Imali smo, nismo znali

[HKS]

http://autorepublika.com/2018/11/13/zan ... usa-u-sad/

Послато са Redmi Note 4 уз помоћ Тапатока

[Geza]

[jaksa]

Imali smo INA pumpe i Zagreb?

[Geza]

Mi stariji smo imali dosta toga. Ko je putovao mogao je da vidi dosta tada novih stvari.

[snork]

Imali smo INA pumpe i Zagreb?

Između ostalog, da. Imali smo zemlju koja se prostirala od Trsta do Soluna, zemlju koja je proizvodila mlazne avione i mikroprocesore i koja je sve potrebe za robom široke potrošnje zadovoljavala sopstvenom proizvodnjom. Danas se veliki deo hrane, odeće i obuće uvozi, o složenijim proizvodima da ne govorimo.

[Darko]

Zasto do soluna? To zbog onog terminala u solunskoj luci sto smo dobili od grka na 100 godina zbog pobede u velikom ratu?

[snork]

Ma ne mislim bukvalno do Soluna. Skoro do Soluna.

[dragvorl]

Pravili smo sve, a po farmerke u Trst.

[ljubitelj]

i koja je sve potrebe za robom široke potrošnje zadovoljavala sopstvenom proizvodnjom.

Ne bih to bas tako formulisao. Zapravo tesko mi je da navedem koja je roba siroke potrosnje iz potpuno sopstvene proizvodnje, nesto ne mogu bas da pobrojim tako lako.

Snabedvanje je islo uglavnom ne sopstvenom proizvodnjom, vec uvozom u rasklopljenom stanju i ovdasnjom srafciger montazom u gotov proizvod ili u redjem slucaju na osnovu licence izrada kopija namenjenih lokalnim kupcima (bez mogucnosti izvoza).
Od ves masina i frizidera do satova i pegli, stranog porekla sa domacom nalepnicom tj YU brendom.
Bili smo poznati kao sraficger privreda.

Bilo je i stvari koje jesmo sami proizvodili u kompletnom ciklusu, nije ih bilo mnogo ali su zaista bile primer da se moze realizaovati i potpuno domaci proizvod. EI Nis je uspeo da napravi prvi potpuno domaci TV aparat 80tih (sasije B10 do B40). Ves masinu mislim da nikada u SFRJ nismo osvojili/ programatori su bili italijanski ili nemacki najcesce (ne racunama na limariju i creva, programator je srce masine). Tomos je iz Italije uvozio motor za automatike, uz Bing karburatore, Insa je uvozila satove od Kienzle koje je prepakivala u domace kutije, Elma pegle uvoz iz Rowente, Gorenje je gotovo sve bilo uvozno pa prepakovano, kucni fiksni telefon EI je licenca Ericssona, Iskrin telefon licenca Siemensa, IMT traktor je licenca Fergusona., farmerke Kluz pravili po licenci Lee Cooper..

Domaca jaka proizvodnja je bio Magnohrom, Elind, Sever Subotica, i jos mnogo drugih firmi koje su radile kao dobavljaci u lancu. ALi sam gotovo proizvod smo retko umelo sami da konstruisemo i napravimo kao komplet domace znanje i pamet. Elan iz Begunja je na primer jedna od redjih firmi koja je svoj proizvod sama napravila i izvozila sirom sveta.

A sto se tice zadoljavanja potreba,, roba siroke potrosnje je bila deficitarna i nije se mogla nabaviti u radnji bez mnogo cekanja po vise meseci, bez kupovine odmah na crno uz mito/korpupciju kroz sverc ili rodjacke veze i preporuke.
Tek na samom kraju 80tih su se prodavnice koliko toliko popunile robom, ono da si mogao da udjes platis i odmah poneses kupljeno sa sobom.

Tp za mlazni avion sam cio razlicite verzije, jedna je da smo kupovali tj uvozili pa sklapali ovde (Rumuni su pravili valjda a mi ovd dodavali elektroniku kupljenu na zapadu).
Slicno sam cuo i za stvari oko T84 tenka, neki kazu da je domaci proizovod a neki kazu da je uvozeno mnogo toga, na primer Zrak Sarajevo je svedska roba, zapravo osnovna konstrukcija tenka je ruska, elektronska oprema veze je engleska, Bofors cevi, itd.

Za sredstva veze sve sto sam vidjao ikada u JNA je bilo stranog porekla, pa i ono sto je pisalo RIZ i Rudi Cajavec na kutiji.

Sada nemamo ni taj privid domaceg, prakticno sve je uvozno uostalom kao i po Evropi gde je vecina stvari kineska proizvodnja prepakovana uz neke stare brendove.

[Sloba]

Na Tomos Automatic su isli Encarwi i Dellorto, Bing na druge modele. To ne cudi jer su i najjaci auto i moto proizvodjaci karburatore uzimali od proverenih dobavljaca. Koliko je meni poznato, blokovi i radilice su se pravile u domacoj livnici, klipovi, takodje. Struja je bila Iskra i Bosch, rasveta Saturnus i CEV... Bilo je stranih komponenti, ali ipak je to dobrim delom bio domaci proizvod.

[dragvorl]

To je standard u autoindustriji, svi kupuju od dobavljaca, to bi bio najmanji problem, mislim da nije mozda bas najbolji primer. Vise je ovo sto je ljubitelj naveo da se gomila stvari pravila po nekim licencama koje su se radile nakon isteka primarnog zivotnog veka kod konstruktora. Pa oni TAM busevi sa pocetka 90-ih pred rat su imali vazdusare motore ako se dobro secam, sve to se vuklo 100 godina kroz proizvodnju. Bilo je javasluka samo tako, to znam od ljudi koji su tad radili, ali je bilo ozbiljnih projekata takodje u domacim firmama, sa domacom radnom snagom, inzenjerima, itd. a ne kao sad outsourcing za najnize poslove sa labor intensive proizvodima. Upoznao sam lika koji je bio inzenjer u Petoletci, radili su hidrauliku, izmedju ostalog recimo i dizanje kupole na hram Svetog Save. U toj firmi se moglo nauciti. I kad je poceo cirkus covek krene sam da radi i dan danas ima firmu koja je jedna od najboljih na tom polju ovde. Resava probleme covek na ozbiljnim projektima i stvarno je guru u svom poslu.

[Pulp Fiction]

Pravili smo poljoprivrednu mehanizaciju sami zar ne? Viđam i danas gomilu prikljucaka iz tog perioda, a i moj krunjač je lifam, motor mu je sever valjda.

[dragvorl]

Sigurno da je bilo i takvih proizvoda, ima ih i danas.

[Pulp Fiction]

Mislim, ne kažem da je krunjač neko čudo tehnike, ali kontam da ima još dosta stvari možda ZMAJ proizvodi...Verujem da su i tamo motori ko zna čiji, perkins? Ali opet treba sklopiti kombajn.

[aviator]

Ma, da. Ni jogurt nismo znali da napravimo, pa nam Bugari dali licencu.