Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[dragvorl]

Nema sta tebi ja da ubacujem, to me apsolutno ne interesuje niti me briga.

[Vladapetr]

Dva puta potenciraš nešto što nisam rekao, i posle prilično jasnog objašnjenja. Tako se ne ponaša neko koga ne interesuje niti ga briga

[ikac2000]

Apropo 80tih, njih se odlicno secam. Otac mi je bio prosvetni radnik, majka dipl ing elektronike, imali su dobre plate.

Od jedne plate su gradili kucu, od druge isli na more, uvek pun pansion po HR.

Ali gradnja kuce je bila tako sto se sazna kada stize kontingent cementa, pa se snalazi da dobijes isti. Pa kombinacija za cigle, crep, devizni krediti...nisi mogao da usetas u radnju i kupis sve sto ti treba, kao sto sada mozes, ili si mogao bilo gde na zapadu.

Na kraju je inflacija pojela kredite, pa je ocu bilo zao sto ih vise nije uzeo i dovrsio kucu.

Ali zato smo flesirali kada nam prijatelji donose iz DE kinder cokoladu, kada smo isli do Trsta....

Nije bilo nikakve ustedjevine, siguran je posao, sve na kredit. Dok nije pukao balon...

Stalno gledam Tesnu Kozu 1, i neverovatno je koliko je dobro oslikana realnost tog vremena.

[grujicd]

Sve je bilo tako, samo što su moji završili kuću
Ali su se isto posle kajali što nisu više koristili kredite zbog inflacije, a manje prodavali neku zemlju. A na more se lako išlo, ali često u radnička odmarališta, nije to bio baš neki luksuz ali ko te pita.

Da još malo približim kakav je to bio sistem. Deda je radio u Iraku i Kuvajtu kao građevinac početkom 80-tih, mogu da mislim kako je to bilo prijatno. A kad se vratio nije mogao tek tako da podigne te devize. To je stajalo na računu banke i nije moglo da se diže bez ozbiljnog obrazloženja i papirologije. Ali je zato tim devizama mogao da kupi kola pravljena za strano tržište, Z101 Mediteran. Taj auto je bio klasu kvalitetniji od našeg Z101 tj. Skale 55 koju smo par godina kasnije mi kupili. Još jedan primer duplih standarda u to vreme. A ostatak deviza mu je ostao zarobljen kao stara devizna štednja.

[dragvorl]

Dva puta potenciraš nešto što nisam rekao, i posle prilično jasnog objašnjenja. Tako se ne ponaša neko koga ne interesuje niti ga briga

Ma neka si ti meni ziv i zdrav, sve si u pravu profesore.

[Vladapetr]

Smanji sujetu, neće ti dobro doneti.

[Heinz]

Od jedne plate su gradili kucu, od druge isli na more, uvek pun pansion po HR.

Gde su živeli, da li su dobili stan od države?

[ljuba]

Ovo je ozbiljan problem naših ljudi napolju sa kojim sam se ja vise puta susretao. Nedostatak Spskih škola, svi ostali ih imaju.. Moj sin je pre 8 godina išao u jednu dok je nisu zatvorili..

http://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2 ... id=1447306

Verstuurd vanaf mijn WAS-LX1A met Tapatalk

[ikac2000]

Naravno da su dobili stan

Od jedne plate su gradili kucu, od druge isli na more, uvek pun pansion po HR.

Gde su živeli, da li su dobili stan od države?

[kragujevac]

"Imate dve grupe dece - sveže odseljene, čiji su roditelji zaposleni u inostranstvu. Ta deca su pohađala školu u Srbiji i nastavljaju u srpskim školama u inostranstvu"
To lupi Nataša Milićević - Dobromirov u navedenom tekstu i ostade živa. Bilo bi elegantno sa njene strane da navede bar jednu Srpsku školu u bilo kojoj zemlji na svetu koja je tako akreditovana da deca ako je završe mogu da nastave školovanje u nekoj školi višeg ranga u zemlji u kojoj žive. To NE POSTOJI. I dobro je što ne postoji, to bi bilo samo zamajavanje i roditelja i dece. Po kom programu bi te Srpske škole radile? Po programu Srpskog ministarstva prosvete? Divota, pa sa tim bi se jako daleko stiglo u Finskoj, Engleskoj, Belgiji itditd. Gluposti.
Naših "škola" ima po inostranstvu, obično su pri crkvi, kako se dalje i navodi u datom tekstu. Problem kod tih "škola" je što nemaju zajednički nastavni program nego svaka parohija može da organizuje to kako joj odgovara, što i radi. A "program" se sastoji od neke verzije malo proširene veronauke, tj. informacija koje klinci danas mogu, ako im je stalo do toga, da pokupe sa interneta u roku od odmah. Tako nešto zvati školom je vrlo prepotentno, to je u najoptimističkijoj proceni nešto kao kurs, nema tu ni "š" od škole.
Teško je i uskladiti vreme. Nije to princip kao recimo u KGu, gde ako dete hoće da ide u "Abrašević" izadje iz zgrade i za 10 minuta je tamo. Ako samo pogledam Minhen, da bi klinci išli na bilo kakvu sekciju, školu, veronauku, folklor, štagod, treba im od stana do crkve sat vremena, toliko i nazad. To je u uslovima kada im nastava u školi koju pohadjaju nekad traje i do pola pet popodne jednostavno neizvodljivo. Pri tom je Minhen sitna čaršija, mogu samo da pretpostavim kako je u Parizu, Londonu, Čikagu, Sidneju i u sličnim gradovima.
Najvažnije od svega je decu naučiti Srpski jezik, oni posle neka to produbljuju i usavršavaju na način koji njima najviće odgovara. Pri tom mislim NAUČITI Srpski jezik kako treba, da ne bi u emisijama koje se tiču toga slušali klince koji kada ih neko pita odgovaraju "Ja jako voleti Srbija i dolaziti ovde svaku godina sa moju roditelj". A ubedjeni su da govore Srpski da sve prašti .

[DasAuto]

Ovo je ozbiljan problem naših ljudi napolju sa kojim sam se ja vise puta susretao. Nedostatak Spskih škola, svi ostali ih imaju.. Moj sin je pre 8 godina išao u jednu dok je nisu zatvorili..

http://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2 ... id=1447306

Verstuurd vanaf mijn WAS-LX1A met Tapatalk

Djecu treba obavezno upisati u skolu ili barem neki kurs maternjeg jezika.
Mene su upisali u srpskohrvatsku skolu 93e a ucitelj nas ucio "Bosanski"
Danas kad malo razmislim koliko su me kvalitetno ucili zadovoljan sam sto uopste mogu pisati na srpskom.
A cirilicu ne znam ni kako sam naucio, valjda listao novine pa tako zapamtio.

[kragujevac]

Mi nismo upisali decu ni u kakvu školu Srpskog, a govore ga bez akcenta, pišu i čitaju ćirilicu.
Sve je do roditelja i do vremena koje su spremni da investiraju u decu. Nama je to bilo važno i tako smo se odnosili prema tome.

[DasAuto]

Mi nismo upisali decu ni u kakvu školu Srpskog, a govore ga bez akcenta, pišu i čitaju ćirilicu.
Sve je do roditelja i do vremena koje su spremni da investiraju u decu. Nama je to bilo važno i tako smo se odnosili prema tome.

Akcenat nije problem, sestra mi je rodjena u Svedskoj i prica bez akcenta. Ja recimo pricam bez akcenta ali znam grijesiti kad pisem jer jednostavno ne koristim srpski jezik svakodnevno.

Moji nisu ulozili neki trud da me uce srpski jer jednostavno nisu imali vremena tih prvi godina kad smo dosli, dok su sestru ucili. Ja sam se nekako i snasao.

A imam rodjake koji zive u DE, jedna pricaju srpski, a i roditelji blentavi pa mijesaju srpski i njemacki dok komuniciraju sa njima.

[kragujevac]

E, takvima bi trebalo po šamar, svaki put kad u jednom razgovoru upotrebe dva jezika. To je najgora budalaština.

[ljubitelj]

To NE POSTOJI. I dobro je što ne postoji, to bi bilo samo zamajavanje i roditelja i dece. Po kom programu bi te Srpske škole radile? Po programu Srpskog ministarstva prosvete? Divota, pa sa tim bi se jako daleko stiglo u Finskoj, Engleskoj, Belgiji itditd. Gluposti.

Nisi u pravu, postoji i naravno da se radi po programu zemlje iz koje potice skola. I naravno da se moze daleko stici, priznaju se skole (i diplome) pri prelasku iz jedne u drugu zemlju. Jeste administrativna procedura, nekada jeste potreban neki diferencijalni ispit ili nekada traze da se ponovi posledni razred zavrsen u prethodnoj skoli.

Sestra je tako zavrsila osnovnu u jednoj zemlji u skoli koja je bila poreklom iz trece zemlje a nakon toga nastavila i zavrsila srednju u sasvim drugoj zemlji.

Inace, ranije su postojale skole pri ministartstvu prosvete (SFRJ) koja su radile u trecim zemljama. Recimo nasa skola u Bezansonu u Francuskoj za decu tamosljih gastarbajtera. Finansirana od drzave sa drzavnim nastavnicima.
Nikakave veze ni sa sa kakvom crkvom, regularna drzavna skola u kojoj su regularni nastavnici poslati iz SSFRJ/Srbije (prethodno a i posle mandata od 4 godine kada se vrate nastavljaju da rade u regularnoj drzavnoj skoli u Srbiji)

Ne pratim i ne znam kako je sada kod nas organizacija, uglavnom mnoge zemlje imaju svoje skole po svetu kao zvanicne drzavne sa istim tretmanom diploma kao da je skolovanje bilo u domicilnoj zemlji. (mozes dalje u srednju ili fakultet kao i svi ostali).
I kod nas u Beogradu ima tih stranih skola koje rade po stranom programu svoje zemlje porekla.