Banke - odabir, utisci...

[ftj]

Pa isto ti je. Normalne banke ne uzimaju proviziju za to. Oce da uzimaju kad imas poslovnu karticu.

[Uroš S.]

Ogi jel možeš da objasniš šta je trošak obrade kredita tj njegovu strukturu, i zašto se, ako je to već realan trošak koji banka ima, ne plaća u slučaju da sam npr. odbijen za kredit? Zanima me zaista, ne trolujem. I kako zavisi procentualno od iznosa kredita?

Što se tiče argumenta da i notari i (nekad) advokati naplaćuju svoj rad u procentualnom iznosu, on pada u vodu jer zakon određuje da banka ima pravo samo na zaradu u vidu kamate. To je cena kredita.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

[ljuba]

Sada ce i kod vas kao i kod nas da naplacuju usluge “savetovanja” koja je obavezna pri uzimanju hipoteke, cena je definisana od strane drzave ranga od 1700-2700 eur (nema veze sa velicinom hipoteke) plus mora da se placa uzeo ne uzeo hipoteku. Jeza, ko to smisli.. Kao taj koji te je savetovao ima obavezu da ti kompenzuje troskove ako te je pogresno savetovao ili zeznuo, ali ko je to izvukao. Najpozitivnije u svemu tome sto ti drzava daje da taj trosak odbijes od poreza, ili bi bilo bas jezivo... To isto vazi, za produzavanje fiksne kamate ili nekih drugih promena, osim ako nisi direktno ti licno zakljucio hipoteku sa njima (jako mali procenat u NL), a i onda zezaju...

[Velja]

Hteli smo kapitalizam, nije nam valjala banda crvena...

[shandu90]

Sad mi ispastamo zbog vas

Sent from my LG-H440n using Tapatalk

[klisko]

Ogi jel možeš da objasniš šta je trošak obrade kredita tj njegovu strukturu, i zašto se, ako je to već realan trošak koji banka ima, ne plaća u slučaju da sam npr. odbijen za kredit? Zanima me zaista, ne trolujem. I kako zavisi procentualno od iznosa kredita?

Što se tiče argumenta da i notari i (nekad) advokati naplaćuju svoj rad u procentualnom iznosu, on pada u vodu jer zakon određuje da banka ima pravo samo na zaradu u vidu kamate. To je cena kredita.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Kamata je trošak koji se plaća na pozajmljeni kapital. Ostale namete banka naplaćuje da bi pokrila svoje troškove (izmišljene ili stvarne). Efektivna kamatna stopa bi trebala da bude mera za upoređivanje cene kredita.
Ne kažem da nisi u pravu što se tiče zakona, samo je nefer da se isključivo bankama nameće „isti rad mora da košta isto“, a mnogi svoj rad naplaćuju kao procenat vrednosti transakcije/projekta.

Banku ne košta isto da proveri nekoga kome pozajmljuje 10 k dinara, 10 k evra ili 10 milki evra. Ako je neko danas solventan ne znači da će biti solventan i za godinu, dve, tri, zato se periodično rade nove provere i krediti dobijaju „poene“ koji pokazuju rizičnost. Te provere opet koštaju.

Banke su jako regulisane, kako kod nas, tako u EU (a ove naše moraju zbog vlasnika da se pridržavaju i velikog dela EU regulative). Gomila izveštaja se pravi mesečno, kvartalno, godišnje, među njima su i oni o „izloženosti“ banke riziku da proćerda tuđe pare. Svi krediti ulaze u „izloženost“ banke, ali u zavisnosti od rizičnosti kredita, on utiče više ili manje na ukupnu izloženost banke. Što je izloženosti veća, to banka mora da ima veći kapital zarobljen u rezervama (a kapital košta i banku, ne samo klijenta). To je jedan od razloga zašto veći krediti imaju veće dodatne troškove. Da se razumemo, ne tvrdim da alavost banaka nema svog udela u ovome, ali stvari nisu crno bele.

Nisam bankar i ne tvrdim da je ovo gore 100% tačno, to su samo (verovatno pojednostavljene) informacije do kojih sam došao razgovarajući sa raznim ljudima od kojih neki jesu (bili) bankari.

Edit @dragvorl: van SRB su mi skidali 1% na sve transakcije (kupovina u supermarketu u Nemačkoj i sl). Dakle, zavisi od banke do banke, RFB naplaćuje, neke druge ne.

[Uroš S.]

Jasno. Problem je što banka ne može da dokaže da je imala realan trošak u tom I tom iznosu. Uvek isto papira, isto klikova mišem, isto sve za skoro svaki kredit. Uslovi za kredit od pet miliona evra i za kredit od hiljadu evra svakako nisu isti i onaj prvi se ne završava na šalteru. Ne ide im ni u prilog što se trošak obrade ne plaća kada je kredit odbijen, iako je provera verovatno rađena, tj obrada zahteva, pa je utvrđeno da se konkretnom korisniku kredit ne može odobriti. Zakon kakav je takav je. Ako kaže da banka ima pravo samo na kamatu, onda ima pravo na kamatu. Jbg. Ne kažem da je zakon savršen i da ga ne treba menjati ali za sada je takav. Ako im je nedovoljna zarada sa kamatom od 10%, onda se poveća kamata dok zarada ne postane zadovoljavajuća. Ovako ti banka reklamira kredit sa kamatom od 10% ali je to realno 12.5? I to nas dovodi do drugih problema, lažno oglašavanje itd.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

[ftj]

Postoji clan nekog zakona koji kaze da banka pri davanju kredita moze zaradjivati samo na kamati?

[Ji 4Tze]

Provera je u realnosti nepostojeća kad se gleda "solventnost" klijenta. Jedina provera je da li pola plate može da pokrije kredit a druga polovina potrošačku korpu.
I to je sve, ceo posao.

[ftj]

Kad je u pitanju stambeni kredit, po malo se proverava i firma u kojoj radis.

[Uroš S.]

Postoji clan nekog zakona koji kaze da banka pri davanju kredita moze zaradjivati samo na kamati?

I to, naći ću član zakona kasnije. Ali nije to ni toliko bitno, poenta je da banka mora da ima specifikaciju radnji koje se preduzimaju u okviru te obrade, I unapred utvrđenu tarifu tih radnji. A to ne postoji odnosno realan trošak ne postoji.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

[Puzo81]

A na primer WU iz filijale, dakle ne online, je bio nesto ispod 30 eur provizije.

Opet odradili WU online FR-SRB. 15e je do 190e, 40e 190-490. Evri mogu u Sperbanci dok u pošti samo đinarri.

[dag81]

Jel zna neko koliko skida proviziju banka kada se placa domacom visa karticom nesto recimo u radnji ili pumpi u DE, CH, FR? Znam da u HU ne skidaju nista ili skidaju nesto mizerno.

Raiffeisen skida 1% na međunarodne transakcije (uključujući međunarodne online kupovine), a naplaćuju čak i vraćanje para. Ako platite nešto 100 evra pa dobijete refund, uzeće dva puta po evro.

Meni RF nista nije skidao provizije kad sam placao karticom u inostranstvu. I u Gr, i Poljskoj, Slovackoj, HU...

Послато са SM-A520F уз помоћ Тапатока

[ikac2000]

A na primer WU iz filijale, dakle ne online, je bio nesto ispod 30 eur provizije.

Opet odradili WU online FR-SRB. 15e je do 190e, 40e 190-490. Evri mogu u Sperbanci dok u pošti samo đinarri.

Izgleda da FR ima jaci standard od DE kada im je online toliko skup

[dragvorl]

Verovatno imaju x puta vise transakcija ka ovamo pa im se isplati.