Nije kod nas bilo mnogo casopisa, samo je bilo onoga sto je drzava odobrila i uvezla, vrlo selektivno.nikaragva napisao: Ali ti ne razumes. Bilo je kod nas casopisa nisi morao da narucujes nista.
Evo starac kaze da nije imao problema sa narucivanjem casopisa iz inostranstva.
Mozda nisu hteli da salju u Srbiju, kao i sada sto neke zemlje, odnosno proizvode-mnogo bolji primer za danasnjost, zemlje vise ne postoje, nece da salju u Srbiju.
Ocigledno si narucivao nesto protiv tita i partije, cim nisi mogao da dobijes to.
Mogao si covece zavrsiti na golom otoku.
Mozda je bilo 10% casopisa, a 90% nije bilo.
Svasta se moze procitati, nisu hteli da salju u SFRJ za novac. Dobar ti vic.
Ja ti kazem da je bilo problema sa primanjem casopisa, Kakav TIto i partija u stranim casopisima koji se inace prodaju na kioscima. Ajde da se ne secas ili nije ti poznato ali da toliko masti pustis na volju, ccc.
Prosto ti casopis ne stigne ili ti postar diskretno prosapta da "nije proslo".
Pa SFRJ je bila zemlja socijalizma, to je u socijalizmu defaulte stanje, u svim zemljama je tako bilo.
Imali smo stanje vrlo slicno sa problemima samo je bilo manje izrazeno.
Isto tako se jako dobeo secam , 1985. bile su u Beogradu nestasice vode, problem je sto se to nije resavalo nego su uvedene restrikcije. Kada necega nema a treba ti uvek ima neko ko ima, pa krece trgovina naravno na crno.
I jos sijaset stvari koje se inace smatraju normalnim bile su u to vreme diskutabilno dostupne. Prosto takav je sistem gde su nestasice normalna pojava jer je drzava stalno u trgovisnkom deficitu i stalno je bez para da pokrije uvoz robe. I to je trajalo godinama, celu deceniju zapravo.
Nema para, nema uvozne robe, a SFRJ je bila 90% uvozno zavisna i orijentisana.
Pa margarin je bio deficitarna roba, kupovalo se na crno kao i kafa ili dovlacilo iz Italije i Austrije. Dobro se secam Rama margarina i ogranicenja da smes samo 2 komada da uvezes kao gradjanin.
I VHS video kasete su isto bilo na rezimu zabrane, dozvoljeno je bllo samo 20 komada praznih da uvezes/ posedujes kada ulazis u zemlju. AKo imas vise otimala je carina i jos si placao kaznu za prekrsaj.
Voda je problem Beograda godinama, i u ovom veku je bilo nestasica ali kracih do dan-dva.jaksa napisao: Vode je uvek bilo.
Beogradjanka je bila najbolja RK van Zapadne Evrope, a i sasvim solidna inače. Kluz pored - bilo je i doze elegancije u radnji. Nije argument, ali trebalo je videti RK po istoku Evrope. 1979 sam bio u Rumuniji sa mamom, nisam verovao da se može biti tako jadan
U odnosu na Rumuniju, ili Albaniju je bila najbolja. U odnosu na ostatak sveta nista posebno, velika zgrada sa skromnim izborom robe.
Puni rafovi, jedan red 30 komada isti proizvod poslagan.
U svetu po RK je bilo obrnuto, u jednom redu 30 razlicitih modela raznih proizvodjaca za istu vrstu robe.
Ne samo na zapadu vec i na jugu, u zemljama bivsim kolonijama koje su tek po 10-20 godina imale nezavisnost je trgovina bila razvijenija i ponuda bolja.
Sve u SFRJ je bilo "odlicno" dok se poredi sa istocnim blokom, cim se poredi sa svetom gde je trzisna ekonomija bila dominantna ocigledan je bio domet i nivo.
Primer su automobili, Zastava je prodavala neki model auta. Jugo 55 na primer. Uplati se, ceka mesecima isporuka a bilo je perioda i godinu dana da se cekalo a onda se isporuci neka boja. Nema biranja. Ako neces tu boju, nema auta i ides na kraj spiska za cekanje. Jedne godine se pravi bordo boja, druge godine golubije plava.
Po boji Zastavinog auta si mogao da priblizno odredis godiste
Kupujes auto i biras boju po zelji, to je bio nezamislivi luksuz i bahatost kupca.
Platis jedan model Juga a isporuci se za 10 meseci drugi model. Fabrika je prepravila model, da bi zaobisla administrativnu blokadu cene na nacin da moze sa novim modelom da ima i novu cenu.
Inflacija je harala, Zastava je imala mozda i 10tak naziva i modela za jedan te isti auto Z101. Kao promenili lajsnu na gepeku i sada je to novi model i nova cena.
To je danas smesno a onda je bilo nacin poskupljivanja. Ako se ne odobri novi model i nova cena onda nema ni u prodaji, nestasica.
Ceo sistem trovine u SFRJ se bazirao na dirigovanim kako se tada zvalo dogovorenim cenama udruzenog rada.
Na papiru cena postoji ali robe u stvarnosti nema po toj ceni.
Ali ima na crno, za devize.
