале да „висе” након што је „Фијат” 2008. преузео „Заставину” фабрику аутомобила.
Одлазак „Застава возила” у стечај не значи, међутим, да ће и фирме које су биле у тој групацији имати исту судбину.
Стечај је покренут у сомборским „Специјалним возилима”, али ће држава покушати да спасе „Камионе”, можда и заштитну радионицу „Застава ИНПРО”. По свему судећи, „Застава возила” ће са собом повући још „Резервне делове” и „Хортикултуру”, одавно мртве фирме које су у деценији иза нас постојале само на папиру.
Стечај је раније покренут у „Застава аутомобилима”, фирми која је свој „папирни” статус окончала са свега троје од укупно 13.500 радника, колико је било 1989, када је ова фабрика још радила пуном паром. Стечајни поступак у „Аутомобилима”, о чему је „Политика” у више наврата писала, прате бројни проблеми који се тичу утврђивања правог имовног стања овог некадашњег гиганта. Суд, наиме, још прикупља податке о салонима, сервисима, туристичким и стамбеним објектима које је ово крагујевачко предузеће поседовало широм бивше СФРЈ, од Љубљане до Пећи и Охрида.
Некадашњи радници помно прате стечајни поступак у „Аутомобилима”, надајући се да ће из стечајне масе бити изузета средства са рачуна који је својевремено отворен како би се измирила њихова евентуална потраживања. На том рачуну је било више од 300 милиона динара, а заступник радника Радиша Павловић поднео је кривичне пријаве против некадашњих синдикалних вођа и директора које терети за противзаконито камаћење поменутог рачуна и противправно стицање имовинске користи од око два милиона евра.
Иако се држава кани да за „Заставу ИНПРО” усвоји унапред припремљени план реорганизације – УППР, будућност овог предузећа није извесна, поготово што је кључни производни програм, а реч је о аутомобилским приколицама, преузео француски „Тригано”. Овај важан извозни адут, и фабрике и Крагујевца, француска
компанија је пазарила по цени од 287.000 евра, задржавши око 160 радника, али је више од стотину радника остало у још увек друштвеном предузећу „Застава ИНПРО”, чије руководство покушава да очува погоне кројачнице, штампарије и металне галантерије.
Проблем са „Заставом ИНПРО” лежи у промењеној стратегији Владе Србије, која је одустала од првобитне намере да подржави све заштитне радионице у земљи, с обзиром на то да та предузећа запошљавају особе са инвалидитетом. Та „тактика” је била актуелна све до 2013, после чега је дошло до потпуног заокрета који подразумева приватизацију заштитних радионица. Како „Политика” сазнаје, у току је припрема приватизације и друге крагујевачке заштитне радионице – „Шумадија ДЕС”.
Како ствари стоје, на крају би из читавог „Заставиног” корпуса могли бити спасени само „Камиони”, које држава жели да припоји све профитабилнијој наменској индустрији. Будући да за производњу привредних возила није могла да пронађе стратешког партнера, Влада Србије је донела одлуку да се у „Застава камионима” убудуће праве каросерије или неки други делови за наша борбена оклопна возила „лазар” и „морава”. Намера државе да улаже у војну индустрију очитава се и у недавном потезу „Застава оружја”, која је купила и од банкрота сачувала „Застава ковачницу”.
Колико је некадашњи социјалистички индустријски гигант жилав говори и то што је процес реструктурирања „Заставе” почео још 2001. Покушавајући да убеде „пролетере” да је то за њих добро, неки представници државног врха тада се нису добро провели у Крагујевцу, који још памти сцену песничења Александра Влаховића (министар за привреду и приватизацију од 2001. до 2004. године) са гневним радницима испред седишта локалне самоуправе.
Занимљиво је рећи да су, с почетка процеса реструктурирања, највећи купци „Заставиних” фабрика били – Словенци. Словеначке компаније су купиле „Алатницу”, „Тапацирницу” и „Заставу шпед”. „Застава” је проблем имала са купцима из Бугарске, који су упропастили поменуту „Ковачницу”, сада у власништву државне фирме „Застава оружје”.