Imali smo, nismo znali

[ljubitelj]

Secam se i sleta na stadionu JNA za Titov rodjendan, pa spavanja u autu negde u nepoznatom da te niko ne dira, da ti svako hoce da pomogne na putu ako ti se nesto desi sa autom tipa pukne guma, da se islo vozom uzduz i popreko bez prepreka, da se za sve sto je trebalo od robe siroke potrosnje trajnijeg karaktera prvo gledalo na oglasima i komisionima sta ima od svercovane robe, da je RK Beogradjanka bila cudo nevdijeno od bogatstva dok se ne ode u Kastner u malom seocetu U Austriji odmah iza granice Slovenije ka Gracu pa se spozna iluzija.

Najvise se secam slobode i sigurnosti kretanja, mogao si da odspavas u parku.
Secam se uvodjenja novih pa jos novijih dinara, pa najnovijih dinara. Pa redova danima i moljakanja da podignes kes iz banke. Pa onda kada se pojavio Sony walkman koji je kostao kao jedna plata, pa kada se pojavio projekat samogradnje licnog racunara Galaksija pa jurenje mesecima za komponentama, pa zabrana upotrebe Spectrum-a u skoli, pa zabrane primanja postom iz inostranstva casopisa, pa otvaranje privatnih pisama, pa crne berze na Zelenom Vencu i tezgi u prolazu gde se nije moglo normalno proci, pa milicije u Ficama, pa pokusaja drzavnog GSB taksija sa stotinama zutih Z101 da ugusi privatni taksi, pa TV programa u kome je sve "ruzicasto" i idilicno dobro.
Pa pesacenja po soliterima jer su liftovi iskljucivani da ne trose tako puno struje, treba stedeti, kako su objasnjavali u centralnom TV Dnevniku.

Secam se i odlaska na gadjanje bojevom municijom iz M48 puske u srednjoj skoli pa dobijanja ocene u dnevnik.
Pa predmeta Marksizam i socijalisticko samoupravljanje. Pa uvodjenje usmerenog obrazovanja po sistemu Stipe Suvara (barem se tako pricalo), svasta nesto sto je danas nezamislivo i pomisliti da je bilo obavezno i strogo kaznjivo ako se ne ispuni.

Secam se i politickih natezanja svake jeseni oko raspodele nepostojecih para u saveznom budzetu, koja republika preliva novac u koju, pa famoznog republickog kljuca rotacije cinovnika ne po zasluzi nego po geografskom poreklu,
pa se prisetim visemesecne nestasice vode 85. iz gradskog vodovoda, pa kupovanja vode na crnoj berzi iz cisterni, pa par-nepar dozvole koriscenja vozila, jos imam sacuvane i bonove stampane visejezicno,....


Imali smo svasta nesto sto nije poznato ni uobicajeno u normalnom svetu a da nismo znali koliko veliki eksperiment se uzivo odvija.

[Risto]

U moju firmu ne mozes da dodjes sa vezom i ostanes tamo.
Postoji nesto sto se zove preporuka. Ali prolazis kroz isti proces kao i svi ostali kandidati.

U NIS mozes. Znam to iz prve ruke. Mozes u EPS i to znam iz prve ruke

NIS je i dalje firma kojom vlada partija, isto kao i pre.

Mogao bi oko ovog za NIS da pišem svašta ali mi nije preporučljivo, ako te neke stvari zanimaju onda možemo preko PP da nastavimo diskusiju.

[dragvorl]

U NIS i dalje ne moze da se zaposli ko hoce. Da ne govorim o mrcinama kao sto je EPS i sl.

Necu dalje ni da pisem, samo se nerviram

Ne moze nigde da se zaposli bilo ko, ali definitivno mogu ljudi koji nemaju vezu da se zaposle u NIS iz prve ruke. E sad pozicije, plate su vec diskutabilne, ima svega, ali nije to tema. Naftagas sam spomenuo iz perspektive Juge.

[zuzazu]

Nekome rodjenom 1980, "imali smo, nismo znali...." pocinje 1990.

Nekome rodjenom ranije, pocinje, recimo 1970.

Pratim ovo pisanije i sta neki ljudi pisu, i pitam se da li sam ja rodjen u toj zemlji ciji sistem opisuju.

Prosto ne verujem kakvo proseravanje.

Da postoji nacin, trenutno bih se iz ovog kapitalistickog "blagostanja" u kome zivim vratio u ta bivsa "zla" vremena.

Bar sto se mene tice.

[starac vujadin]

Secam se i sleta na stadionu JNA za Titov rodjendan, pa spavanja u autu negde u nepoznatom da te niko ne dira, da ti svako hoce da pomogne na putu ako ti se nesto desi sa autom tipa pukne guma, da se islo vozom uzduz i popreko bez prepreka, da se za sve sto je trebalo od robe siroke potrosnje trajnijeg karaktera prvo gledalo na oglasima i komisionima sta ima od svercovane robe, da je RK Beogradjanka bila cudo nevdijeno od bogatstva dok se ne ode u Kastner u malom seocetu U Austriji odmah iza granice Slovenije ka Gracu pa se spozna iluzija.

Najvise se secam slobode i sigurnosti kretanja, mogao si da odspavas u parku.
Secam se uvodjenja novih pa jos novijih dinara, pa najnovijih dinara. Pa redova danima i moljakanja da podignes kes iz banke. Pa onda kada se pojavio Sony walkman koji je kostao kao jedna plata, pa kada se pojavio projekat samogradnje licnog racunara Galaksija pa jurenje mesecima za komponentama, pa zabrana upotrebe Spectrum-a u skoli, pa zabrane primanja postom iz inostranstva casopisa, pa otvaranje privatnih pisama, pa crne berze na Zelenom Vencu i tezgi u prolazu gde se nije moglo normalno proci, pa milicije u Ficama, pa pokusaja drzavnog GSB taksija sa stotinama zutih Z101 da ugusi privatni taksi, pa TV programa u kome je sve "ruzicasto" i idilicno dobro.
Pa pesacenja po soliterima jer su liftovi iskljucivani da ne trose tako puno struje, treba stedeti, kako su objasnjavali u centralnom TV Dnevniku.

Secam se i odlaska na gadjanje bojevom municijom iz M48 puske u srednjoj skoli pa dobijanja ocene u dnevnik.
Pa predmeta Marksizam i socijalisticko samoupravljanje. Pa uvodjenje usmerenog obrazovanja po sistemu Stipe Suvara (barem se tako pricalo), svasta nesto sto je danas nezamislivo i pomisliti da je bilo obavezno i strogo kaznjivo ako se ne ispuni.

Secam se i politickih natezanja svake jeseni oko raspodele nepostojecih para u saveznom budzetu, koja republika preliva novac u koju, pa famoznog republickog kljuca rotacije cinovnika ne po zasluzi nego po geografskom poreklu,
pa se prisetim visemesecne nestasice vode 85. iz gradskog vodovoda, pa kupovanja vode na crnoj berzi iz cisterni, pa par-nepar dozvole koriscenja vozila, jos imam sacuvane i bonove stampane visejezicno,....


Imali smo svasta nesto sto nije poznato ni uobicajeno u normalnom svetu a da nismo znali koliko veliki eksperiment se uzivo odvija.

Deco, ovo za nestašicu vode, Galaksiju, Spectrum, zabranu primanja stranih časopisa, Walkman i platu, bojevu municiju čika ljubitelj priča "onako"..nemojte sve uzimati zdravo za gotovo.

[aviator]

Starče, i ja sam u srednjoj pucao bojevom iz M48 u okviru predmeta ONO i DSZ. I imao sam problema da iz inostranstva poručim časopise.

[nikaragva]

Kakvih problema si imao sa casopisima?

Nasao sam dosta ujakovih casopisa, tipa uradi sam i slicno. Uglavnom tehnika. Domacih. Bilo je dosta kvalitetnih casopisa.

A ovo za nestasicu vode ne znam sta da kazem. Ako je icega bilo, onda je bilo vode

[starac vujadin]

Mi nismo imali problema oko naručivanja bilo čega...ploča, časopisa. Nismo se ubijali od naručivanja, ali što smo naručivali to je stizalo. Pogotovu nikada nije javno zabranjivano da se uvoze časopisi i knjige. Sad, ako je neko naručivao neke knjige koje su politički diskutabilne to je druga stvar..mi smo naručivali auto kataloge.

Što se tiče pucanja iz M48 vrtim film u sebi i nisam siguran...znam da je profesorka bila jako uplašena i da smo pucali s taktičkom municijom, ali moguće je da smo na kraju opalili i bojevi metak. Možda sam se tu ogrešio o ljubitelja, ali ovo ostalo ostaje što rekoh.

Galaksija se kupovala u kitu ili sklopljena i ko je naručio taj je dobio...mi smo je imali i u školi. Meni je to bio simpatičan pokušaj i gledam na njega pozitivno. Niko se nije mučio da juri nešto jer za to nije ni bilo potrebe sem što se nekada čekao jako dugo jer su ga kampanjski izrađivali.

Spectrum niko nije zabranjivao da se donosi, ali niko nije ni imao potrebu da se donosi jer nije bilo tv u školi sem u zbornici. Niti je bilo potrebno da se donosi jer za njega nije bilo nikakvih edukativnih programa. Mogao je da se donese i da se blene u njega u školi...

Par nepar je bio par meseci...iz ovoga što ljubitelj piše neko bi mogao da misli da smo skoro ceo život bili na tom režimu. Mnogo češće je bilo uvođeno jednostavno ograničenje potrošnje u litrima. Dva ili tri puta je bilo bonova za životne namirnice.

Vode je uvek bilo.

Walkman se pojavio kada su još plate bile kakve takve i moglo je da se živi od njih...takvih pojava da stvar credi kao plata je bilo 90-ih.

Roba široke potrošnje se nije prvo gledala u komisionu...tu se gledalo kada nigde nis moga da nađeš nešto i nemaš para da odeš preko.

Bilo je još u ranijim postovima nekih preterivanja i neistina ali ne mogu sada sve to da listam, niti sam to pratio pomno..sećam se da je ljubitej rekao da je imao problem da kupi časopis Sam svoj majstor koji se normalno prodavao svuda bez ikakve frke, itd...

[dragan]

kad smo kod casopisa, ja se secam kako sam imao dil sa radnicom u trafici da mi svaki petak ostavi politikin zabavnik, kad se HE-MAN strip poceo u delovima objavljivati tamo negde recimo 86, mozda 87

[aviator]

Starče, i ja sam u srednjoj pucao bojevom iz M48 u okviru predmeta ONO i DSZ. I imao sam problema da iz inostranstva poručim časopise.

Kakvih problema si imao sa casopisima?

Nasao sam dosta ujakovih casopisa, tipa uradi sam i slicno. Uglavnom tehnika. Domacih. Bilo je dosta kvalitetnih casopisa.

A ovo za nestasicu vode ne znam sta da kazem. Ako je icega bilo, onda je bilo vode

Čitaš li ti napisano? Ako čitaš, razumeš li?
'70. i '80. je bio problem sa kupovinom INOSTRANIH časopisa i publikacija.
Nisam mogao da naručujem iz Nemačke DWJ(mesečnik za antikvarno oružje), ni iz UK Janes, o avijaciji.

[aviator]

Starče, taktička municija , ne postoji. Manevarska da.

[starac vujadin]

Da, na tu sam mislio.

[ben roj]

Secam se akcija sadnje cetinara koje su sprovodili Gorani.
Secam se sekcija koje su sve bile besplatne i takmicenja na raznim novoima. Posebno se secam takmicenja odeljenja u sportskim igrama kosarka rukomet fudbal odbojka. I da je moj razred bio najbolji u skoli. Na utakmicama su devojcice navijale. Inace skola je igrala u tri finala od ova cetiri sporta na nivou republike. Supruga nastavnika fizickog nam je posle vaznih pobeda pravila tortu. Sta reci.
Secam se utakmica fudbala izmedju ulica.
Secam se korzoa ili strafte gde obicno momcici stoje uvek na istom mestu a devojke setaju. Posle devet uvece nikog nije bilo na ulici.
Secam se odlazaka na more sa drugovima vozom Begrad Bar i igranki u MOCu u Becicima i narenja strankinja.
Secam se kakva su gosppda bili nastavnici i profesori iz gimnazije i raznih diskusija na casovima srpskog i filozofije.
Secam se da sam bio bezbrizan i ispunjen i da sam uvek imao neke aktivnosti.

[jaksa]

Pucalo se sa bojevom municijom - pucao, bio dobar
Vode je uvek bilo.
Beogradjanka je bila najbolja RK van Zapadne Evrope, a i sasvim solidna inače. Kluz pored - bilo je i doze elegancije u radnji. Nije argument, ali trebalo je videti RK po istoku Evrope. 1979 sam bio u Rumuniji sa mamom, nisam verovao da se može biti tako jadan.

[nikaragva]

Starče, i ja sam u srednjoj pucao bojevom iz M48 u okviru predmeta ONO i DSZ. I imao sam problema da iz inostranstva poručim časopise.

Kakvih problema si imao sa casopisima?

Nasao sam dosta ujakovih casopisa, tipa uradi sam i slicno. Uglavnom tehnika. Domacih. Bilo je dosta kvalitetnih casopisa.

A ovo za nestasicu vode ne znam sta da kazem. Ako je icega bilo, onda je bilo vode

Čitaš li ti napisano? Ako čitaš, razumeš li?
'70. i '80. je bio problem sa kupovinom INOSTRANIH časopisa i publikacija.
Nisam mogao da naručujem iz Nemačke DWJ(mesečnik za antikvarno oružje), ni iz UK Janes, o avijaciji.

Citam i razumem.
Ali ti ne razumes. Bilo je kod nas casopisa nisi morao da narucujes nista.
Evo starac kaze da nije imao problema sa narucivanjem casopisa iz inostranstva.
Mozda nisu hteli da salju u Srbiju, kao i sada sto neke zemlje, odnosno proizvode-mnogo bolji primer za danasnjost, zemlje vise ne postoje, nece da salju u Srbiju.

Ocigledno si narucivao nesto protiv tita i partije, cim nisi mogao da dobijes to.
Mogao si covece zavrsiti na golom otoku.


@jaksa
Dosta zemalja u okruzenju je odavalo takav utisak, kao sto si ti doziveo u Rumuniji. Da ne ponavljam pricu, vec sam pricao o tome.

Elem, prava stvar za temu je, sto su nas sve te zemlje dobrano prestigle. Pa mozemo slobodno da nabrajamo, imali smo nismo znali