Ne brže od života!

[maniaxxx]

I ja sam se uvek pitao kako mozes da zaspis u voznji dok nisam sam zaspao u tunelu na avtoputu.

Srecom samo sam oklizao ogradu i cimnuo sam nazad. Imao sam srecu da nisam ili probio ogradu ili da me nije zanelo kad sam cimnuo jer je padao sneg ili da me nije neki sleper pokupio....a samo sam grejanje ukljucio i odoh ja. Ne znam ni sam koliko sam vozio u snu jer ogradu sam zakacio izvan tunela. Secam se ko da je bilo juce i sad znam kako zajebano moze biti to.

Da sam imao malo manje srece vi ne biste ni dandanas znali da je goodyear sranje da su zimske gume sranje i jos puno toga potpuno nevaznog i neupotrebljivog

[ljubitelj]

Ma moze da se zaspi usled premora i mnogo sati prethodno nespavanja, svima se to desi pre ili kasnije. Mnogo sati voznje direktno tome doprinosi.
Pitanje za razmisljanje je kako neko zaspi ako krene iz Beograda i vec nakon 60km zaspi, ili neke slicne kratke relacije. Da li je uvek to razlog za nesrecu, i u ovom konkretnom slucaju ili se samo tako kaze bez udubljivanja.

[maniaxxx]

Ja sam zaspao na pola puta iz Lj u Celje. Koliko je to kilometara verovatno znas.

[Vladapetr]

Svako je imao neki takav slučaj, samo treba učiti iz takvih situacija i ne dozvoliti da se ponove. Taj umor naprosto ne možeš da pobediš, zato ga treba prepoznati na vreme.

Moj ujak je, zbog svog letnjeg vozila (kamper), osudjen na ture od 20-ak sati vožnje jer ne sme da vozi preko 100kmh. Njegov način borbe sa umorom je držanje volana tako da su ruke potpuno ispružene a dlanovi okrenuti jedan ka drugom, ramena malo uvučena. U takvom položaju ti ruke padaju sa volana na noge i probude te čim malo kloneš. Tako izbegava mogućnost da zaspi za volanom. Na žalost, preduslov za ovako nešto je nestvarna fizička sprema najduže što sam izdržao tako da vozim je 15-ak minuta, ramena otpadaju od bila. A on životinja veže po 10-ak sati u cugu, bez da se umori.

Čitao sam neki članak pa sam probao i izgleda da deluje. Kažu da prilikom vožnje u umornom stanju treba glavu spustiti na dole, tada se put gleda širom otvorenih očiju i ne možeš početi da ih sklapaš jer ti odmah bude mrak pa reaguješ. Ja gledam da stanem čim osetim umor, jednom sam imao kritičnu situaciju (srećom, bez ikakvih posledica) i više ne testiram djavola.

[ljubitelj]

Krenuo si odmoran i naspavan iz Ljubljane u Celje i zaspao na pola puta. Nesto mi tesko verovatan scenario, da nisi mozda vec umoran i neispavane prethodne noci krenuo na put?
Ja sam 2 puta bio u toj situaciji, jednom nakon 5 sati voznje i 6sati nocnog kreni stani drndanja na granici. Posle 11 sati za volanom prosto bilo je kriticno. Stao pored puta i odremao sat i po.
Potom nastavio jos 170km puta do cilja bez daljih problema.

Drugi put, nakon 26 sati neprekidnog rada na poslu (ceo dan i cela noc bez prekida) seo ujutru u auto da odem kuci na spavanje, samo 30 minuta voznje uobicajeno. Uhvatio me dremez posle 15minuta voznje, u jednom trenutku osetim da nemam kontrolu.
Stao, izasao 15 minuta setanja i veoma polagano do 60km/h jos 10minuta do kuce.
Spavao ceo taj dan i celu noc uz jedno ustajanje za prehranu.

U oba slucaja sam bio premoren, nakon toga vise nikada ne sedam za volan pa ma sta da se desava ako nemam bar 5-6 sati pre voznje dobrog odmora.
Ne opravdavam sebe, napravio sam gresku u oba slucaja ali sam ipak na vreme odreagovao kada se pogorsalo stanje kontrole.

[maniaxxx]

Nisam bio naspavan. To je bilo vec prema jutru posle celog dana lumpovanja i zabava. Ali da ne bude zabune bio sam trezan. Pio sam coca colu

[kragujevac]

Meni se to desilo samo jedan jedini put u zivotu i bilo mi je nauk za sva vremena.
Situacija: Povratak iz Kragujevca u Minhen, juni mesec , oko 16h. Supruga vozi vec 300tinak kilometara, prosli Bec i stajemo na Loosdorf, gde uvek pravimo vecu pauzu. Natocili benzin, otisli u McDonalds, ja pojeo samo jedan jedini burger i popio kafu, upravo da mi se ne bi uvalio u stomak, da mi se ne bi prikunjalo od toga. Napravili pauzu od oko 45 minuta, posli dalje, ja seo da vozim. Auto put skoro prazan, tri trake, mi u srednjoj, vreme divota, tempomat nakacio na oko 120-130 i laganica. Deca pospala, supruga gotova da zaspi (vozilla dugo, logicno da se umori), klima namestena na 20C (uvek tako). U roku od 15-20 minuta primecujem da mi se drema, ostali zaspali, smanjio muziku da im ne smeta prolazim ispod putokaza gde pise da je do Salzburga jos 2XXkm, racunam u sebi „to je oko 400 do Minhena, nema sanse da ja to dovezem, toliko mi se drema. Ali i dalje vozim.
U sledecem momentu (ne znam koliko je vremena proslo, mozda sekunda, mozda par sekundi) budim se na manje od pola metra od nekog srebrnog autica u desnoj traci i u roku od 0,0001 sekunde postajem svestan sta sam uradio, u onom ludilu budjenja iz spavanja koje je trajalo XX sekundi uspevam da NE cimnem volan kao blesav, nego da ga samo pomerim par milimetara na levo, sto je bilo dovoljno da se vratim u svoju traku, ali dovoljno i da se auto trzne i da se supruga probudi. Samo me je pogledala i nije nista rekla, ali ono, taj pogled imam i sad u glavi, iako je proslo par godina. Ja samo kazem „idemo na parking“, i posle dva-tri kilometra silazimo sa auto puta, ona nastavlja da vozi. Interesantno je da sam ja u tom momentu dobio takav udar adrenalina da sam verovatno bio najbudniji covek u univerzumu, i imao sam utisak da mogu da vozim do Stokholma bez pauze.
Milsim, vozim vec cetvrt veka, prelazio sam 1200km sa dve pauze za gorivo, po ledu,snegu i kijametu, ali ovako nesto gore opisano mi se do tada nikada nije desilo. Bukvalno sam mogao sve da nas pobijem, i sad me jeza podilazi kad ovo pisem. Od tada se menjamo najkasnije na svaka dva sata za volanom i na najmanji znak umora (ali BUKVALNO na najmanji znak) stajemo na prvu pumpu i pravimo pauzu makar 15 minuta.

[trojanac]

Dobro je kad ima ko da te odmeni. Nije to za igru samo neko shvati kasno.

[kragujevac]

A znas koji je osecaj i kakve misli tek pocnu da prolaze kroz glavu kad se to "slegne"? Tek kad smo stigli kuci, raspakovali se i odmorili, onda je opet pocelo da mi navire u glavu kakvu katastrofu sam mogao da napravim. Uzas blagi.

[passenger]

Ma kad je zamena tu,mogu 3500 km da vozim. Svakih 1000 km da ona vozi 200,ja sam super.

[Martin]

Meni se dešavalo da se ne sećam prethodnih 10-20 sekundi vožnje. Na relaciji BG-SM, 60 km autoputa, nakon 8-časovnog radnog vremena. Uglavnom leti, kada sam vozio vozilo bez klime.

[Xepoj87]

Moj cale je par puta spavao od Sapca do BGa.l, sto je smesna tura.
Stanemo na parking, obicno pumpa ili motel, on odrema pola sata.
Jednom je skrenuo kod Kvantasa, dakle 10, 15km od kuce.
Meni se desilo da sam u Cvijicevoj izgubio jedno 50m puta, kada sam skontao, osamario se po sred face da bih pregurao tih 500m.
Nikada nisam imao problema na duzim putovanjima, do 1000km, ali vec odavno sam svestan kada mi se prispava, a jako retko vozim rute preko 500km.

Ja imam problem sa secerom, kada je visok i prispava mi se, nema te sile koja ce me razbuditi. Kao mladji, dok sam se vozio busom, mnogo puta zaspim stojeci na nogama drzeci se za sipku, pa kada krenem da padam, probudim se i zadrzim.
Jednom sam pesaka dosao do zgrade i skontao da se ne secam da sam usao u moju ulicu uopste.

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

[Martin]

Svaka nam čast svima na priznanju, ali najbitnije je ne izignorisati potrebu za snom i izbegavati "izdrži još malo, izdrži još malo" dok smo za volanom - jer upravo zbog toga se zaspi.

[McGruja]

Umor je dosta zajeban, čuvajte se, i stanite negde da odmorite
Nije lako prepoznatljiv, a može lako da ubije

[Sloba]

Svitanje je najopasnije, bio ispavan ili neispavan. Bioritam.

Sent from my MI 5s using Tapatalk