Миг-29М2 на српском небу
Овај авион је најбоље решење за чување нашег ваздушног простора.

Оно што је „Политика” писала пре неколико месеци сада је први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић и потврдио: Србија ће набавити нове руске вишенаменске борбене авионе Миг-29М2, а наши пилоти већ се налазе на преобуци за тај тип апарата. Не толико за некакав рат, већ више за чување ваздушног простора у систему ПВО. Јер, ако сте кандидат за улазак у ЕУ онда имате и обавезу да морате да чувате свој ваздушни простор, да спречите сваку могућност да некакав отети цивилни авион прелети Србију и долети, на пример, до Беча или до Минхена. Ту обавезу можете да испуните са својом авијацијом или туђом. Стране услуге су увек много скупље.
Дакле, министар одбране Вучић улази у анале нашег ваздухопловства као први министар одбране на овим просторима који је после 1987. године набавио нове суперсоничне авионе за ову земљу. Јер, постојеће апарате Миг-29, ескадрилу са 16 летелица, од чега је 14 било једноседа, а два двоседа за обуку, СФР Југославија је купила од Совјетског Савеза у октобру 1987. Званично смо тада те авионе платили по 16 милиона долара по комаду, мада из документације, коју сам недавно имао прилику да видим, произлази да је цели посао куповине 16 авиона са свом пратећом опремом, ракетама и резервним моторима коштао СФРЈ укупно око 105 милиона долара. То је и тада била невероватно ниска цена. Ми смо тада добили авионе Миг-29 одмах после Индије.
Године су пролазиле, авиони су се у условима санкција и ембарга одржавали по систему „канибализације”, с неисправних апарата скидани су исправни делови, па је и рат 1999. године дочекан с полуисправним летелицама. Пилоти који су тада у рату летели на миговима-29 били су прави хероји. Из рата смо изашли с пет неоштећених мигова-29, један је после пао на припремама за аеромитинг. Пре неколико година преостала четири авиона Миг-29 су ремонтована и ревитализована, радари су им доведени у „првобитно стање”.
Но, како авионима Миг-21 у нашем Ваздухопловству полако престаје век употребе, то се размишљало о авиону који би наследио и Миг-21, па и Миг-29 каквог сада имамо. Најбоље решење свакако јесте Миг-29М2, јер том решењу одговара цена авиона, постојећа логистика нашег ваздухопловства у контексту одржавања и ремонта, па и обука пилота.
Наиме, Србија је још под ембаргом НАТО-а на испоруке високософистициране војне опреме, тако да купити или добити на лизинг авионе попут Ф-16 блок 50, Ф-18, „тајфун”, „рафал”, или „грипен” још није могуће. Осим тога и цена тих авиона вишеструко надмашује цену апарата Миг-29М2. О одржавању и ремонту да и не говоримо, и у тој опцији са авионима Миг-29М2 ваздухопловни завод „Мома Станојловић” имао би истакнуто место. У овом часу још није прецизно познато која је цена за Миг-29М2, претпостављам да није изнад 32 милиона долара по авиону, што, наравно, зависи и од броја летелица које купујемо.
Првобитно се говорило о 12 Мигова-29М2, с постојећих четири апарата имали бисмо опет потпуну ескадрилу. Опције су биле осам једноседа и четири двоседа, или осам двоседа и четири једноседа. Како је верзија авиона двоседа и једноседа, заправо, скоро иста наши пилоти били су за осам двоседа и четири једноседа. Сада се говори о шест мигова-29М2 и два радара. Вероватно је реч о авионима који су били предвиђени за продају Сирији, јер управо је шест комада већ готово, и ово је идеална прилика да Србија добије те нове авионе. Што се тиче плаћања, Москва ће нам дати врло повољан кредит, јер је свака куповина таквих авиона, пре свега, политички посао. У сваком случају, овакву прилику да обновимо борбену авијацију, под овако повољним условима, нећемо опет дуго добити.
Када је реч о самом авиону Миг-29М2, има код нас „генијалаца” који се питају колико минута такав авион може да лети ваздушним простором Србије, а да не изађе изван њега и сличних „бисера”. Миг-29М2 има боље маневарске особине него што их имају авиони Миг-21, Миг-29, или Ф-16, па и Ф-18. Наиме, Миг-29М2 има мањи радијус заокрета. Јер, данас у ваздуху није више најважније бити најбржи, већ имати добар маневар, одличан авионски радар и далекометне ракете ваздух-ваздух. Дакле, Миг-29М2 врши потпуни заокрет на висини од 3.000 метара, с максималним потиском, за 9,5 секунди и с радијусом заокрета од само 650 метара. Тако нема страха да „излети” само тако из Србије.
Осим новог радара великог домета, вероватно с фазном решетком и дигитализацијом кокпита, Миг-29М2 има конфигурацију змаја авиона способну да поднесе нападни угао од 20 до 26 степени, а да се не доведе у услове превученог лета, те максимално „Г-преоптерећење” и од +9 Г јединица.
Укратко, сјајна машина за ваздухопловство као што је српско.
Мирослав Лазански
објављено: 07.05.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dan ... bu.sr.html