Vazduhoplovi

[Cica Maca]

Mnogo je komplikovana termobaricka, 400-800g testa zavrsava sav posao.
Ako se ja dobro secam tog ruskog izvestaja, transkript snimka sa CVR-a, sama posada je htela da napravi prvi, lazni prilaz zbog meteo uslova. I odmah su se sjebali.

Sent from my HTC Desire 825 using Tapatalk

[zuzazu]

Nema potrebe ni za 400-800 gr

Nama su demonstrirali sta moze da uradi detonaciona kapisla ili samo fitilj. Za avion je i to dovoljno (rapidna dekompresija). Ruski Erbas je oborio eksploziv u limenci koka-kole.

Bomba koja se postavlja u avion u 90% slucajeva reagovace na promenu pritiska i sve vezbe se rade za takvu bombu. A to onda znaci da nece eksplodirati pri zemlji nego najkasnije na 10.000 ft u snizavanju.

Sem na promenu pritiska, moze imati i tajmer ili kombinaciju ova dva.

U JATu je bila procedura i za bombu koja reaguje na promenu polozaja.

Ne postoji "lazni" prilaz.

[nikaragva]

Sta je lazni prilaz?

[HKS]

Ima li sanse da se avioni zastite od tih bombi, nekakavi skeneri, senzori da se ugrade u sam avion?

Sent from my m2 using Tapatalk

[snork]

Pa imaju na aerodromima razni skeneri, i za ljude i za prtljag. Po potrebi se prtljag otvara i pregleda, a ljudi pretresaju do gole kože. Postoje i dresirani psi koji prepoznaju (po mirisu) razne eksplozive. Ali kada dođe do ukrcavanja u avion, pretpostavlja se da su ljudi i prtljag prošli sve kontrole i da nisu opasni. Na Zapadu je oduvek bilo i ono pitanje "jeste li sami pakovali svoje stvari", a u JAT-u je jedno vreme postojalao dodatni korak: "prepoznavanje prtljaga". Sa gejta se silazi stepenicama do aviona, prtljag takođe dovezu pored. Onda svako uzima svoju torbu/kofer i stavlja ih na drugu stranu. To što je je "prepoznato" se ukrcava. Ako nešto preostane, ide na posebnu kontrolu / otvaranje. Putnici zatim ulaze u avion stepenicama sa zemlje. To je bilo u vreme kada su Šiptari intenzivirali terorističke operacije i kada se spremalo NATO bombardovanje. Nikada pre i posle nisam video tu proceduru.

Posebno pažljiva kontrola je potrebna na letovima koji imaju usputna stajanja. Postoji zabeležen slučaj (severnokorejski agent u južnokorejskom avionu, ne mogu da se setim godine i broja leta) da putnik unese bombu sa sobom, ostavi je u avionu, izađe na tranzitnom aerodromu, a bomba eksplodira u drugom delu leta.

Sa pojavom bombaša-samoubica, sve je dobilo novu dimenziju: počeli su da svakog putnika na svakom letu tretiraju kao da potencijalno ima bombu kod sebe. Ili oružje kojim će oteti avion i zakucati ga u neku zgradu.

[HKS]

Znam za tu kontrolu na aerodromu, ali opet se provuku.
Ili ulazak takvih u nekim drzavama "moze da se dogovori".

Sent from my m2 using Tapatalk

[Cica Maca]

Barometarski je najefikasnili na recimo FL300. Ali, masta osobe koja ga sastavlja moze svasta. Primer: upaljac se armira na 1000ft i nista. Avion izlazi na predvidjeni FL i nista. Krece u snizavanje i na 1000ft dobija signal za detonaciju. U zavisnosti od kolicine i smestaja testa, moze da napravi od loma strukture i raspada i/ili eksplozije u vazduhu do toga da posada izgubi kontrolu ili onemogici normalno sletanje.

Lazni prilaz kao termin u komercijalnoj ne postoji. Siroko rasprostranjen manevar u nekadasnjem varsavskom paktu, vojna avijacija. Slozeni meteo uslovi i slabo do nikako opremljeni aerodromi. Pilot ide u fiktivno sletanje po instrumentima do minimalne visine i prelazi u VFR sto je u komercijalnoj zabranjeno. Zu, ti nastavljas po IFR kao sto ti procedura nalaze. Kas su mi nasi piloti koji su leteli 21-ve pricali, nisam mogao da verujem.

Detektori i skeneri ostaju na tlu. Velika masa, dopunsko osoblje na skenerima, kompatibilnost kao i turnaround koji bi skocio neka 2, 3 i vise puta. Mogucnost zastite u okviru samog bagaznog prostora je upotreba specijalnih kontejnera koji treba da apsorbuju energiju eksplozije.

Sent from my HTC Desire 825 using Tapatalk

[Geza]

"Galebu" se ugasio motor
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... asio-motor

Avio incident na aerodromu u Čeneju. Iskusni sportski pilot Dragan Amidžić spasao sebe i letelicu. Pilot nije povređen, a avion neoštećen

AVIO incident nad Čenejem, naseljem nedaleko od Novog Sada, čuvenom po sportskom aerodromu, završen je - srećno. Dragan Amidžić, poznati novosadski biznismen i iskusni sportski pilot, juče po podne uspešno je prizemljio avion "galeb G2" posle gašenja motora u vazduhu. Avion je prošao bez oštećenja, a i pilot nije povređen.

Do incidenta je, kako za "Novosti" objašnjava Amidžić, koji na avionu ovog tipa ima više od 700 časova naleta, došlo gotovo odmah po poletanju.

- Poleteo sam oko 16.30, "galebom G2" sa aerodroma na Čeneju, koji je i matična baza našeg aero-kluba "Galeb G4" u kom imamo još četiri ovakva aviona - objašnjava Amidžić. - Vrlo brzo motor je otkazao. Postupio sam prema pravilima, okrenuo sam avion prema pisti, izvukao točkove i uspeo da sletim bez većih problema. Posle ovog incidenta, naravno, avion su preuzeli mehaničari, koji će uraditi detaljan pregled i sve provere. Ja ću, kada poželim, da letim na nekom od drugih aviona...

Aero-klub "Galeb G4" sa Čeneja, podsećamo, postao je poznat javnosti 2008. godine. Tada se, na aero-mitingu "Čenej 2008", organizovanom upravo na njihovom matičnom aerodromu, predstavila akro-grupa "Stars", formirana u okviru ovog kluba, na "galebovima G2". Ova grupa je jedna od retkih u svetu, koja je nastupala na mlaznim avionima van "zvaničnog" ratnog vazduhoplovstva.

Na avionima ove grupe leteli su iskusni piloti ratnog vazduhoplovstva, članovi nekadašnjih "Letećih zvezda". Solo nastupe, takođe na "galebu G2", izvodio je upravo Amidžić, koji je, iako nije pilot ratnog vazduhoplovstva, stekao zavidan broj časova naleta na mlaznom avionu.

AKRO-GRUPA "STARS"

AVION "galeb G2" na kojem je leteo Amidžić, jedan je od aparata koje su koristili piloti akro-grupe "Stars". Svih pet aviona, koji su u sastavu grupe, nabavljeni su polovni, i prethodno su detaljno remontovani. Ljubitelji vazduhoplovstva pamte ih po bojama trobojke i velikoj crvenoj petokraki zvezdi sa izduženim vrhom, nacrtanoj na belom "stomaku" aviona.

[zuzazu]

Lazni prilaz kao termin u komercijalnoj ne postoji. Siroko rasprostranjen manevar u nekadasnjem varsavskom paktu, vojna avijacija. Slozeni meteo uslovi i slabo do nikako opremljeni aerodromi. Pilot ide u fiktivno sletanje po instrumentima do minimalne visine i prelazi u VFR sto je u komercijalnoj zabranjeno. Zu, ti nastavljas po IFR kao sto ti procedura nalaze. Kas su mi nasi piloti koji su leteli 21-ve pricali, nisam mogao da verujem.

Maco, ili taj sto ti je pricao, ili ti, al neko je pobrkao loncice. Rekao bih malo oni, malo ti.

[snork]

Ja na kraju nisam shvatio o čemu je reč: da li se spusti na visinu na kojoj je u datim okolnostima moguće vizuelno letenje, pa onda preleti nisko iznad piste kako bi identifikovao njen tačan položaj, a zatim napravi krug sa ciljem da se sleti u sledećem pokušaju? Ako se odmah posle prelaska sa instrumentalnog na vizuelni prilaz krene u sletanje, onda ono nije lažno nego pravo.

Nego, Geza je pomenuo G-2 Galeb, a ja u drugoj temi njegovog konstruktora Zlatka Rendulića i emisiju na RTS-u. Evo je ovde, ali nažalost nije cela. Počinje pričom kako je leteo na F-84 Thunderjet-u i slučajno trimovao kormilo visine nadole, a posle panično vukao volan prema sebi da se ne bi zakucao u zemlju. Zato je odlučio da u Galeb ne ugradi električne trimere, već neke mehaničke "točkiće" (pretpostavljam da je na njima lako uočiti da li su i koliko komande trimovane). Baš iz razloga da mladi i neiskusni piloti ne bi dolazili u opasnost da im se nešto slično desi. Itd, itd, ima dosta toga o jugoslovenskoj avio industriji i razvoju aviona.

Zlatko Rendulić - portret aerodinamičara:

https://www.youtube.com/watch?v=XUM_XX6Qt9M

[methane.master]

http://www.yugopapir.com/2014/04/jat-sa ... -nebo.html

Sent from mTalk

[snork]

Lep tekst.

Flota JAT-a sastoji se danas od 23 aviona i to 13 tipa DC-3, šest IL-14, tri CV-440 ("Metropolitan") i jednog DC-6B. U punoj ljetnoj sezoni ti avioni s ukupno 650 sjedišta prevoze putnike na 20 domaćih i desetak inozemnih linija. Beograd i Zagreb postaju značajne luke međunarodnog avionskog prometa, pa je - što avionima JAT-a, a što avionima inozemnih avionskih kompanija - Jugoslavija povezana sa 19 gradova u 16 evropskih zemalja.

Sve klipne mašine. DC-3, IL-14 i CV-440 dvomotorci vrlo sličnog izgleda i veličine (ako se dobro sećam, imaju ispred muzeja na Surčinu parkirana sva tri). DC-6 veći i sa 4 motora. On je korišćen i na liniji Beograd-London-New York. Ovde se pominje jedan, ali postojala su dva JAT-ova DC-6, reg. br. YU-AFA i YU-AFB.

A aerodrom stari, tamo gde je sada "Airport City". On je korišćen još desetak godina, kada je JAT-ova flota već imala i mlazne avione.

[zuzazu]

Ja na kraju nisam shvatio o čemu je reč: da li se spusti na visinu na kojoj je u datim okolnostima moguće vizuelno letenje, pa onda preleti nisko iznad piste kako bi identifikovao njen tačan položaj, a zatim napravi krug sa ciljem da se sleti u sledećem pokušaju? Ako se odmah posle prelaska sa instrumentalnog na vizuelni prilaz krene u sletanje, onda ono nije lažno nego pravo.

Nema nista od toga.

Evo kako to izgleda u Beogradu iz pravca Avale:

JA lctr su Jajinci, odnosno gde avion zapocinje finalni prilaz napustajuci visinu medjuprilaza od 2840 stopa

OM je negde iznad Ade i visina aviona je 1657 stopa

Minimum na kome pilot mora da vidi prilazna svetla je 200 stopa (61m)

Pod pretpostavkom da je sve vreme bio u oblacima/magli, na 200 ft ima dve mogucnosti

1) ako vidi svetla piste ili pistu - slece

2) ako ne vidi svetla piste ili pistu - ide u proceduru neuspelog prilaza

Nema nikakvog identifikovanja piste, niskog preleta ili sl.

Tacno je. Poslednji deo svakog instrumentalnog prilaza jeste vizuelno letenje (jer drugacije ne moze biti), a ne treba mesati VFR i IFR sto su PRAVILA LETENJA.

[snork]

Hvala na objašnjenju!

Inače, često gledam sa Trošarine sletanja iz ovog smera i odvijaju se upravo kako si opisao. Avioni su poravnati sa pistom, lete u pravoj liniji i obično tu negde izvlače stajni trap. Međutim, ima jedan izuzetak: par puta sam video Belavia Embraer 175 (linija Minsk - Budimpešta - Beograd), kako dolazi sa severa i pravi nagli zaokret upravo iznad Trošarine. Bukvalno mi preleti preko glave i to dosta nisko (reklo bi se na max. 200 m, s tim što je sama Trošarina na oko 200 mnv). Ovako nekako (obeleženo crvenom linijom):

[Heinz]

http://www.blic.rs/vesti/beograd/boing- ... -u/05e680w
"BOING" PREŽIVEO OTMIČARE, A SAD TRUNE Pet retkih letelica propada na groblju aviona u Surčinu