Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[passenger]

bruto 1500 tokom studiranja, a praksa za srednjoskolce moze da bude max 800-900 eura, sumnjam da izlaze na 1500. Ipak se racuna da zive sa roditeljima i da ne placaju stan i jos neke troskove.

[meidling]

Što se tice Austrije mozete pogledati na ovom linku.Sve zavisi od branše i ugovora o radu.Najjači su metalci jer prema onom za sta se njihov sindikat izbori se uzima kao neka osnovica za ostale

https://www.gehaltsrechner.gv.at/lehrlinge/#m

[snork]

Ako se radi o TGV/LGV-u, njegov VMax u redovnom saobraćaju je cca. 320kmh. Generalno gledano može i daleko brže, svojevremeno je držao svetski rekord u brzini sa cca. 570kmh.

Upravo tako. 1990. je postigao 515 km/h, a sada početkom 2000-ih 570 km/h. Čelični točkovi po čeličnim šinama, standardna širina koloseka, rekao bi čovek - običan voz. A u stvari je mnogo, mnogo više od toga. Konstrukcija vozova je bila manji problem. Veći problem, koji su Francuzi uspešno rešili, je izgradnja pruge za tako velike brzine. Vrteo se dugo na Motors Chanell-u odličan film o TGV-u, koga zanima verovatno može negde da se skine. Opisano je sve od početaka, tehničkih rešenja, tipova vozova, sistema izgradnje pruge, i kako se sve to menjalo kroz 50-tak godina istorije TGV-a.

U tom filmu je npr. opisano kako se zavaruju šine. Aluminotermijom, sa legurom koja ima temp. koeficijent tačno proračunat da bude suprotan od temp. koeficijenta čelika (jer se šine leti produžuju, zato se na standardnim prugama i ostavlja zazor, koji izaziva onaj čuveni tak-tak tak-tak zvuk i potrese kad se prelazi preko spojeva). Proces zavarivanja na TGV prugama je toliko precizno proračunat, da se obavlja samo noću, kako zagrevanje zračenjem Sunca tokom dana ne bi poremetilo proračun!

to ti je kad negde stigne 21. vek

I to 20-tak godina pre njegovog početka.
Meni je posebno zanimljivo kako su Japanci i Nemci pokušavali isto, ali nisu uspeli. Na kraju su se zadovoljili sa oko 300 km/h rekordima i 250 km/h max. brzinom u eksploataciji. Japanski vozovi na vazdušnom i magnetnom jastuku se ne računaju, to je zaobilaženje suštinskog problema - kontakta točkova i pruge, a ne njegovo rešenje.

Išao sam za Pariz iz Amsterdama 2003 godine i osećaj je super kada razvije 300km/h, ništa se specijalno ne oseća samo cima u krivinama i pretiče automobile velikom brzinom. Nije ni skupa karta kada se kupi par meseci unapred - reda 59 eur povratna.

Cena je kao i za avion, tj. dosta visoka, a može biti jeftinija ako se rezerviše par meseci unapred. Ne bi trebalo da cima u krivinama, ako kroz njih prolazi tačno onom brzinom kojom treba. Nagib pruge je proračunat tako da se na toj brzini centrifugalna sila i tangencijalna komponenta težine izjednače i trebalo bi da putnik ne oseti nikakve sile. Ako staviš lopticu na sto, trebalo bi da ostane na njemu bez pomeranja. Jedino po čemu se primeti naginjanje je to, što gledajući kroz prozor, vidiš da se horizont podiže i spušta. Naravno, nije kroz sve krivine prolazak optimalan. Ako TGV iz nekog razloga kasni, onda nabije veću brzinu od proračunate, da bi nadoknadio kašnjenje. Problem su i pruge u drugim zemljama, Nemačka, Holandija, Španija, Italija, Engleska, pa kada dođe u te zemlje, TGV ide znatno sporije, a komfor nije kao u Fancuskoj i Belgiji.

[kragujevac]

U Nemačkoj su bili na dobrom putu da se makar približe TGVu, ali je železnička nesreća ICE voza u Eschede-u 1998. godine kada je poginulo 101 ljudi i povredjeno skoro isto toliko sve to zaustavila. Od tada na nemačkim prugama važi VMax od 250kmh, iako vozovi tehnički gledano mogu bez problema da idu mnogo brže.
A železničku nesreću takvih razmera (najveću u istoriji BRD) izazvao je deo od par stotina evra, tj. prsten od čelika koji se montira na svaki točak voza i menja se posle odredjenog broja kilometara. Nešto kao guma na autu, samo od čelika. Jedan takav je pukao, pokidao jednu osovinu i to baš kad je ICE prolazio ispod mosta.
Krš i lom je bio.

[blaugrana]

Uhhh, gledao sam skoro o tome na NG

Sent from my SM-J500FN

[dragvorl]

I space shuttle je pao zbog o ringa.

[passenger]

i moj bottomframe od 1 000 000 CHF nije bio diht zbog o-ring

[snork]

Sećam se tog događaja i vagona zabijenih u stub nadvožnjaka. Još je gore ako je uzrok habajući prsten točka (ne znam kako se kaže na srpskom, na engleskom se koristi reč tire/tyre kao za gumu na drumskim vozilima). Već 150 godina kako postoji železnica, svaki točak se periodično proverava kuckanjem čekićem, baš da bi se utvrdilo da li je dobar. Možda ste nekad videli radnika železnice kako ide od točka do točka i to radi. Osim vizuelno, i po zvuku se tačno poznaje ako postoji pukotina u čeliku.

Svaka čast nemačkim mašincima, ali ovu oblast jednostavno nisu savladali kao Francuzi. Vozovi jesu brzi, pruge dobre, ali TGV je nešto sasvim drugo. Npr. spojevi vagona su kruti (jedan se mora podići dizalicom da bi se "sklopili") baš da bi u slučaju iskakanja iz šina voz ostao u uspravnom položaju i da ne bi došlo do prevrtanja i "slaganja" vagona jedan na drugi. Npr. jednom prilikom je zbog radova na brzoj pruzi, TGV saobraćao običnom prugom sa drumskim ukrštanjima u nivou (smanjenom brzinom, oko 200 km/h). Na jednom prelazu se u trenutku nailaska voza našao valjak za valjanje asfalta. Kada je voz udario u njega i iskočio iz šina, poginuo je samo mašinovođa. U TGV-u nikada do sada nisu poginuli putnici.

Vidim da im je nesreća dobro došla kao izgovor da ograniče brzinu. Tako su i Japanci ograničili "zbog buke".

Inače, Siemens-ova šinska vozila (npr. voz koji je učestvovao u pomenutom incidentu) nisu ništa posebno. Ali ta kompanija ima budžet za lobiranje koji se meri milijardama evra, i uspeva da ih proda širom sveta. Između ostalog, prodali su ih i Rusima za prugu Moskva-Peterburg (uvek bila najbrža pruga u Rusiji, jer je na dobrom terenu i praktično se pruža u pravoj liniji), iako su već razvili svoj za brzinu od 250 km/h:



Datum kad sam skinuo sliku sa interneta je jun 2002. godine, ali je korumpirana Jeljcinova administracija tada već imala dil sa Nemcima.

Na ovoj slici je u sredini (neka otvorena muzejska postavka). Ovaj skroz levo je korišćen za liniju Moskva-Lenjingrad u vreme SSSR-a (max. brzina 200 km/h). Proizvođač je RVR Riga. Problem je što je to izgleda bila jedina fabrika elektromotornih garnitura u SSSR-u, a posle raspada su u Rusiji ostali proizvođači lokomotiva i vagona, dok je elektromotorne garniture trebalo razviti od starta. RVR Riga je proizvođač i onih plavih vozova koji su svojevremeno prodati Jugoslaviji, a sada se uglavnom koriste za BG Voz / Beovoz i još neke lokalne vozove u drugim mestima.



Izvor slike: https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%A0200

[Heinz]

Inženjeri, a zašto voz ima "gumu", da vas čujem?

[snork]

Pa to je deo koji se troši? Da nema "gume", morao bi se zameniti ceo točak? Verovatno je i od mekšeg čelika nego šine, kako bi se smanjilo njihovo habanje.

[ikac2000]

Na NG je lepo objasnjeno kako su se tu nasle.

[ljubitelj]

Kad si već pomenuo Siemens može se dodati i fijasko Nemaca u Kini kada nisu uspeli da isporuče ispravan voz i pored brojnih prepravki, dorada, mnogo meseci i potrošenih para. Jednostavno, Nemci nisu savladali tehnologiju.
MIslim na Šangaj- aerodrom prvu liniju voza velike brzine (iliti TGV na francuski jezik prevedeno)u Kini gde je Simens dobio posao a nije umeo da napravi šinsko vozilo koje korektno funkcionioše.
Onda su Kinezi preuzeli projekat od Siemensa, doradili šta treba, napravili i pustili u rad voz velike brzine u Šangaju. I prodali licencu Siemensu da nešto uspeju da naprave u samoj Nemačkoj da proradi.

Onda su se ozbiljno dalje angažovali i stvorili svoje vozove uz potpuno osvajanje tehnologije i ostalo je istorija.
Kina je danas broj 1 u svetu brzih pruga i vozova gde redovno svaki dan vozovi idu projektovanim brzinama i leti i zimi i po ravnom i po planinčugama sa velikim nadmorskim visinama i kratke i veoma dugačke linije.

TGV ili voz velike brzine je danas sinonim za kineske železnice, ubedljivo imaju najduže pruge u sistemu velikih brzina sa najvećim brojem prevezenih putnika.

[Heinz]

Pa to je deo koji se troši? Da nema "gume", morao bi se zameniti ceo točak? Verovatno je i od mekšeg čelika nego šine, kako bi se smanjilo njihovo habanje.

Srce točka ("felne") je elastičnije od ostatka točka, i ima veze sa kaljenjem i prokaljivošću, koliko se sećam nekih osnovih stvari. Nisu isto opterećeni centralni i periferini delovi točka.

[snork]

Nisam mašinac, pa imam samo grubu predstavu o tim stvarima. Ali pretpostavio sam da stvar nije tako jednostavna kao što izgleda na prvi pogled.

[dragvorl]

Verovatno se i ne greje isto ceo tocak.