Dobro veče

[jaksa]

Hvala. Stigla danas

[snork]

Ama mi (Timočka Krajina) moramo da budemo "kontraši" uvek: jutros u 05:50 (na slici je iskazano UTC)

Ali pazi u Loznici... 19 stepeni u decembru, i to ujutro u 6 kad je inače najhladnije. Kakav li to vetar duva i odakle... Zimi u našim krajevima najviše vetar određuje temperaturu, osunčavanje je skoro nebitno.

Nego, nije -2 strašno... Pogledaj kako je u Verhojansku trenutno:

[dragvorl]

@ snork Jel znaš možda pruga BG-Šid, u smeru ka Šidu koliko je stara, pošto voz kad prođe Rumu, do Šida ide pa daj bože 40-50 na sat. Ljudi se šale da je austrougarska pruga pa zato, a iz pravca Šida ka BG, se ide normalno. Dok sam studirao putovao sam tako, a što se tiče Beogrda, koristio sam BG voz baš često. Batajnica - Franš, pa do FPN šta naiđe BG voz je prava stvar.

Većina pruga nam je jednokolosečna (najveći problem je Beograd-Bar), tako da je dobro da uopšte postoje dva koloseka. Zapravo samo Beograd-Zagreb (glavna pruga Jugoslavije) i Velika Plana-Niš (znači ne čak ni skroz Beograd-Niš) su dvokolosečne.

Beograd-Zagreb je malo čudna pruga u smislu da je reč o pruzi za Novi Sad, na koju je kod Inđije spojen krak za Zagreb.

Kao dete sam dosta putovao tom prugom i otkad znam za sebe (znači već skoro 35 godina) se popravljaju neke loše deonice. 1992. je završen remont jednog koloseka od Stare Pazove do Golubinaca, ali eto sada je problem na drugom mestu. Ne znam da li je jedan kolosek bolji od drugog, ili je reč o problemima sa terenom i nasipom.

Austrougari su gradili sledeće deonice:

Novi Sad – Zemun 10.12.1883.
Zemun – Savski most 15.9.1884.
Inđija – Sremska Mitrovica 10.12.1883.
Sremska Mitrovica – Šid – Tovarnik 7.10.1891.

Nemam podatke za deo koji je sada u Hrvatskoj, tj. Tovarnik-Novska i Novska-Zagreb.

Evo i komplet mape iz 1914.

[maxer]

Nego, nije -2 strašno... Pogledaj kako je u Verhojansku trenutno: (-52C)

Malo ...

[Heinz]

@nuk
Kaže se Ljermontovljeva

[Ikac]

Danas mi u kolima pokazivalo 21°C. Ceo dan vozim sa otvorenim prozorima, kao da je proleće...

[snork]

Evo i komplet mape iz 1914.

Dragvorl, hvala!

Zanimljivo kad se gleda na drugu stranu, od Zagreba prema Ljubljani, kad se prođe Zaprešić, pa Savski Marof, dolazi se do Slovenije gde prestaje Ungarn, a počinje Östereich.

[Ralee]

Snork da li znas, negde sam citao a ne mogu da nadjem, da li je ruska pruga sira od nase?

[pedja]

Zbog toga njihovi vagoni imaju posebno podvozje, dok ostali mogu samo da sanjaju o ruskim prugama

TT

[nuk]

@nuk
Kaže se Ljermontovljeva

Na beogradskom je Ljermontova još uvek

[Ikac]

Snork da li znas, negde sam citao a ne mogu da nadjem, da li je ruska pruga sira od nase?

I ja sam to pročitao negde. Mislim da jeste bila za vreme II sv. rata, da ne bi mogli nemci da je koriste prilikom invazije. Ne znam da li je i danas tako.

[Xepoj87]

Sta, sazidali novu prugu i napravili vozove, dok su Nemci isli ka njima?

Sent from the 7th edge of the 3rd World.

[Ralee]

I cuo sam da njihovi tockovi mogu da se suzavaju kako bi mogli da idu ostalim prugama. Valjda kako neprijatelj ne bi mogao da transportuje oruzije i robu kroz njihovu teritoriju.

[snork]

Jeste šira, razmak između šina 1520 mm. Naša je standardni kolosek od 1435 mm. To je širina koji potiče bukvalno iz prvih dana železnice, kada su u Engleskoj počeli da grade pruge. Veći deo sveta koristi tu širinu, ali ne svi. Evo ovde detaljnije: https://en.wikipedia.org/wiki/Track_gauge

Inače, tramvaj u Beogradu, Zagrebu, Cirihu, Bazelu (verovatno celoj Švajcarskoj) je tačno 1000 mm. Austrija i kasnije Austrougarska je na svojoj teritoriji gradila pruge normalnog koloseka (u Srbiji je najstarija koja se koristi iz 1856. godine), ali su imali i "kolonijalni" format od 760 mm za brdovite terene, koji su koristili u Bosni i Istri. Da bi mogli da se spojimo na prugu kod Višegrada, i Srbija je napravila prugu istog uskog koloseka (Beograd-Obrenovac-Gornji Milanovac-Čačak-Požega-Užice-Višegrad), nešto pre, a završeno posle 1. svetskog rata. Ova pruga je ukinuta 1978. godine i kasnije na većem delu fizički uklonjena. Deo od Mokre Gore do Višegrada i dalje postoji i koristi se za turističke vozove.

Sta, sazidali novu prugu i napravili vozove, dok su Nemci isli ka njima?

Ne, poučeni iskustvom sa Napolenonom, još su od 19. veka namerno gradili pruge u tom formatu. Kad naiđe neprijatelj, da mogu da se povuku, a da neprijatelj ne može za njima.

I cuo sam da njihovi tockovi mogu da se suzavaju kako bi mogli da idu ostalim prugama. Valjda kako neprijatelj ne bi mogao da transportuje oruzije i robu kroz njihovu teritoriju.

Postoje lokomotive i vagoni čiji točkovi mogu da se otpuste sa jedne strane, pa onda prilagode na drugi format i zašrafe. Ali to je više izuzetak, nego pravilo. Uglavom se na granici vagoni podižu dizalicom i menjaju im se cela obrtna postolja. Tako je bar na granici Mađarske i Ukrajine.

[Heinz]

Pa zato ni nema autoputeva u Rumuniji