Imali smo, nismo znali

[ljubitelj]

U Tavriji sam se vozio,
Da korigujem normal benzine je bio oznake 86-88 a super crveni 98-100. Bezolovni se pojavio stidljivo na leto 1985., uglavnom na magristalama koje vode na Jadran (zbog stranaca pre svega) u Hrvatskoj, Sloveniji a nesto kasnije i u Srbiji.
Rafinerija Rijeka proizvodila.

Ta prica o 2.000 DEM plati radnika i jeste tako da su tek neki i tek poneki mese imali takvu isplatu odmah nakon promene dinara za novi dinar. Velika vecina je bila kao i pre zamene valute na daleko manjim platama. ALi neki jesu imali extra plate, osiguranja, elektroprivreda, JAT, banke, naftasi, export import mega monopoli uvoza i slicni privilegovani. Ostali, stop na 300-500-800 DEM kako vec koji deo SFRJ. U Sloveniji su oduvek plate bile x3 u odnosu na Srbiju recimo.

Okacio sam, prosecna plata 1985. 133USD, to je u okolini 400DEM tada bilo uz inlfaciju dinara 70%. Tako da je promenljivo u DEM, uglavnom plate su bile u dinarima male kupovne moci pogotovu sto se za dinare moglo kupiti malo robe. Hrana, energija, komunalije, prevoz. Sve ostalo se sa platom nije moglo kupovati jer je bilo uvozno a ta roba se placala DEM, USD itd.. U to vreme vec i Zastave iz KG su se kupovale u devizama, dinari nisu prihvatani kao stvarna valuta.
Postupak je bio odes u Zastava salon da odaberes model, dobijes profakturu na 1 ili 2 dana vazenja, kes DEM zamenis u (drzavnoj, menjacnice nisu postojale kao pojam u SFRJ) fiktivne dinare (koje ne vidis) koji legnu Zastavi na racun. Sa tom potvrdom sacekas 3-10 meseci nakon placanja da se auto proizvede (ili na crno uz korupciju otmes nekome sa spiska cekanja) i stigne auto u boji koja se tog meseca pravila.
Boju auta nisi mogao da biras pri uplati a pojam dodatne opreme pri narucivanju nije postojao
i kod Zastave ni kod drugih pa ni uvezenih na konsignaciju.Zastava je imala svoju banku koja je sluzila samo za to pranje para, drugim poslovima osim prodaje auta DEM-dinar se nije bavila.

Ako bi hteo dinarima od plate da platis svuda su odgovori bili da ne primaju uplate, robe nema. Za DEM je moglo. A kupovina DEM je zvanicno bila moguca samo u banci (koja iste naravno nije imala u prodaji) pa su svi vrsili krivicno delo i posedovali DEM kupljene na crno na ulici bilo od svrcera bilo od gastarbajtera (oni su de facto omogucavali ponudu deviza).

Danas izgleda smesno taj sistem prevare.,lazi i samoobmanjivanja kako je to uredjeno stanje i jos odrzivo.
Stanje je stalno pogorsavano a inflacija postala 3cifrena sve do jeseni/zime 1989. i ukidanja dotadasnjeg plivajuceg dinara.
E onda su plate preko noci postale mnogo vrednije a standard porastao. Prvi put se 1990. pojavila i prodaja DEM gradjanima,doduse u ogranicenim kvotama i uz dokaz pasosem da se putuje u inostranstvo. I dallje slobodna kupovina deviza nije bilo moguca a ni dozvoljena.


Taj BMW E30 je jedino u SFRJ i Grckoj prodavan i imao motor tik ispod 1.600 kubika, preradjen samo za ove 2 zemlje, Svuda drugde je motor bio 1.800ccm. U SFRJ je porez na 1800 bio 141% a na ovaj osakaceni motor je bio 82%.
Slicno je bilo sa Reno 21, svuda je imao motor 1.721ccm samo je u SFRJ prodavan sa 1.400ccm posebna verzija.

Za samit nestvrstanih je Interexport nabavio Audi 100 u vecim kolicinama (milim da je nekoliko hiljada odjednom bio paket), Univerzal je Volvo 740S varijantu bordo boje sa najslabijim 2000ccm motorom (klot samo za tu priliku sklepan model) plasrrao u par stotina komada.


Mogu se valjda naci bas tacni podaci o platama, kursu DEM itd ako nekoga bas zanima ali sustina je u opisu nacina na koji se funkcionisalo usled okolnosti. Dinar nije vredeo ni pisljiva boba u stvarnom trgovanju ni kod gradjana a ni kod privrede najveci deo te decenije 80tih.

[pedja]

Devedesete je teča otišao da kupi sinu Z101.
Ušao u salon, cena milion (milijarda, otkud znam) i sto hiljada, recimo. Čekanje šest meseci.

Inače se čovek ne razume u automobile, niti ga je ikada to interesovalo, samo hteo da iznenadi sina.
Ode u prvi sledeći - Mitsu salon, i za neku smešnu razliku (npr milion i 300), za dinare, kupi Lancera, koji još uvek fercera.

Njemu je to bio isti đavo, samo malo skuplji, a brže se isporučivao (jedini kriterijum u tom trenutku). Burazer izneverovao, i dan danas priča kako je mogao da popase Zastavu, što bi mu tada svakako bilo do oo, ali je ipak prošao malo bolje

[ljuba]

Tada je Beograd bio privremeni centar treceg sveta, koji gledajuci po povrsini je bio ogroman. Kako su samo dobro izgledali ti audiji.... Mada je i Sava Centar dobro izgledao...

[pedja]

A onda je 2005., u maju, organizovan neki samit bankara, u Sava Centru. To je bio najveći događaj u BG, mislim još od nesvrstanih '89.
Toliko ih je došlo da su spavali i u NSu, pa i Smederevu, jer nisu imali gde u BGu. Svi hoteli* su bili krcati.

Sada napravismo milion hotela. Samo da opet dođu...


*Postojala je određena cena (sasvim pristojna, odnosno povoljna), definisana od strane organizatora i hotela, po kategorijama hotela. Znači: Cena boravka je fiks, po danu, u zavisnosti od kategorije, a ti samo biraš kategoriju i zoveš i tražiš slobodno mesto. Kao i obično, jedan od "hotelijera" je odlučio da spusti cenu za euro ili dva. Nikome nije bilo jasno šta pokušava da izvede, sa obzirom da će mu hotel svakako biti pn, a cene su ionako bile relativno niske. Doduše, imao je taj razne ispade, umeo je da sedi iza recepcije i da se pogađa oko cene sa gostima, kao na pijaci, nevezano za ovaj događaj.

Inače, pukao mu je hotel, relativno brzo.

[jaksa]

koliko se sećam to su bili audi 80, ne 100.

[ljuba]

100 samo tako...

[mića]

Da, 100 i gomila pasata B3, komsija vozio jednog takvog..

[Ji 4Tze]

Petak je išao u 100ku
Burazer 90ih bio sav srećan kad ga uzeo, raspalio po gasu s parkinga i razvalio ovog iza (neki Fića) jer je ubacio u R umesto u prvu

[jaksa]

Svega je bilo, i jednih i drugih i trećih:

1989 nabavljeni su ti Passati, Audi 80 i Audi 100. Kasnije većina završila u voznom parku SIV odn. Savezne vlade. 100-ke su se provlačile do 2000 i neke.

Neka Passat i dalje dobro služi.

Sent using Tapatalk

Posle bila gomila audija 80 (tzv jaje) na taxiju

[OMP]

jaje je bio hit auto kad se pojavio, san mnogih komsija ga jos vozi, to mu je drugi i kaze nema boljeg auta, jeste da mu radi na 3 cilindra i stalno se gasi kad kreces al nema veze bitno da je audi

neko pomenuo tavriu, koji je to krs od auta bio jbt, u svakom pogledu, zenin stric kupio novu, vozio do pre nekoliko godina dok se nije definitivno raspala i do pre nekoliko dana se vukla po dvoristu sva skapala jedva je isterali cigani za otpad..

I Aleko je jedno vreme bio popularan, drugarov ćale ga kupio nesto pred inflaciju, kostao nesto tipa 6000 maraka (mozda lupam cifre ne znam tacno) a onda posto je bio na kredit ili kako vec inflacija sve to pojela i auto ih na kraju izasao manje od 1000 maraka, mada je i on bio tesko sranje od kola, trosio ko tenk, jedino sto bio komforan

[kragujevac]

Naš rodjak još uvek vozi Tavriu, živi u Begaljici kod Grocke, koristi je da ide sa njom u voćnjak i tu po lokalnim džadama. Kad sam video auto nisam ni znao šta je to. Užasna razdrndana zardjala kanturina, ali za voćnjak je očigledno još OK.

[Sloba]

Mala Samara.

Sent from my MI 5s using Tapatalk

[dunx81]

Kad je vidim, uvek se setim ovog clanka


t

[snork]

Inače, reč je o proizvodu fabrike ZAZ iz Ukrajine. Tavrija je zamišlljena kao naslednik modela ZAZ-965 Zaporožac, koji je i u SSSR bio najmanji i najjeftiniji auto. Novi model, slično kao u slučaju Lade Samare i Moskviča Aleka, jeste bio znatno moderniji, ali nije doneo poboljšanje kvaliteta.

[Пунтилак]

Sve zavisi u kakvim si se krugovima kretao. Ni moj otac, kao prof. dr. nije nikada došao do plate od čuvenih 1000 maraka mesečno. Ali znam neke obične radnike u proizvodnim firmama koji su imali i po 2000 maraka 1990. i prvoj polovini 1991. godine. Jednom sam se provozao novom Corollom nekog prijatelja, nisam mogao da verujem da postoji tako nečujan auto. Poenta priče: tvoji i moji roditelji možda nisu mogli da ih priušte, ali ima ko jeste. Takođe, znam slučajeve da su ljudi (razna vojna lica i sl) mogli da kupe japanski auto, ali su se odličivali za Ladu Samaru ili Moskvič Aleko jer su iskreno verovali da su bolji.

Ne kažem ja da nisu postojale Toyote ( jednu je imao komša udbaš) ali nikako nisu bile masovna pojava kao što neki ex pioniri prodaju priče.
Imam dovoljno godina da pamtim taj period a ni slike ne lažu.

Toyoti je tada bilo manje nego danas Mercedesa a uopšteno - svaki treći ili četvrti stan je imao auto a danas u proseku imaju svi ( retki nemaju ali tačno toliko njih ima po 2 i više auta pa se potire).