snork napisao:
Provajderi rade sa asimetričnim
protokom samo u delu prema krajnjim korisnicima. Bilo iz razloga što tako diktira pristupna tehnologija (npr. DOCSIS ili ADSL), ili što koriste
višak uploada
za druge usluge, kao što je npr. web hosting
Boldovao sam kljucne reci.
Slazem se sa napisanim osim da skrenem paznju da ti pricas o protoku a ja sam pisao o brzini.
Krajnji korisnici imaju mali protok, time malu naplatu usluge. Ne zaboravi da je protok podataka ono sto se placa, ne nominalna brzina.
Poslovni sektor ima potrebe i ima cime (hosting, mail, poslovni procesi) da generise UL protok i ima novca da plati.
Ti zoves visak uploada ono sto je zapravo osnova prihoda provajdera.
Web hosting i upload se placa znatno vise nego sto bi jedan krajnji korisnik platio celokupan saobracaj kucnog prikljucka u oba smera.
Sto se provajdera tice skoro je svejedno da li naplacuje 1/10, 1/50, ili 1/300 ,UL/DL od krajnjeg korisnika brzinu prikljucka jer je protok prakticno isti, veoma mali za veliku vecinu.
Za firme su drugacije potrebe i vise balansiran ili potpuno simetricni protok a time i brzine su logicnije prilagodjene kao cesce resenje.
Inace, i za kucne korisnike nudi se simetrican pristup, moze i 100/100, ako zelis da platis. Ali, na recima su mnogi jaki a kada dodje do placanja krene bezanija
Druga je stvar sto je kod nas generalno visa cena i za manje brzine odnosno protoke u odnosu na neke susedne zemlje pa po inerciji ADSL i sada VDSL pristup vecina smatra "sirokopojasnim" netom danas.
I moze da plati dok 100/100 prevazilazi tipicnu mesecnu platu kod nas pa ti ponudi nekom da radi 2 ili 3 meseca da bi platio brzi simetricni net ya 30 dana....koji mu zapravo i ne treba za kucnu potrebu.
Ista prica je i za optiku, znam firme koje su 5/10 Mb i ne zele da plate za vise iako tehnickih mogucnosti naravno ima i nude se vece pritupne brzine.
Inace sama asimetricnost protoka krajnjih korisnika je nesto sto je uobicajeno sirom sveta pa je i tehnika namenjena krajnjim korisnicima prilagodjena tome.
Kucni modem/router/switch combo uredjaji koji se kod nas koriste su isti oni koji se koriste sirom sveta, ta asimtericnost nije neki nas izum to je prosto osobina kucnog neta.
Hteo sam da kazem sto se cene tice za kucne korisnike iz ugla provajdera finansijski je skoro pa svejedno kolika je brzina za DL, ono sto kosta je brzina i protok UL. Ono sto ti nazivas visak UL protoka nije zapravo visak vec core biznis i zato je UL kako sam mozda nespretno naveo ono sto najvise kosta provajdere dok je DL sporedna (za njihove ukupne prihode) kategorija.
Ovako su meni objasnili sustinu iz novcanog ugla posmatranja tih nominalnih brzina kada se formiraju paketne ponude kucnim korisnicima.
ali i dalje im je briga za korisnike na niskom nivou. Npr. kod mene u naselju je Telekom izgradio EPON mrežu, sa optičkim vlaknom do svakog stana. Međutim, po toj infrastrukturi nude potpuno iste usluge, kao i preko ADSL-a. Nemaju nameru da ponude bolji DL/UL odnos, kao što je to npr. učinio Targo, ili da bar omoguće da onaj ko želi doplati za veću brzinu. Znači, max. brzina se svodi na 50/2 ili 100/2, iako bi mogli da ponude i 1000/1000 kada bi hteli. U njihovim poslovnicama čak ni ne znaju da konkretna zgrada ima optičku infrastrukturu, već prodaju standardnu ADSL uslugu (sa sve dodelom telefonskog broja 
i u osnovi je isto kako funkcionišu npr. vodovod ili elektrodistribucija. Cevi za vodu u jednoj zgradi, ili ulici, ili čak magistralnom vodovodu nisu projektovane da svi korisnici istovremeno mogu da puste vodu punim intenzitetom. Ali ta situacija se u praksi nikada neće desiti, i svako će praktično uvek moći da koristi vodovod bez primetnog smanjena pritiska. Samo je važno da se sa ovakvim "oversubscribe-ovanjem" ne pretera, tj. da se ipak zna kolike su stvarne srednje potrebe u nekom trenutku. Kod komunikacionih mreža se sve to može pratiti u realnom vremenu i na odgovarajući način povećati kapacitet kada se ukaže potreba.
