
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Mouse ... he_Sausage
Ako su bajke kao šira forma prihvatljive za decu, nema razloga da basne ne budu, što su i prethodne geenracije koje su odrasle na njima pokazale.Vladapetr napisao: 17 Dec 2018, 14:49 Da, deci tog uzrasta je svakako prihvatljivija priča na 4 strane u sitna creva, nego uprošćena varijanta sa crnim humorom (kojim?).
Pa ovo je primer kao iz basne, ekspertiza nekoga ko se tom materijom niti bavi niti je za istu obučen...
ekspertiza nekoga ko se tom materijom niti bavi niti je za istu obučen...
Poenta je u tome da su tvoj "komentar", a pogotovo ismevanje i povezivanje sa Monti Pajtonom, baš nidje veze sa logikom. O etiketi crnog humora da ne počinjem.
Mogu da zamislim sa koliko uzbuđenja pišeš to "dao sam ti priliku da se izvučeš", što svako malo nekome dodelišMada je pomalo i tužno, moram priznati.
Komentari su rečenice poput "(ne) sviđa mi se" pitanja zašto se nekom drugom (ne) sviđa, možda bi svrsishodnija bila ____ priča itd... Potpuno besmisleno povezivanje sa Monti Pajtonom, procena da li je takvo štivo prikladno za decu tog uzrasta, a pogotovo mrsomuđenje šta deci tog uzrasta treba i kako če razumeti ovakav tekst - to nije komentar nego isprazan pokušaj ekspertize.
Međutim, kad neko potpuno neuk piše o veoma specifičnoj materiji i tako olako iznosi kvalifikacije o materiji koja mu je poznata koliko i katanaćo taktika selektorima sa flašom politre ispred zadruge - e to jeste problem.
Naravno da je sve jasno od samog početka, mogli smo da skratimo sve ovo, a ne da se ponavljaš, uključujući i poslovice. Znači, ja pišem o nekoj temi, ti me pratiš kao i do sada, komentarišeš me i pokušavaš da me poklopiš. I samo lično kao do sada, molim te, nemoj da se prevariš da pišeš o temi, pa da me iznenadiš.No, naravno da bi i ovu, toliko očiglednu logiku, mogao da obesmisliš Monti Pajtonovskim ponavljanjem u krug i ispraznim spinovanjem. Zato ću ovde stati, cenim da je sve jasno.
https://www.rts.rs/page/stories/ci/stor ... acija.htmlПрофесор Кавчић добио спор од 750 милиона долара против "Марвела", сад основцима обезбеђује књиге
Основно образовање је обавезно, па и уџбеници треба да буду бесплатни. То је идеја професора Александра Кавчића. Он је Београђанин, ђак Математичке гимназије, докторирао је на Карнеги Мелон универзитету, предавао на Харварду. Његов патент – читач магнетских меморија, незаконито је користила глобална компанија "Марвел". Тужио их је и после вишегодишњег суђења добио спор и одштету – 750 милиона долара. Од дела новца жели да обезбеди бесплатне уџбенике за основце у Србији.
Фондација "Алек Кавчић" већ годинама донира рачунаре Математичкој гимназији у Београду. Али ту прича тек почиње. Следећи већи корак јесу бесплатни уџбеници за школарце у целој Србији.
"Уџбеници морају бити бесплатни, то је тако у свим земљама, чак и у земљама запада. Чак ни у Америци – бастиону либералног капитализма, не постоји слободно тржиште уџбеника. Ми смо од тржишта уџбеника, од једне обавезе, направили слободно тржиште где се сада надмећу разни издавачи, ко ће више уџбеника да прода за основце. Пошто су сви ти уџбеници исти, генерално исти, одобрени од Министарства, једини начин да дође до диференцијације неког уџбеника у односу на други је корупција", истиче Александар Кавчић, инжењер и научник.
На тржишту уџбеника, тврди, обрће се велики новац – око сто милиона евра годишње. А направити уџбенике за целу основну школу кошта највише милион евра од накнаде ауторима уџбеника, до одобрења министарства.
"Једнократни трошак од милион евра вам даје све те уџбенике који се могу окачити на интернет. Зашто ми од тога правимо стомилионско тржиште од кога 50 милиона годишње страна фирма извуче из земље, а родитељи ове земље, држављани ове земље они су већ платили те уџбенике у виду Јавног предузећа 'Завод за уџбенике'", наводи Кавчић.
Ако све буде по плану, комплети књига за основну школу, који се већ пишу, биће доступни на интернету следеће школске године.
"Коме се свиђа може да учи са пдф формата, да га скине, одштампа и то је читава идеја. Ово што фондација ради то би требало да буде и показатељ да то исто може и да уради и држава. Фондација је чак спремна да држави, уколико жели да преузме овај модел, једноставно препусти све ово", каже Кавчић.
Професор Кавчић зна да га не чека лак посао, али ако га подрже родитељи, наставници и синдикати, верује да то неће бити борба са ветрењачама.