Kanjon Nevidio Crna Gora

[Ogi]

Preziveo sam.

Kakva deca, ovo je bio samo moj road trip iako I deca mogu da idu uz saglasnost roditelja o uz uslov da su teza od 30kg.

[Ogi]

[123456]

Svaka cast, prelepe slike

[nikaragva]

Jel ima puno plivanje i ronjenja?

[trojanac]

Koliko sam video iz nekih materijala, ronjenja skoro da i nema, a plivanja ima ali ne baš mnogo. Ogi će svakako bolje da objasni, iz prve ruke.

[grujicd]

Čim je Ogi zaboravio da komentariše kakav je bio put - mora da je vrhunski doživljaj

[Markoni]

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

[nikaragva]

Vidim da se provlace kroz neke tesnace ispunjene vodom. Ne znam jel plivaju, hodaju ili rone negde.
Tamo kad bi se zadesio odmah bi mi pale na pamet scene iz one tajlandske pecine i spasavanje dece i otisao bih u bananu

[Heinz]

Prođe se ceo kanjon ili neki deo?

[Ogi]

Road trip je bio savrsen. Upravo ono sto mi je trebalo. Presao sam nepunih 1100km.

Nakon sto sam po prvi put stao da vidim most preko reke Tare u mestu Djurdjevica Tara, iako sam prolazio vec tuda ali uvek je bilo lose vreme, nastavio sam ka Niksicu gde sam prespavao. Ujutru u 10h nasao sam se sa vodicem i grupom u restoranu Jatak, iz pravca Savnika posle nekih 2km. Bilo nas je ukupno 9 u grupi, 4 momka iz Belgije, jedan mladi par iz Belgije, Nemac, Estonka i ja. Tu smo potpisali da oslobadjamo odgovornosti vodica ako nam se bilo sta dogodi odnosno da idemo na sopstvenu odgovornost. U cenu ulazi dorucak i rucak nakon kanjoninga. Krenuli smo oko pola 11 do parkinga ispred kanjona, to je nekih 2km odatle. Stizemo do lepo uredjenog parkinga gde se neke druge grupe vec spremaju. Oprema nam je spremna. Svako dobija neoprensko odelo, carape, cipele, pojas i kacigu. Oprema je stvarno bila fenomenalna. Ulazimo u "bazen" da bismo se navikli malo na temp vode i culi instrukcije vodica. Krecemo u kanjon. Vreme nas je posluzilo, bilo je savrseno suncano. Voda u kanjonu je hladna, kazu 4-5 stepeni. Kada dunes u kanjonu izlazi pomalo para. Priroda je neverovatna. To ne moze recima da se opise. U reci ima pastrmki. Kazu da gutljaj vode mozemo da popijemo ali da nije bas preporucljivo jer mi nismo navikli. Pio sam vodu koja je curila sa stene, kaze to je pijaca. Sve vreme se hoda po nepoznatom u smislu da ne znas sta se nalazi ispod odnosno znas, kamenje veliko i malo, mora jako da se pazi da se ne izvrne zglob, ne udari koleno, ne upadne u rupu jer se iznenada pojavljuje dubina itd. Plivanja ima, ne previse ali ima. Sve vreme idemo za vodicem, uglavnom jedan je napred a drugi pozadi (drugi je njegov sin, klinac). Prolazi se ceo kanjon. Cujem da zavisno od iskustva grupe, vodostaja i drugih okolnosti postoje i razliciti putevi, nekada cak mora i da se proroni ispod stene. Ovoga puta nije bilo ronjenja. Ako se ne varam bilo je 5 skokova, 2 sa oko 2 metra, 2 sa oko 4 metra i poslednji sa oko 8 i po metara. Postoje mesta na kojima se spustas kao toboganom niz brzak, mesto na kome se provlacis kroz jaaako uske stene gde sam se pitao da li cu proci. Medjutim, vodic je toliko iskusan da samo njega slusas i ne bi trebalo da bude problema. Sve govori gde da stavis ruku, gde nogu, koliko je duboko itd. Iznenadio sam se, nije to mala reka. Na jednom mestu je 11 metara duboka. Video sam jednu veeeliku prelepu zabu, uhvatio je u ruku i mazio. Imao sam utisak da uziva. Sa stena curi voda, uglavnom su obrasle zelenilom za koje mozes da se uhvatis kao za tepih. Najvisi deo kanjona je 400 metara. Klizamo se o kamenje, padamo. Vazno je da ne budes krut vec da ti ruke i noge rade kao opruge. Vodopadi. Na jednom mestu je zeznut skok, skace se pored stene u koju ne smes da udaris a usko je. Kada prodjes kanjon nastupa najtezi deo. Povratak na startnu poziciju. Mora da se penje 30-45 minuta pod uglom od 45 stepeni, kao nekim prirodnim stepenicama, kroz sumu. Stignes na vrh, pa malo silazis pa se ponovo penjes i tu si. Tu se bukvalno dusa ispusti. To zaista zahteva kondiciju. Problem je sto vodic nije nosio vodu pa smo bili nenormalno zedni. Imali smo pauzu u kanjonu, dobili smo neke sokice i cokoladu ali nije dovoljno. Tek sam shvatio koliko je povratak opasan, a to nam vodici nisu skrenuli paznju, zato sto dok se penjes rukama se hvatas za zemlju ili za drvece da ti bude lakse a na jednom mestu smo videli na drvetu poskoka, kako vodic kaze najotrovniju zmiju u CG. Vratili smo se u restoran gde smo dobili suvenir, rucak i CD sa slikama i videom.

Onda sam posetio Podgoricu. Bio sam mnogo puta, ovoga puta sam setao sirim centrom grada i ostao zapanjen koliko je cisto. Nije nesto atraktivno ali je uredjeno. CG nije za potcenjivanje uopste. Putevi su im bolji od nasih, autoput ce pre zavrsiti, priroda je neverovatna o cemu svedoci i moja sledeca destinacija. Neverovatan broj stranaca. Respektabilno. Sto puta sam prosao a nikada nisam svratio. BIOGRADSKA GORA sa jezerom. Neopisivo. Boja jezera, cistoca, suma. Kao sa razglednice. Slike govore vise od reci:

















Na kraju, PG - BG preko Topole, prosecna potrosnja 4,8l po bordu.

[havijer]

Fotke su fenomenalne. A tura zvuči interesantno, samo mi nije jasno ti skokovi sa te visine?! Zvuči opasno.

Sent from my Mi A1 using Tapatalk

[Ogi]

Pa pazi, nije da nije opasno, realno svasta moze da se desi.
Zato i potpisujes.
Ali opet, slusas sta ti se kaze i ne bi trebalo da bude problema mada nikada se ne zna.
Oni kazu da nisu imali problema osim izvrnutih zglobova ali da je generalno bilo problema, evo bas pre neku nedelju su izvlacili neke koji su se zaglavili, pre par godina su neki nasi bili sa nekim slepcem koji uopste nije pravi vodic pa ih je vadila GSS. Najvaznije je imati dobrog vodica.

Sto se skokova tice, takav je kanjon, kada skocis na pocetku to je to, ne mozes vise da se vratis. Jedino taj poslednji skok moze da se izbegne, Estonka nije smela. Ostali ne mogu.

[Ogi]

Evo par klipova da otprilike vidite kako to izgleda.

Zeznut skok jer se skace izmedju stena:



Poslednji skok sa preko 8m:



I jos jedan:

[Markoni]

Prelepo. Odlicna tura. Iz nekog razloga klipovi ne mogu da se otvore, bar kod mene.

Sent from my SM-N910C using Tapatalk

[Ogi]

Evo ga radi sada.