ben roj napisao:
Slazes se da je sistem je ranije sistem bio dobar,
Ne, sistemi nije bio dobar ali je postojala drzava kao uredjeni sistem nekih poznatih pravila.
Danas ovde ne postoji sistem, ni dobar ni los prosto smatram da jos nije zavrsena tranzicija i da tek treba da se u potpunosti uspostavi kapitalisticki sistem kakav je danas u Rumuniji, Albaniji, Pojlskoj itd u zemljama gde je tranzicija okoncana.
Opisao si vrlo precizno zloupotrebu ovakvog modela privatizacije. To je bas tako i tako smo mi hteli da bude, mi smo doneli pravila i zakone koji favorizuju takvo ponasanje. To nije odlika kapitalizma kao takvog, nije postojala takva varijanta kada je 89-90 pokrenuta prva privatizacija po ondasnjim zakonima SFRJ.
Postoji i vaucerska privatizacija.
Ali, koja god da je privatizacija osnova je da se zavrsi brzo, da se meri procesu mesecima za neku firmu a ne meri decenijama.
Svuda u istocnom bloku se dogodilo nesto od toga sto pominjes ali je trajalo 2-5 godina kada je uspostavljen novi sistem novih pravila i nestao socijalizam. U tom novom sistemu vise nema privatizacija drzavnog kapitala i vise nema tog haosa.
Ta faza prvobitne akumulacije mora da se dogodi, i mora da se sprovede. To je zakonitost kapitalizma kao sistema i u svim zemljama na planeti se dogodila. Negde u 18. veku a negde kao u Srbiji u 21. veku.
Sto se tice direktora i opisa upravljanja firmom od strane partije, slazem se da je tako. To ja zovem sistem, pravila koja postoje. Onoga trenutka kada je nestala svemoguca partija jasno je da taj model operativnog upravljanja postao neodrziv. Jos uvek se pokusava odrzavati taj sistem samo sada sa 3-4-5-7 partija koje su podelile plen drzavnih preduzeca i svaka radi za svoj interes.
Da je privatizovan drzavni biznis toga bi bilo tek u tragovima, vise kao incindent umesto pravilo.
Kao sto se pokazalo u praksi svuda oko nas.
Skolovanje je danas isto kao i ranije, postoje drzavni fakulteti sa studentima koji se finansiraju iz budzeta.
Kapitalisti nemaju veze sa time, svako ima mogucnost da konkurise. Uopste ne moras biti bogat da bi stekao prvavo na (besplatno) drzavno skolovanje.
Ne vidim gde je tu sada nesto gore nego u tom sistemu. Gde takodje nije bilo besplatno potpuno skolovanje i gde su takodje postojale kvote za upis. Samo tada ako si ispod crte nisi mogao da doplatis i studiras na drzavnom fakultetu. Nisi imao nikakvu mogucnost.
Ono sto si opisao za odnos kapital-rad u kapitalizmu je bas suprotno od uravnilovke/ jednake plate nevezano za efekat rada.
U kapitalzmu se rad ceni prema doprinosu potrebi firme, najnormalnije je da postoji jasna razlika placanja rada u odnosu na nerad. To je jako bitna razlika od socijalizma gde se sve plate drze jednakim na nuznom minimumu.
Das Kapital vazi i danas, odlicno je objasnjeno stanje uzrocno posledicnih veza.
U kapitalizmu postoji osim trzista rada i drzava koja ima socijalni program i dotacijama pomaze onima koji ne mogu da naplate rad na trzistu iz bilo kog razloga.
Cini mi se da zaboravljas tu sasvim jasno prepoznatljivu funkciju u kapitalizmu. A ta dotacija, sociljalna pomoc u kapitalizmu, je veca od po pravilu od one srednje socijalisticke plate za puno radno vreme.
Nije drzava niti kapitalisti nesto siroke ruke zbog ljubavi nego kapitalizam zahteva potrebu potrosaca na trzistu robe i usluga. Socijalna pomoc u dovoljnom iznosu omogucuje da trziste funkcionise i u tom segmentu stanovnista, pojavljuju se oni siromasni ili bez posla kao potrosaci.
Mislim da jednu bitnu stvar previdjas u analizi kapitalizma i odnosa prema radu. Kapitalizam stvara novu vrednost kroz produktivnost i efikasno korisecenje resursa- povecava vrednost proizvoda tj kolaca koji moze da se potrosi i podeli.
Socijalizam za razliku ne stvara novu vrednost, produktivnost je sporedna kategorija- umanjuje vrednost proizvoda tj smanjuje se kolac koji se moze podeliti.
Ovo je pravilo dokazano u praksi uz redje izuzetke.
Na kraju, u kapitalizmu oni siromasni postaju malo manje siromasni tokom godina razvoja privrede dok u socijalizmu ogromna vecina siromasnih postaje jos siromasnija usled nedostatka razvoja privrede.
Ovu zakonitost smo videli i kod nas na delu, poredjenjem SFRJ sa nama slicnim zemljama po resursima ali uz kapitalisticki model trzisne privrede.
Lepo si primetio, u SAD je napusten kapitalizam u nekim elementima i za neke ljude (vlasnike kapitala) zarad nekih drugih interesa. Kriza u kapitalizmu je ciklicni proces, traje vekovima kao poznati fenomen.
SAD jesu najzaduzenija zemlja ali isto tako jesu zemlja koju prima najvise dotacija kroz dolarsku politiku rezervne svetske monete. Moze im se i koriste.
Nisi me razumeo u vezi skolstva, zdravstva i ostaloga potrebnog u jednoj drzavi tj drustvu za opste potrebe.
Novac se prikuplja od onih koji ga stvore, a to je privreda koja naplati na trzistu svoj proizvod/ uslugu.
U tvom opisu, tvoj teca ne treba da prima pomoc neograniceno dugo za svoj premali rad u propaloj firmi.
Naprotiv, novac treba da se ulozi u obrazovanje i tu obrazuje tvoj teca za neki posao sa kojim moze da zaradi platu. I da time trajno bude sposoban da sam sebe prehrani.
Slicno i za zdravstvo. Da bi ljudi efikasno radili moraju biti zdravi.
Umesto u propale firme koje samo trose a nista ne stvaraju bolje je zajednicki novac uloziti u zdravstvo koje ce ga izleciti i osposobiti da moze da radi.
Teca 1 radi u propaloj firmi, ne zaradi za platu. Teca 2 radi u propaloj firmi, ne zaradi za platu. Teca 3... Teca 4...
Kazes treba uzeti novac od bogatih u propaloj firmi i onda podeliti za skolovanje Cerke1, Cerke2, Cerke3...
U tom modelu ocekuje se da od siromasnih se naplati porez da bi se podelio drugim siromasnim.
Da podsetim, po defiiciji i temelju socijalizma raspodela kolaca podrazumeva da nema bogatih u drustvu, nema onih sa viskom para jer je odredjena svima ista plata bez obzira na rad.
Ili da novac stalno dolazi sa neba, neko dodaje sa strane ili taj model ne funkcionise.
Na drugi nacin. Teca je gladan. Donesu mu isprzenu ribu u tanjiru. Pojede danas.
Sutra opet gladan, Donesu mu sutra opet isprzenu ribu, Pojede.
Opet gladan.
Taj model je pogresan, Teca je stalno gladan i stalno dozivotvno zavisi od tudje pomoci i dobre volje.
Teca je gladan. Donesu mu isprzenu ribu, POjede.
Sutra je opet gladan. Ne daju mu ribu, donesu mu stap za pecanje i odvedu na skolovanje i pokaznu vezbu kako se lovi riba, zatim kako se przi.
Ostave ga da bude gladan. Teca je neuk, nema vestinu i ne uspe da "zaradi" sebi ribu.
Sutra opet gladan, trazi ribu.
Nema, dobije opet stap za pecanje i odvedu ga da peca. Teca ulovi ribu, isprzi, najede se.
Sutra, Teca vise nije kanidat da trazi ribu, sam je u stanju sebe da prehrani.
Onaj prvi model potrosnje tudjega je socijalizam.
Ovaj drugim model stvaranja vrednosti je kapitalizam.
Uprosceno, jako uprosceno ali pokazuje poentu i razliku pristupa istom problemu- gladan si.
Ovaj prvi, gde donesu gotov rucak je svakako udobniji, komforniji, lagodniji, ne treba truda, ne treba stres, nema brige. Ima samo jednu falinku. Nije odrzivo za sve Tece u drzavi/ firmi.
Neko mora ipak da peca ribu, da przi. Ne mogu svi samo da jedu.
Sve to isto vazi na nivou drzave kao celine.
Dakle, skola za cerku nastaje kada je Teca vec prethodno zaradio novac pa se deo zaradjenog moze odvojiti za tu namenu.
Teca nije zaradio, nema novca, nema skole za cerku.
Kapitalizam svakako jeste suroviji od socijalizma jer postoji trziste umesto garantovane socijalne pomoci ali jedini omogucava stvaranje nove vrednosti. I u kapitalizmu nastaju bogati, koji onda mogu da plate porez.
U socijalizmu gde su svi siromasni nema ko da plati porez.
Dakle, porez sluzi kada se prikupi da se korisno ulozi u opstu korist (skola da se upeca riba) a ne za zastitu interesa manje grupe gradjana, u tvom primeru tece i kolega (da dobijaju ribu na tanjiru) neograniceno dugo.
Drzava ne treba da iz poreza dotira privredna drustva.
Privredna drustva ne treba da se bave socijalnom pomoci vec da stvaraju pare.
Drzava socijalnom pomoci tretira samo one kojima treba zaista, ne sve gradjane podjednako u istim iznosima (kao sto je socijalizam, jednaka plata za sve).
Mozda sam malo preterao sa pisanjem ali je ovo tema za razmisljanje i diskusiju svakako. Pa kako se stavri preplicu malo me povuklo u pisanju,
mada sam svestan da je sigurno dosta sve ovo povrsno, pozda i pogresno i da ima ljudi pre sveka ekonomisti i filozofi sustinu zakonitosto bolje i na duzi rok umeju to da sagledaju i prevedu to sta znaci za zivot obicnih ljudi ....
Sto se mene tice, samo pisi i naprotiv korisno je procitati opsirno i temeljno obrazlozeno drugacije misljenje.
Ne volim kratke misli koje ostavljaju puno toga nedorecenog i sakrivenog.
Imamo istorijska iskustva sa vise uredjenja odnosa rad-kapital u mnogo podvarijanti.
Recimo, Ceska je bila kapitalisticka pa socijalisticka pa kapitalisticka ponovo kao ekonomski sistem.
Moze da se jasno utvrdi relativna pozicija tokom razvoja kroz decenija.
Ja bih te pitao mozes li da navedes jednu zemlju sa socijalistickom postavkom privrede koja je ostvarila kao celina iste ili bolje perfomanse za obicnog radnika od neke uporedive zemlje sa kapitalistickom postavkom sistema?
Mislim na to da je privredni razvoj smanjio siromastvo, da je poboljsao status radnika, da je veca socijalna pomoc za slucaj da si nezaposlen/ bolestan/ ne uspevas da radis na trzistu, da je veca kupovna moc itd.
Koji je to socijalisticki sistem, i gde uspeo da omoguci bolji status dugorocno iz sopstvenog resursa?
I jos nesto, mislim da treba da razdvojis pitanje vlasnistva nad kapitalom u odnosu na pitanje rada za firmu.
Ne radi u kapitalizmu radnik za kapitalistu nego za firmu, moze biti mnogo suvlasnika jedne firme, mogu cak i radnici da budu suvlasnici ali se ne menja odnos rad-kapital.
Razlika je sto kada je radnik suvlasnike firme ako napravi gubitak on iz svog dzepa placa gubitak, ne otima tudje.
U socijalizmu radnik je vlasnik firme, napravi gubitak i onda zahteva da svi drugi plate njemu u dzep taj gubitak.
U tome je sustinska razlika 2 sistema, ne u relativnom siromastvu ili relativnom bogatstvu nekog pojedinca ili grupe ili klase ili sloja.
Marx je napisao da iz bogatog materijalnog drustva koje proizvodi velike viskove novostvorene vrednosti moze da nastane komunizam. Socijalizam se do sada svuda pokazao neuspesan jer nije mogao nikada da dostigne stvaranje viska vrednosti dovoljno brzo i dovoljno dugo da "pobedi" kapitalizam.
ako je nešto izostavljeno u prvobitnoj poruci (izmena je moguća 30 minuta od prvobitnog slanja poruke). Slanjem više odgovora zaredom tema se razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponašanja pogledati PRAVILNIK Garaža foruma!
