Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[Saša]

Hvala na odgovoru, i pretpostavljao sam da je tako, za sada nemam ambicija da živim tamo. Bio sam u Starnbergu pre par godina nešto poslovno tri dana, spavao u hotelu "Vier Jahreszeiten", imao sam i dosta slobodnog vremena pa sam lepo prošetao i obišao ga. Vidi se da je sve maksimalno sređeno, a u autosalonu u blizini hotela najjeftiniji auto bio je Mercedes SLS od 150.000 evra. Mesto mi se najviše dopalo zbog jezera na čijoj je obali i puno zelenila. Verovatno ću i ove godine ići tamo na par dana.

[maxer]

Slikaj, slikaj ... slikaj (a možeš i neki video da nabaciš), telefon ti je bar uvek pri ruci.
Pa onda da vidimo i mi kao to izgleda

[kragujevac]

Takvih "kičasto-ušminkanih-jezero-zelenilo-promenada" gradića je puna Bavarska. Na svakom jezeru ima po nekoliko (Utting, Herrsching, Inning, Tegernsee, Bad Wiessee, Prien, Rottach-Egern, Gmund, Chieming, Diessen, Schondorf, Schonau am Koenigsee) . Ima ih mali milion i svi su ispeglani do perverzije, tako da je vikendom nemoguća misija naći mesto za parkiranje . U stvari je prvo posao doći autom do njih kad pola Bavarske krene u prirodu, a parkiranje je onda tek priča za sebe. Nije svuda isto ali je generalno gusto.
Lakše je sesti u voz pa iscoolirati. Kupiš Bayern-Ticket za 28 evra i četvoročlana porodica može da se vozi svim regionalnim i lokalnim vozovima,busevima, tramvajima, metroima (dobro, metro ima samo u Minhenu i Nirnbergu) po Bavarskoj do sledećeg jutra u 0600. Mnogo je opuštenije a i brže se stigne. Regionalni (sporiji) vozovi idu do 150kmh tako da i nisu baš spori.

[snork]

Tada sam otišao iz čiste klinačke radoznalosti. Vratio se iz vojske u septembru 1989., počeo da studiram u KGu, a bukvalno iz zezanja otišao 09.januara da se prijavim na biro rada, tamo sam pri registrovanju naveo da sam učio nemački u školi. Krajem februara 1990. stiže poziv iz službe za zapošljavanje, tu dopisnicu i dan danas čuvam kao uspomenu. 01. marta prvi razgovor sa nemcima, 09. aprila potpisivanje ugovora. Mogao sam da počnem da radim već 01.maja, ali mi je to ipak bilo previše brzo, pa sam se odlučio za prvi septembar. I dobro sam uradio, oni koji su se zaleteli da odu prvog maja su morali da "probiju led", jer su bili prva organizovana grupa stranaca koja je došla posle duuugo vremena. Mi koji smo došli tri meseca kasnije smo mogli od njih da pokupimo dosta korisnih informacija.

Svaka čast tadašnjoj državi koja ti je našla posao u Nemačkoj, a i tebi što si se odvažio da odmah odeš i započneš život u stranoj zemlji.

[Heinz]

http://www.njuz.net/medicinski-fakultet ... u-nemacku/

[kragujevac]

Svaka čast tadašnjoj državi koja ti je našla posao u Nemačkoj, a i tebi što si se odvažio da odmah odeš i započneš život u stranoj zemlji.

Ne znam da li to nalaženje posla u D može da se pripiše tadašnjoj državi. Činjenica je da je potražnja došla iz Frankfurta a da je naša strana dobrim delom bila zadužena i perfektno odradila logistiku. Nije odmagala, trpala klipove u točkove, rezonovala po današnjem principu "gde sam tu ja?" i FT1P. Organizaciono je sve bilo na takvom nivou da bi i današnje strukture mogle puno da nauče.
Meni je kao klincu tada sve bilo skoro pa zezanje, sve do momenta dok se voz 02. septembra u 16.00 sa železničke stanice nije pokrenuo u pravcu Minhena. Od tog momenta do dolaska u Minhen nisam mogao da pojedem ni jedan jedini zalogaj niti da popijem gutljaj vode. Tako nešto nisam osetio ni kad sam krenuo u vojsku.
U prvo vreme mi je najteže padalo to kad sam morao da krenem natrag u D posle par dana boravka u Kragujevcu. Ono, svi ortaci se zezaju, studiraju, vodaju se sa devojkama, a ja kao osudjenik idem sam nazad u Nemačku. Zvuči čudno, ali sa 21 godinom su prioriteti malo nelogično rasporedjeni.
Posle, kad je krenula frka, mobilizacije, noćno zvonjenje pozivara, telefonski teror kad se neko ne odazove na poziv u dobrovoljce, rat na teritorijama koje sam znao samo sa ekskurzija itd. ispalo je da mi je ta odluka od par godina ranije sačuvala glavu na ramenima. Dolazili su mi devedesetih na vrata u Kragujevcu nekoliko puta, iako sam uredno predao vojnu knjižicu kada sam pošao u inostranstvo. Ratni raspored bio negde kod Tovarnika u Slavoniji. Neka hvala, bez mene.

[Darko]

Neverovatan je momenat kad si otisao. Mogu da zamislim sa kojim si cudjenjem gledao vesti '91-95.
Iz uredjenje si otisao u jos uredjeniju zemlju da bi posle godinu dana da prva zemlja iz uredjene postala vijetnam.

[trojanac]

Često nismo svesni kada napravimo najbolji korak u životu, nego postajemo svesni tek vremenom.

[ljuba]

Najveci problem kod svakog veceg koraka je sto svaka velika promena pokrene lavinu drugih zeljenih i nezeljenih, pozitivnih i negativnih. I covek u takvoj lavini treba da prepozna da li je u celosti nesto pozitivnije ili ne A lavina se ne zavrsava nikada vec se samo povecava...

https://youtu.be/TmENMZFUU_0

PS: Zato ono: Udri i ne razmisljaj ne zvuci tako lose

[trojanac]

Nemoj biti tako surovo iskren zbog nas koji razmišljamo o velikom koraku.

[ljuba]

Meni je u odlasku (a i ostanku) samo jedna stvar bila izuzetno otezavajuca. A to je mogucnost izbora. Bilo mi je potpuno svejedno da li sam ziveo u NL ili Srbiji. Cak u trenutku kada sam odlazio imao sam samo 30% (apsolutno znaci u kolicinama DM) vecu platu, plus sam imao stan u Beogradu - dobro imao sam stan i u NL ali sestrin . Uvek sam zavideo ljudima koji su emigrirali posto nisu imali drugi izbor - njihov je put jasno definisan i lak Bez mnogo dodatnog razmisljanja.

PS: Evo sestra mi se pod stare dana odselila ovih dana za Ameriku kaze na samo par godina...

[passenger]

Iz kojih razloga?

Iz takve zemlje selidba preko okeana mi nema smisla, a recimo cela porodica je tu na okupu. Meni selidba iz CH u USA ni za 20000 mesečno nema smisla, ako bih vidjao porodicu jednom u dve godine i redje kako to postane vremenom. Iz Srb je trebalo u Qatar da idem, pa se odlučio na AT. Posle sam prešao u CH i odavde jedino što mi je logično je Lihtenštajn i nigde drugde. Nikakva Amerika, Kanada, AU itd. Odavde mi je 35e povratna avionska karta, za sat i po sam dole. Time mi je porodica blizu, uredjen sistem, fine zarade, standard...definitivno ne postoji razlog zbog čega bih išao u USA iz ovakve zemlje

[kragujevac]

Možda samo iz razloga radoznalosti?
Ako neko ima "zatvorenu fiansijsku konstrukciju" tipa nekretnine, dovoljno uštedjevine itd. onda može i da se baci u putešestvije tog tipa. Još ako dobro govori jezik zemlje u koju je namerio i ima obrazovanje koje tamo može da unovči, utoliko lakše. Onda je stvar afiniteta da li baš mora da se ide preko velike bare ili se u Evropi nadje neko još interesantnije mesto. Lično ne bih išao van Evrope, to je moj sadašnji stav, ali moj stav 1990. godine je bio da idem u Nemačku na 5 godina, pošto su nam dali ugovor na toliki vremenski period. Rezultat znamo, 26,5 godina kasnije mi je tablica na autu još uvek M-KG , i veoma je mala verovatnoća da će više ikada počinjati sa KG.

[passenger]

Kao što rekoh, ne postoji razlog zbog kog bih se preselio daleko iz takve zemlje kao što je NL ili CH. Previše daleko, odvojeno, a nema mi cenu da odem toliko od porodice. Imao sam posao u struci u Qatar, ja sam odustao i otišao u AT i radio u pošti, pa u proizvodnji. Sad u proizvodnji, pa od idućeg meseca u drugoj firmi (ta firma je iz NL, verovatno Ljuba čuo za nju) u montaži. Lično mi nije bitna karijera koliko porodica. I da ne radim u struci nikada, zadovoljan sam ovde blizu mojih. Sestra dva deteta, pošaljem nešto, obidjem. Roditelji takodje, par drugara dodju, ja dodjem dole itd. Sve mi je to bitnije od novca.

Jedino ako neko ima neki dobar razlog, a da nije novac. Dosadio mu je taj sistem, želi drugi. Firma ga šalje tamo, a jedna od onih osoba koje rade sve za firmu itd.

[VVWOB]

Necu da ulazim u licne razloge i nacin vodjenja zivota, ali odluka da se radi "sljakerski" posao sa relativno slabom perspektivom u odnosu na razvoj karijera i bavljenje onim sto te interesuje ili gde imas ambicije, a pod razlogom "porodice" je veoma uskoumna i po mom misljenju losa.

Posebno, ako si kao sto kazes zaposlen, pa tako max 1-2 puta mozes otici u SRB, posetiti rodbinu/prijatelje itd.

Ideja selidbe ili emigracije negde, bi trebala da sa sobom nosi neku asimilaciju sa ljudima i sistemom zivota u tom okruzenju, a ne da pravis mikro SRB okruzenje ili da zivis da bi bio u implicitnom kontaktu sa SRB.