Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[dragvorl]

Naravno, da proizvodimo sve ono sto smo nekada proizvodili i izvozili, bili bi u daleko boljoj poziciji...
A nasa industrija krenula je nizbrdo onog trenutka kada je Tito pokusao da razvija Sloveniju i neke delove Hr i premestio industriju... I tako korak po korak, isli smo sve dublje.. Kriminalne privatizacije i sad smo tu gde jesmo..

Pitanje koliko je uopste ta industrija za vreme YU bila uistinu konkurentna napolju, sem kod boranije kojoj smo mi bili idoli. Jer danas se svasta prica o toj epohi, kako je bilo super, mnogo bolje nego danas, ma, ispada da je bilo ne znam sta. A onda samo treba covek da pogleda par filmova iz tog doba da skapira da nije to bila nikakva idila, nestasice, nemastina, restrikcije, uvek je bilo tako tih stvari. Samo je eto, zivot bio opusteniji, big daddy sa one strane atlantika je bio na nasoj strani, uzmes kredit pa ne vratis i tako to. U tim fabrikama za vreme EX YU je bio zesci javasluk, cast izuzecima. Moj tast je radio u jednom mesnom kombinatu iz Vojvodine u ono vreme, 70-ih. Kaze, ljudi su se prezderavali i povracali samo zato sto je bilo za dz mesa, ali su neki bili i toliko bahati da uzmu suvi vrat, secnu deo, pojedu, a ostatak bace u slivnik. Eto, tako je manje vise sve funkcionisalo, pijani dolazili, ako su uopstedolazili na posao, radili kako su radili...i tako je cela ekonomija funkcionisala. Radio ne radio svira ti radio, kao i danas u drzavnoj sluzbi.

[Day Walker]

Viskoza, nekada jedna od najvecih hemijskih industrija, prehranjivala je ceo Loznicki kraj, mozda i sire.. Ali su vremenom sve vise i vise zaostajali za tehnologijom jer nije investirano u istu.. Da bi na kraju propala i sada to dzuji prazno..
Imali smo dobru tekstilnu industriju, takodje unistena...
Ipak se zivelo lepse i zbog toga, ljudi su imali kakav takav posao. A danas.. budi Bog s nama, nezaposlenost, na zalost, na vrlo visokom nivou...

Sto rece Next, poljoprivreda je buducnost nase zemlje, ako se iskoriste potencijali koje nam pruzaju zemljiste i klima..

[trojanac]

Gde ste vi otišli...

[Geza]

Nemojte se svi gurati u poljoprivredu, ionako tu nema više mesta

[Xepoj87]

DW,ne mozes nase cene da upravljas prema Dinaru odvojeno od Eura,kada nam se cela ekonomija upravlja prema Euru,pa i vrednost tog dinara...
Sto rece lepo Nikaragva,kada bi imali kolonije na Marsu i kada bi bili najjaca ekonomska sila,pa da upravljamo vrednostima,mozda bi i moglo,ovako ne mozemo da se izolujemo od ostatka sveta samo u stvarima koje nama odgovaraju

[Uroš S.]

Naravno, da proizvodimo sve ono sto smo nekada proizvodili i izvozili, bili bi u daleko boljoj poziciji...
A nasa industrija krenula je nizbrdo onog trenutka kada je Tito pokusao da razvija Sloveniju i neke delove Hr i premestio industriju... I tako korak po korak, isli smo sve dublje.. Kriminalne privatizacije i sad smo tu gde jesmo..

Pitanje koliko je uopste ta industrija za vreme YU bila uistinu konkurentna napolju, sem kod boranije kojoj smo mi bili idoli. Jer danas se svasta prica o toj epohi, kako je bilo super, mnogo bolje nego danas, ma, ispada da je bilo ne znam sta. A onda samo treba covek da pogleda par filmova iz tog doba da skapira da nije to bila nikakva idila, nestasice, nemastina, restrikcije, uvek je bilo tako tih stvari. Samo je eto, zivot bio opusteniji, big daddy sa one strane atlantika je bio na nasoj strani, uzmes kredit pa ne vratis i tako to. U tim fabrikama za vreme EX YU je bio zesci javasluk, cast izuzecima. Moj tast je radio u jednom mesnom kombinatu iz Vojvodine u ono vreme, 70-ih. Kaze, ljudi su se prezderavali i povracali samo zato sto je bilo za dz mesa, ali su neki bili i toliko bahati da uzmu suvi vrat, secnu deo, pojedu, a ostatak bace u slivnik. Eto, tako je manje vise sve funkcionisalo, pijani dolazili, ako su uopstedolazili na posao, radili kako su radili...i tako je cela ekonomija funkcionisala. Radio ne radio svira ti radio, kao i danas u drzavnoj sluzbi.

Ma naša industrija osim možda nekih izuzetaka nije bila ništa posebno, megalomanske fabrike građene od ratnih reparacija i rukovodstvo nesposobno da učini tu fabriku profitabilnom, a država puna para od ratnih reparacija i samo krpi rupe gde treba, i kao svi rade, nešto proizvode, sreća sreća radost.
Pa mi smo Fiću pravili do 1982. ili 1985. pogledaj koje automobile si imao u Evropi krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, otprilike kao razlika Juga i savremenih automobila. Uostalom dobrim delom je ta industrija počivala na razmeni za druge proizvode s drugim zemljama, a ne na prodaji.

[perfiko]

De si fiću našao, pa vidiš da je to automobil budućnosti, a mi prestali da ga proizvodimo.
Šalu na stranu, bilo je tu i dobrih, čak odličnih proizvoda. Trstenička Petoletka, Kruševački 14. Oktobar su imali odlične proizvode. Njih su direktno upropastile sankcije (što zbog nedostatka repromaterijala, što zbog gubitka tržišta), i naravno uvoznički lobi. Inače slobodno mogu da kažem da su troškovi održavanja ULT160 starog 30 godina višestruko manji od CAT 950 starog 4-5 godina, što ipak govori o tome da se tada radilo kvalitetno.

[superboss]

Eh mislim da je to globalni problem. Ne kazem da su ULTOVI losi, ili bolji od CAT-a, nego da je danas sve podredjeno potrosackoj ludnici: vise nista nije predvidjeno da traje kao pre.


Ja isto nisam nesto preterano odusevljen sa Ex-Yu...mada se nosim mislju da je spas za ovaj deo Balkana-Konfederacija.

[ljubitelj]

Ma naša industrija osim možda nekih izuzetaka nije bila ništa posebno,

Uostalom dobrim delom je ta industrija počivala na razmeni za druge proizvode s drugim zemljama, a ne na prodaji.

U najvecem delu i nismo imali nasu industriju, uglavnom se radilo o copy/ paste otpadnim tehnologijama sa zapada tj licenci samo za lokalnu proizvodnju i prodaju u istocni blok putem klirinske razmene preko Komiteta za saradnju, tj partijski dogovor.

Nema P od preduzeca, nema P od privrede, niti T od trzista niti C od cene robe.

Sve se dogovaralo na politickom nivou kroz plansku tzv ekonomiju a u stvari preraspodelu silom necije volje.

SFRJ je bila izolovani sistem van normalne razmene sa svetom a prakticno je bilo zabranjeno gradjanima da bilo sta samostalno kupuju u inostranstvu.
Ali su domaci "komisioni" za dinare i konsignacije za devize+ dinare bili prozor u svet kao i kada se dogodi neki kontigent uvoza pa se pusti u slobodnu prodaju u dinarima.

Uglavnom, fabrike su radile po unapred smisljenom planu, po unapred definisanim cenama i unapred fiksiranim platama unapred odredjen proizvod/

I po pravilu svaka fabrika je radila sa gubitkom cak i u tim savrsenim uslovima bez nepoznanica.

Napolju, izvoz je vrsen obicno po damping cenama koje su bile nize od domacih cena samo da bi iko uopste kupio nasu robu, osim retkih zaista kvalitetnih i poznatih proizvoda koji su namenski pravljeni za izvoz.

Uglavnom, sistem je bio zasnovan kao Ponzijeva sema na potrebi stalnog priliva svezeg novca da bi nadoknadio manjak nastao radom privrede.
To je lepo funkcionisalo sve dok je politiciki bilo korisno slati novac kod nas, gde se zapadna roba preobrati u novi SFRJ brend i proizvod i onda liferuje tako zaobilaznim putem u istocni blok.

Kada je para sa strane nestalo, sistem se urusio za svega par godina, i do prvog bankrota SFRJ 82 ili bese 83 godine.

I sada se pokusava na slican nacin odrzati rad drzavnih firmi iako je praksa pokazala da je besmisleno i neodrzivo na duzi rok.

I u SFRJ je inflacija bila dvocifrena i trocifrena od kraja 70tih sto je i tada bilo medju najvecim u svetu pri cemu nije dolazilo do investicija u privredu i razvoja vec se pare od kredita trosile u potrosnju, na jelo i pice.


Nasa industrija se bazirala na kupovini licenci za lokalnu upotrebu, koje su vazile samo za teritoriju SFRJ najcesce.

Takav zatvoren sistem je danas potpuno neodrziv cak i za daleko vece, jace i razvijenije zemlje pa je iluzija da je moguc opstanak drzavnih firmi danas na principima rada od pre 20 ili 30 godina.

NIS ili EPS su najbolji primeri, gde cak i uz monopolski polozaj su uvek bili u gubicima. Naravno, novi NIS u smislu novog vecinskog vlasnika i transformisane firme u preduzece ima sasvim drugacije rezultate.
Kratki period kada je jedan inzenjer sa ekipom pokusao da vodi drzavu kao preduzece i da se stvori balans troskova i prihoda je trajao 20tak meseci kada je ujedno bila dostignuta i najveca kupovna moc novca i mesecne zarade.

[ftj]

Na kog inženjera misliš?

[Rakhil]

Aj u sto marke da misli na Ante Markovica...

[ftj]

Ali svi nešto pominju kako se dobro živelo u njegovo vreme a ako je čovek hteo da nas vrati u realnost onda bi valjda svi trebalo da ga pljuju?

[Rakhil]

Nije postojalo vreme Ante Markovica - on je postao premijer 1989-e, vec sledece godine smo imali pocetak sloma. To sto je on uradio je vidjeno mnogo puta do tada, i mada stoji da je za ostale politicare tog doba (pa i danas) bio ekonomski bogotac, treba realno gledati njegove reforme, ne sa nostalgijom za vremenima kad je svako imao brdo maraka platu

[ljubitelj]

Sto je najgore, mislim da privrednik cak ne moze na racunu ni da drzi evre! .

Mozes da drzis evre ili bilo koje strano sredstvo placanja na recimo tekucem deviznom racunu i mozes sa njega da placas i primas uplate kao preduzetnik.
Mislim da je isto i za preduzeca tj poslovna drustva.
Ali ne mozes da ih koristis u zemlji vec koliko znam moras da ih prodas NBS preko svoje poslovne banke i kupis dinare a onda sa njima dalje radis.
Pa ako ti opet trebaju evri za neko placanje opet moras da kupis od NBS.

Kod nas NBS zaradjuje na trgovini, preprodaji dinar-evro, a cak su se jedno vreme i hvalili kako su uspesni u tome (a imaju monopol).

Kod nas je kurs dinara politicka kategorija i stvar internih dogovora, a obavesteni znaju unapred koliko ce biti sto je onda i kratak put do mogucih spekulativnih transakcija.
Jedan od razloga zasto u Srbiji nema zvanicne operacije PayPal sistem je sto se ne mogu primiti i podici devize, evri ili drugo.
Ako prodam robu ili uslugu ili samo znanje (izrada nekog projekta na primer) kroz izvoz za 100 evra to se ne moze naplatiti u evrima u Srbiji putem podizanje novca sa racuna.

Vezano za temu troska radne snage, uopsteno se uzima da je odnos plate radnika i ukupnog troska radnog mesta 1:3, znaci na 500evra plate radnik mora da radom zaradi minimum 1500 evra da bi firma mogla da opstane i zadrzi se to radno mesto ubuduce. Za ubrzani razvoj kroz investicije treba logicno jos vise radnik da stvori vrednosti. Uz organizaciju i produktivnost rada kakva je to su povelike cifre za nase uslove.

Iako se kod nas cesto vise i teze radi nego na zapadu na slicnom poslu, produktivnost je visestruko manja pa su i ostvareni rezultati bitno manji sto se na kraju primeti i u novcanom smislu.

[ftj]

Možeš držati evre na računu firme ali samo u slučaju kad ti neko plati u evrima(inostrani kupac ili recimo prodaš nekretninu) ali ne možeš dinare na računu pretvoriti u evre tj. kako mi je rečeno možeš kupovinom nekih obveznica ali to već spada u žongliranje.