Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[kragujevac]

Vidi, ja sam 83-84 imao svojih 15ak godina i neverovatno dobro se sećam da su se u mesnoj zajednici Aerodrom u Kragujevcu delili bonovi za šećer, prašak, ulje za jelo i brašno. bila su tri bona spojena pa perforirana, na svakom je pisalo "bon za xxxxx" i bio je pečat mesne zajednice. Kad se dodje po bonove u MZ, pokaže se lična karta, uzmu se bonovi a ime prezime onoga ko je uzeo bon za taj mesec se precrtavao sa spiska.
To je prvi deo priče. Drugi deo je da i pored bonova nije redovno ni bilo ovih namirnica, pa si, ako si nekoga znao iz samoposluge "Aerodrom" dobijao "dojavu" da recimo u toliko i toliko sati stiže ulje za jelo, pa da dodješ medju prvima da staneš u red, pošto imaš, jelte, tri bona za po litar ulja, a dodje recimo 5 kutija sa po 12 flaša, pa dok ima-ima, kad se sve razdeli onda čekaš sledeću isporuku.
Druga priča je vezana za "narodni" hleb, koji se pekao u "Žitoproduktu" u KG, vekna je bila manja nego vekna belog hleba, a na vekni su bile odozgo "izbodene" tačkice u obliku slova "H" (ćirilično N, jelte). Taj hleb je dolazio ujutru u 0600 i ljudi su čekali ispred samoposluge još pre 0600 samo da bi kupili jeftiniji narodni lebac. Mleko dodje u dve tri kutije sa po 20ak kesa (mlekara "mladost" KG), pa kad se proda, do sutra NEMA.
Moja majka se godinama sudila sa toplanom u KGu pošto nam je temperatura u stanu zimi bila 15ak stepeni. Živeli na 5om spratu, a podstanica za pumpanje radila digitalno sa više nula nego kečeva. Radna nedelja podstanice ja bila otprilike 0001001. Naravno, kad su veštaci izlazili po gradu da mere temperaturu u stanovima onih koji su ih tužili, onda pederi iz toplane taj dan naguraju temperaturu da se tope prozorska stakla. Ko zna ko je i zašta krao mazut iz toplane u to doba.

[dragvorl]

Na stranu što je moje iskustvo drugačije (al hajde da kažemo da sam bio klinac u to vreme), i što ni u priči iz tog vremena nisam čuo za sve ove probleme koje navodite, sad sam pročitao ove vaše navode svom dobrom prijatelju i njegovoj ženi. 60 i neko su godište, ona je iz Raške a on iz Bosne i 80-tih radio veleprodaju pa putovao po celoj Jugoslaviji. Ljudi se krste sa obe ruke, kao scenario nekog sci-fi filma

Nema sta da verujes ili ne verujes, pogledaj par serija i filmova iz tog vremena tipa Bolji zivot, Balkanski spijun i slicni pa ces videti kako i sta. Moji su gomilali gradjevinski materijal u dvoristu godinama jer su kupovali na neke rate, cekove i povrh svega nije uvek svega bilo, pa kupis ono sto ima i tako godinama. Pricamo o kasnim 80im godinama. Isto se secam deda mi pricao za ves masinu, imas u izboru jednu, niko ne zna da li ce i kada stici nesto druge robe, a ako ne uzmes ovo vrlo moguce da ces izvisiti totalno.

Pogledaj na 25:23

[lami]

Dobro, vi sad ubacujete bonove za hleb i restrikcije u pricu zajedno sa krizom u 80im. 1993 je nesto sto je totalno druga prica u trenutku kad smo usli u rat, a sankcije uvedene.
Bonova za benzin je bilo u odredjenom trenutku zbog OPECa koji je smanjio proizvodnju(trebalo bi 70ih i 80ih). Secam se da je cale sacuvao par komada.

Послато са SM-N920I уз помоћ Тапатока

[dragvorl]

Jel citas ti dobro? Covek je napisao da je to bilo 80ih. U sustini je uvek bilo slicno sa manjim ili vecim oscilacijama na kraju krajeva. Uvek neki problemi o kojima odavno covek u 21. veku ne bi trebao da misli.

[Vladapetr]

U tim kasnim 80-tim su moji roditelji, profesori filozofije (ovo pričam da bih napomenuo da preko godine nisu imali nikakvih dodatnih prihoda od privatnih časova, ekskurzija i razrednih starešinstava) svako leto sedali u auto (Reno 4, kupljen nov) i provodili 2 meseca na godišnjem - uvek na more, pa Bosna, pa jug Srbije, usput uvek obilazak znamenitosti itd...
Ujak je u Bosni podigao kuću na dva sprata u rodnom selu, sa dva školarca u kući. Isto svake godine odmor, ali malo egzotičniji (Grčka, Pariz...)
Obe tetke u Vranju, i tada najvećoj sirotinji, kuće na sprat.

Voleo bih da imam šanse za takvim "bonovima".

EDIT: oba roditelja su, nakon završenog fakulteta, u biltenu našli oglas za profesora u Rumi, udaljenoj 400km. Poslali prijavu, javili im da su primljeni, spakovali se i otišli. Tu su, od profesorske plate, plaćali sebi stan (svako svoj) i živeli neki normalan život. Ćale je čak onog Renoa tada i kupio, pre nego što su se upoznali i kasnije venčali. Propast od sistema, rekao bih.

[DukeNS]

Niti se ja secam, niti mi moji roditelji pricaju ove horor price o zivotu u SFRJ. Kada bi izvrsili anketu sa pitanjem "Da li ste bolje ziveli u SFRJ ili danas?", verujem da ne bi bilo dileme u krajnji ishod. Neko je pomenuo hrljenje nasih radnika u Nemacku i druge zapadne zemlje. Hrlili su u 90% slucajeva nisko obrazovani sljakeri, kojima se to trziste otvorilo. Svi ostali nisu imali preke potrebe da idu bilo gde, jer su ovde mogli lepo ziveti...

[Vladapetr]

Bukvalno. Ako već citiramo kinematografiju, Her Žika vodoinstalater je najbolji primer - otišao da zaradi za Mečku, sad hoće da ima nivo.

[kragujevac]

Ne znam, možda smo živeli u različitim Jugoslavijama, ili je Kragujevac bio nešto posebno sjeban u to vreme. ja se vrlo dobro sećam toga pošto sam, jelte, stajao u tim redovima, najviše zbog toga što su se gore pomenute namirnice isporučivale ujutru, a majka je radila uvek od 0600-1400 u ZCZ, pa je mene zapadalo da nabavim što se nabaviti dalo.

[superboss]

Nisam jugonostalgičar, ali moje je mišljenje da je skoro svima koji su nastali posle raspada JUG gore nego što je bilo, osim možda u SLO.

Normalno je da su o Juuugiii romantizirana sećanja(većinom), sumnjam da nije bilo bolje nego što je sad u SRB.

Ja sam rođen u SFRJ i živeo do deset godina u istoj. Tih prvih deste godina detinjstvo je bilo ok, sledećih deset je bilo- ne ponovolo se.

moji su živeli super na selu, radili su dosta i zaradili su mnogo. Ne u smislu da su postali bogati, ali izgradilo se lepo domaćinstvo itd....

[member]

Vlado, tvoja situacija nije baš reper za ovu priču .
Poznajem desetak nastavnika i profesora iz doba SFRJ, svi su sad u penziji. I pravo da ti kažem, oni kada pričaju o prošlosti, to je milina za slušati. Takodje pričaju o letovanjima od 2 meseca u Rovinju itd.
I verujem da je tako bilo idila,ali NJIMA. A njih je bilo, koliko? Manje od 5%.
Tu je caka.

[Heineken]

Ovo sto citam i ono sto sam slusao od roditelja nidje veze. Ispada da je nama danas super u poredjenju sa tim "sretnim vremenima" kako ih matorci zovu..
Matori od plate novog keca sebi kupio, brdo para bacao na muzicke linije tada koje su kako kaze bile skupe kao djavo, letovanja odmori itd itd ...

[ljubitelj]

Bonova za benzin je bilo u odredjenom trenutku zbog OPECa koji je smanjio proizvodnju(trebalo bi 70ih i 80ih). Secam se da je cale sacuvao par komada.

Послато са SM-N920I уз помоћ Тапатока

Trenutku. Od 1981. do 1983. bili bonovi i zabrana voznje privatnih auta, sistem par nepar.
Jeste OPEC kriv sto samo u SFRJ nije bilo goriva na pumpama a svuda po svetu u izobilju;)

Imam ja sacuvane bonove ako bas treba dokaz o postojanju...
Benzina nije bilo, kao ni ostalih lux usvoznih roba u prodaji jer nije bilo cuvenih deviza da se plati roba a stranci vise nisu hteli da isporucuju na casnu pionirsku rec nakon sto je SFRJ odbila da placa svoje racune i svoje dugove.

Struja i bebi bif uz drvnu gradju su bilo osnov za priliv deviza. Odnos uvoz izvoz ocajan.
Firmama koje nesto uspeju da prodaju napolju su devize otimane i isplacivani dinari po nekom smesnom kurus koji obezvredi inflacija.
Cene administrativnim uredbama naredjene, onda Zastava izbaci 101 GT model pa sledee godine promeni plastiku na kraju branika i to je 101 GTL, pa opet sledeci model promei lajsnu...i tako se borili protiv drzavno naredjenih cena.

PIM, Ivan Milutinovic, je odlican primer kako su nestali novci.
Energoprojekt koji je radio sirom sveta nije postojao prakticno kao domacafirma, oni su uredno registrovali po svetu desetine svojih kao zasebnih firmi koje su bile van domasaja SFRJ, u Nigeriji NECCO, u Zambiji ZECCO i tako redom.
Genex je operacije preko Frankfurta zavrsavao. Ingra i Smelt predstavnistva operacije radili umesto RK i ostalih poznatih firmi koje su sve bile bez deviznog poslovanja i time nema pristupa drzave devizanama koje su zaradili negde preko..
Glad za devizama kao jedinim realnim novcem je bila bezgranicna, za dinare jednostavno nije bilo robe a prodavnice prazne.
Zdravko Colic pokusao da unovci (u Ohridu) svoj koncert tako da kupi markice umesto bezvrednih dinara i zaglavio zatvor. Da bude primer drugima.
SFRJ nije mogla da kupi avione za JAT, Ameri nisu hteli na casnu rec vise da dele pare na kredit. A,ericki ambasador u SFRJ osmislio da Zastava i Prva petoletka placaju Boeingove avione robom kao sigurnijim vidom naplate.
Yugo America prodavan u maloprodaji za 3.990 dolara, samo dodatni uvozni delovi za njega su bili 3.500 dolara a ceo auto je kostao da se proizvede oko 8.000 dolara.
Gradjevinci gradili Libiju, Irak i ostalo i sve to bez para da vide, sve je drzava odmah oduzimala i posle davala na kasicicu a radnici bedno placeni za ocajne uslove rada.
Fudbal i liga su bili tek prica. Kupovina, prodaja igraca, utakmica, namestanja... i ptica ne grani cvrkutale.
Bio neki Sajber, dosao covek da koliko toliko uredi tokove novca, ekspresno mu natovarili svasta, kriv je sto je progovorio....
I tako, Idila u Dnevniku 2 svi zaposleni svi zadovoljni pevaju a prepuni vozovi za Bec, Minhen, Trst za nabavku hrane, odece, tehnike, gramofonskih ploca, lekova, detergenata i sapuna....su nevidljivi

Da, i gramofonske ploce su se kupovale na crno, tirazi toliko mali da u prodavnici PGP na uglu Makedonske ulice gotovo uvek prazni rafovi. A u blizini bio i Jugoton.

Filmovi iz tog doba su prikazivali vrh ledenog brega.

[Vladapetr]

Najbolje da su prosvetni radnici tada spadali u kategoriju bolje plaćenih
Tetke koje sam gore spomenuo su obični SSS radnici sa srednjom školom, radili u Yumku i Simpu. Teče isto.
Ujak je elektro-inženjer, žena mu je isto SSS tipa hemijski tehničar.

Spominjao sam već da po Evropi i USA imam veoma mnogo familije, potomci braće i sestara mog dede koji su se tamo odselili negde 50-ih godina. Vrlo su se lepo snašli i žive više nego pristojno. Iako smo bili u prilično bliskim odnosima, redovno su dolazili u rodni kraj, baš niko od šire porodice im se nije pridružio niti ikada iskazao želju u tom smislu. Dakle, u tolikom su mraku živeli, da su se plašili i da pomisle na odlazak u te svetle krajeve

[lami]

Jel citas ti dobro? Covek je napisao da je to bilo 80ih. U sustini je uvek bilo slicno sa manjim ili vecim oscilacijama na kraju krajeva. Uvek neki problemi o kojima odavno covek u 21. veku ne bi trebao da misli.

Ako je ovo meni bilo upuceno, video ja dobro da je okacen bon iz.oktobra 93 i da se pominju restrikcije struje, znaci to je period 93 do 95 otprilike plus period posle bombardovanja. Moj post nije bio odgovor na prethodni, vec na nekoliko u tom stilu.
@ljubitelj,
Ok za ovaj prvi period nisam ni bio rodjen, pa ne mogu da pricam o tome. Secam se kraja 80 i perioda kad smo odjednom poceli da kupujemo video rekordere i ostalu tehniku (poslednji trzaj pred krah)
Pozdrav

Послато са SM-N920I уз помоћ Тапатока

[kragujevac]

Sliku bona sam okačio samo radi primera, a 7-8 postova iza toga sam napisao kako i šta je bilo u KG 1983-84 godine.