GARAŽA forum

Uskoro policajci na biciklima u Novom Sadu

Novosadski policajci uskoro će dobiti bicikle na kojima će patrolirati po gradu.

U Policijskoj upravi kažu da postoji takva ideja, ali da se još čeka na novac.
- Imamo projekat koji predviđa da se za određeni broj patrola obezbede bicikli. Ali, sve je u fazi planiranja dok se ne obezbede sredstva - kazali su Blicu u policiji.
U lokalnoj vlasti kažu da su spremni da pomognu, kao što je to bio slučaj kada je izdvojen novac za nabavku automobila i motocikala.
Policajci na biciklima postoje u svetu, a u našoj zemlji biciklističke patrole su još od 2009. na beogradskoj Adi.

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Uskoro ... -Sadu.html

U profesionalnom biciklizmu svi se dopinguju i to je tako decenijama. Ko može da izdrži da 2-3 nedelje da vozi 100-250km dnevno, 3-6 sati dnevno, prosečno preko 40km/h, sa gomilom brdskih etapa gde se vozi preko 20km/h u proseku...i tako svakog dana. Ne budimo naivni..Lance se dopingovao, a Jan Ulrich se nije dopingovao ...Ovakva kampanja ništa neće uraditi jer će ostali nastaviti da se dopinguju..pitanje je samo koga će uhvatiti. U stvari Armstronga nikada nisu uhvatili. Neke uhvate, neke ne uhvate.
Treba podeliti taj sport kao nekada što je bila podela u sportovima na amatere i profesionalce, samo ovde treba napraviti "otvorena" takmičenja gde se ne bi zabranjivali dopinzi i takmičenja gde bi se to strogo kontrolisalo, ali bi bila prilagođena, tj. mnogo lakša da ljudi koji sene dopinguju mogu da izdrže napore bez problema.

Tamo na onom endomnodo sajtu, je bio neki lik, ima je 60 i kusur godina i svaki dan, dobro možda ne baš svaki, ali skoro svaki, je peglao po 100-150km, nekad po danu raspali i blizi 300km.
Nisam gledao vremena, ali opet za bilo koje vreme napor je to. Verujem da se možda nekad profesionalno bavio sa tim, ili makar rekreativno, ali čitav život, čim može toliko da vozi.
A ne verujem da se dopinguje, da bi vozio samo razonode radi.

Pa i ti si išao na posao i nazad biciklom, ako se ne varam i pravio ne tako male kilometraže.
Potpuno je neuporedivo rekreativno voziti, sesti na kafu kad se umoriš, voziti iz zadovoljstva, još ako je ravnica, sa profesionalnom trkom gde su sve vreme vozi visokim tempom.
Potpuno su različiti nivoi opterećenja organizma.

Pa da, slično je i u svakom drugom sportu - ogromna je razlika između vrhunskih i prosečnih sportista, a pogotovo između vrhunskih sportista i rekreativaca. Npr. da li neko od nas može da istrči maraton i za koliko? Sigurno ne za nešto manje od dva sata, koliko trče najbolji maratonci.

Utrenirani ljudski organizam može mnogo da postigne, i glupo je što se pojedinci dodatno dopinguju zbog tamo nekih sekundi i milisekundi...

Profesionalni sport je odavno postao gladijatorstvo koje uništava organizam na ovaj ili onaj način. Imam drugove koji su se iz profesionalnog sporta povlačili pre tridsete jer više nisu mogli da izdrže raznorazne bolove.
Svi smo različiti pa će nekome pre stradati kolena, nekome skočni zglobovi.... ali svi će dobiti sportsko srce.
Sa aspekta zdravlja profesionalni sport nije uopšte dobar. Osim možda šaha
Dodajte tome desetak godina upotrebe hemije pa zamislite na šta liče organi biciklista.

Ja sam izgleda dobio sportsko srce, a nisam se profesionalno bavio sportom.

Pa "sportsko srce" po meni nije loša stvar - ima dovoljan kapacitet i pri manjem broju otkucaja. Da, neki ljudi imaju takvo srce i bez bavljenja sportom.

Sa sportskim srcem moras stalno da se bavis rekreacijom, a to u poznim godinama nije bas lako. Nije svako Frano Mihalic.

Koje su posledice ako se ne baviš stalno rekreacijom?

Usporen srčani rad glavno je obeležje kod više od polovine svih sportista koji treniraju dinamičke, odnosno sportove izdržljivosti. Normalna vrednost zdrave sportski neaktivne populacije je između 60 i 100 otkucaja u minuti. Kod sportista ova brojka ne prelazi 40, a postoje primeri gde je broj otkucaja samo 25 u minuti. Takav puls meren je kod Kenijca Samsona Kimobva, svojevremeno svetskog prvaka na deset hiljada metara. U miru njegov puls iznosio je samo 29 otkucaja u minuti. Srce sa ovako usporenim radom spremnije je na veću izdržljivost, veći napor većeg intenziteta i dužeg trajanja.

Sad sam i ja pogledao spise na datu temu, i mislim da je kod tog kenijca zabeleženo najmanje od svih i da je to na neki način rekord, 29 otkucaja.
Prosečno bude između 40 i 50. Dok je kod običnih ljudi oko 60-70.

Odrukao ga Lens.

Sent from my Galaxy Y using Tapatalk 2