Zanimljivi novinski i drugi članci
-
nuk
- Postovi: 7607
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 08:49
- Garaža: Renault Espace 2.0dCi
- Lokacija: Ns
- Kontakt:
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Nema vise edit-a
Od danas smo bogatiji jos za jednu princezu
http://www.b92.net/video/bulevar.php?yy ... _id=895938
Sent from my Nexus 7 using Tapatalk HD
Od danas smo bogatiji jos za jednu princezu
http://www.b92.net/video/bulevar.php?yy ... _id=895938
Sent from my Nexus 7 using Tapatalk HD
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Poslovodju za ministra policije 
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
http://www.youtube.com/watch?v=XfhmG_9ZqAs
On doživi 100 orgazama dnevno (i ne uživa u seksu)
Autor: M.K. Daily mail
Ovaj tridesetsedmogodišnjak je prvi muškarac koji je javno progovorio o ovom sindromu.
Dejl pati od sindroma genitalne uzbuđensti od septembra 2012. godine kada je istekao disk na leđima.
Dok su ga kolima Hitne pomoći vozili do bolnice, on je doživeo pet orgazama. Od tog momenta Dejl svoje stanje opisuje “odvratnim i nesnosnim”.
Doktori kažu da je trauma kičmenog nerva izazvala hipersenzitivnost u ovom delu tela. Zbog stanja koje je razvio Dejl sada živi jako izolovano i praktično ne izlazi iz kuće zbog straha da ne doživi orgazam u javnosti.
- Zamislite da ste na kolenima na sahrani svog oca, da stojite kraj njegovog kovčega i opraštate se, a za to vreme doživite devet orgazama! Cela porodica stoji iza vas... To čini da ne želite nikada više u životu da doživite ni jedan jedini orgazam - rekao je Dejl.
- A zamislite kada ste u javnosti, tu su i deca... toliko je odvratno da vas ovo može jako brzo uništiti - dodao je on.
Dejlova žena, Ejpril kaže da stanje koje ima njen muž njima jako otežava život.
- Trenutno se jako borimo. On ne može da radi, ni pomogne nam finansijski i ja se osećam kao da je sav teret pao na mene. Zaista je uznemiravajuće. Mi ne radimo više stvari koje rade normalni parovi i stalno se svađamo oko stvari koje ne bi trebalo da utiču na nas. Zbog njegovih “epizoda” noću sada spavamo i u odvojenim krevetima - rekla je Ejpril.
On doživi 100 orgazama dnevno (i ne uživa u seksu)
Autor: M.K. Daily mail
Ovaj tridesetsedmogodišnjak je prvi muškarac koji je javno progovorio o ovom sindromu.
Dejl pati od sindroma genitalne uzbuđensti od septembra 2012. godine kada je istekao disk na leđima.
Dok su ga kolima Hitne pomoći vozili do bolnice, on je doživeo pet orgazama. Od tog momenta Dejl svoje stanje opisuje “odvratnim i nesnosnim”.
Doktori kažu da je trauma kičmenog nerva izazvala hipersenzitivnost u ovom delu tela. Zbog stanja koje je razvio Dejl sada živi jako izolovano i praktično ne izlazi iz kuće zbog straha da ne doživi orgazam u javnosti.
- Zamislite da ste na kolenima na sahrani svog oca, da stojite kraj njegovog kovčega i opraštate se, a za to vreme doživite devet orgazama! Cela porodica stoji iza vas... To čini da ne želite nikada više u životu da doživite ni jedan jedini orgazam - rekao je Dejl.
- A zamislite kada ste u javnosti, tu su i deca... toliko je odvratno da vas ovo može jako brzo uništiti - dodao je on.
Dejlova žena, Ejpril kaže da stanje koje ima njen muž njima jako otežava život.
- Trenutno se jako borimo. On ne može da radi, ni pomogne nam finansijski i ja se osećam kao da je sav teret pao na mene. Zaista je uznemiravajuće. Mi ne radimo više stvari koje rade normalni parovi i stalno se svađamo oko stvari koje ne bi trebalo da utiču na nas. Zbog njegovih “epizoda” noću sada spavamo i u odvojenim krevetima - rekla je Ejpril.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Pošto je ona tema o stanju u Srbiji zaključana, moram ovde...Gre'ota da se ne pročita
Lađa francuska
Istinomer
Otkako sam ja proredio sa izveštajima, predsednik baš učestao sa svojim biserima. Ide u neko selo na Sajam šljive i misli da mora nadmašiti Oskara Daviča, čim ugledam brdo pomislim kako mora da je svo u šljivicima, volim svuda da idem, ali kad se kod vas zaputim, srce mi je puno neke slasti, ono što je Rusija među državama, to je ovo vaše selo među drugim, ravnopravnim i jednakom dragim mi srpskim nastambama. Ovom izjavom izjednačio je premijerov retorički rekord za tu nedelju. Vučić reče da je Srbija „Titanik“ koji tek što je uradio u santu i ova u njega tj, u brod, dočim se ja mislim: a ko je santa, santa ste pokojni Milošević, prisutni Nikolić i rani ti, ali dok se velmože posve u feudalnom stilu nadgoranjavaju, samo ne više mačevima nego metaforama, metonimijama i paronomazijama, predsednikovu savetnicu gospoju Pak ubacili u reformisani Bračni sud, na televiziji savetnicu pitaju kakav je brak predsednika Nikolića. Videla je brakova i brakova, ali tako srećan brak njene savetničke oči još ne videše. A vi ste isto udati, naravno, veli pitana, iako živovanje u braku za neke ljude jeste naravno, doklen je za druge nadnaravno.
Slučajno sam pogledao i neki kratež od životopisa gospože Pak, vodila „Slagalicu“, pa LOTO, da bi na vrhuncu svog dijalektičkog razvoja zablistala i u samom informativnom programu mislim RTS-a. Zar ovo ne odslikava i razvojni put našeg predsednika: znanje uzimaš ujutro iz „Šarenice“; uveče iz „Slagalice“, potom pratiš igru na sreću, da bi ti u punoj intelektualnoj zrelosti dnevnik bio omiljena lektira: svaka vest – jedna pročitana pripovetka.
Još me nešto očarava kod naše gospode hrišćanske: ko god je bio javna ličnost, makar izvlačio loptice iz bubnja lutrije (koju bih ja ukinuo), on je došljaka impresionirao, i kad došljak uzleti iznad mojih najturobnijih očekivanja, kao on postane jedan od srpskih vladara, onda on poziva zvezdu da bude u njegovom blagoslovenom ozračju. Nikad ne slušam i ne zanima me kako su se neki bračni drugovi upoznali, ili ljubavnici, ali se upinjem da zamislim kako sekretarica predsednika Republike telefonira pukoj trudbenici tiska: „Samo momenat sačekajte, Predsednik vas treba…“, pozvanoj zadrhti i ruka i glas, ali već prve reči prvog čoveka Srbije umire je i ozare: „Znate da me je narod dobrano precenio uručivši mi ovo sveto, ali i preteško breme; ako mislim da vladam pravično i mudro, mora neko mudro i da me savetuje; sećam se kako ste u „Slagalici“ bodrili takmičare, kako ste bili blagi prema poraženima, ali i pravični, i kako ste se radovali kad usrećite dobitnika premije, iako verovatno niste imali pravo da i lično vi okušate sreću…“
Predsednik je na zasedanje takozvane svetske organizacije svetski organizovao svitu na čijoj mnogoljudnosti mu je tamo pozavideo možda i koji sultan, za to vreme je njegov nerazdvojni prijatelj poznatiji kao patrijarh srpski Irinej briljirao u domaji: sirotan ne razlikuje homoseksualnost od pedofilije. Ako dozvolimo Gej paradu, zašto da nemamo i svečani defile pedofila, upitala se javno Njegova svetost, da, makar se u tome nastranom šarenilu zacrnila i pokoja mantija! Naš verski poglavar odnekud znade da je i incest najrasprostranjeniji na zapadu, prenebregavajući da rodoskvrnuća ima u „Hiljadu i jednoj noći“, u mitologiji i dramama naše grčke braće. Halalio sam mu tu nadasve logičku pa tek onda etičku vratolomiju; da ima savetnicu poniklu u Javnom servisu verovatno bi ga spasla ugruvavanja.
Predsednikov da li bivši, u svakom slučaju muški savetnik Oliver roni suze što na vojnoj paradi neće prodefilovati makar jedna četnička trojka, ali dok Dikens na jednom mestu veli „Plači, plači Olivere“, ja našem tvistiranom Oliveru velim da je njegov vapaj, ah, još kako uslišen jer će na svečanoj bini, tik uz Vladimira Vladimiroviča, stajati četnički vojvoda. Ne znam potanko nomenklaturu ovog izuzetno antifašističkog pokreta, ali držim da od tog čina nema u ravnogorstvu višeg! Najviši stadijum u razvoju četništva je u međuvremenu imao još jedan pesnički izliv, susreo se službeno sa Francuzima koji su u negovom vazda otvorenom vojvodskom srcu bez ispaljenog đuleta zauzeli mesto onog sela koje je imalo petnaest minuta slave sa svojim šljivicima, kazanima, tabarkama, kominom i mamurlukom: „Francuska lađa sa ukrcanim srpskim borcima i teretom pošteno ocarinjenim ili oslobođenim carine stići će i u najdalju luku najdaljeg mora po najvećem cunamiju ili drugoj kataklizmi!“ Tako nekako, ako sam osiromašio predsednikov poklič, izvinjavam se već sada.
U Njujorku je rekao da očekujemo najezdu turista kojima nikad dosta istorije, a Srbija je zemlja prebogata istorijom, naša istorija sa pet zvezdica pristupačna je i srednjestojećim strancima, a preostaće im pokoji evro ili dolar i za vanistorijsku potrošnju, dobro, ovo ja razvijam predsednikovu misao, ali naredna, zbog koje se službeni simultani predovilac momentano zagrcnuo od smeha, glasi da smo se mi Srbi nastanili na najlepšem mestu na svetu, te smo otud najlepši i najpametniji na svetu, prelepo stanovništvo bavi se naravno jedino istorijom: u Srbiji si ili istoričar ili istorijska ličnost.
Premijer Vučić nije doduše doktorirao na mojoj ideji da se Vladin avion proda (imam dokaze crno na belo da sam autor ove domaćinske akcije!), ali još dok sam to pisao mišljah gorko: nema ništa od tog posla, a ako jednog lepog dana i ode taj aeroplan na dražbu ili u otpad, misliš da će ti neko reći hvala! Ali, neka, neka se moja intelektualna svojina prisvaja, smisliću ja nove mere za unapređenje ove sve u svemu dosadne zajednice.
Evropskim nadzornicima naše uslovne budućnosti premijer obećava da ćemo ne samo raditi nego ćemo raditi naporno. Dakle, ako nešto i bude moglo da se uradi bez krajnjeg napora, mi ćemo se natčovečanski naprezati – što umorniji budemo to ćemo vatrenije želeti da okusimo krajnju iznurenost.
Da, još jedna vlastelinka iz predsednikove partije (ups! pleonazam!). Guvernerka. Uznemirena je i umereno poharana u crnogorskom hotelu; provalnik je prenebregao zlato žeženo, novac i nakit, okomio se na lekove bez kojih nama srdačnim bolesnicima nema života: „Hteo je da izgleda kao da sam umrla najprirodnijom i najobičnijom smrću“ – izjavila je umalo ne rekoh guvernanta, guvernerka: po moemu, preučila je čitajući Agatu Kristi, ali mi je s druge strane i drago, jer iz ovoga vidim da su u Magistratu imali i biblioteku.
Ljubomir Živkov
Lađa francuska
Istinomer
Otkako sam ja proredio sa izveštajima, predsednik baš učestao sa svojim biserima. Ide u neko selo na Sajam šljive i misli da mora nadmašiti Oskara Daviča, čim ugledam brdo pomislim kako mora da je svo u šljivicima, volim svuda da idem, ali kad se kod vas zaputim, srce mi je puno neke slasti, ono što je Rusija među državama, to je ovo vaše selo među drugim, ravnopravnim i jednakom dragim mi srpskim nastambama. Ovom izjavom izjednačio je premijerov retorički rekord za tu nedelju. Vučić reče da je Srbija „Titanik“ koji tek što je uradio u santu i ova u njega tj, u brod, dočim se ja mislim: a ko je santa, santa ste pokojni Milošević, prisutni Nikolić i rani ti, ali dok se velmože posve u feudalnom stilu nadgoranjavaju, samo ne više mačevima nego metaforama, metonimijama i paronomazijama, predsednikovu savetnicu gospoju Pak ubacili u reformisani Bračni sud, na televiziji savetnicu pitaju kakav je brak predsednika Nikolića. Videla je brakova i brakova, ali tako srećan brak njene savetničke oči još ne videše. A vi ste isto udati, naravno, veli pitana, iako živovanje u braku za neke ljude jeste naravno, doklen je za druge nadnaravno.
Slučajno sam pogledao i neki kratež od životopisa gospože Pak, vodila „Slagalicu“, pa LOTO, da bi na vrhuncu svog dijalektičkog razvoja zablistala i u samom informativnom programu mislim RTS-a. Zar ovo ne odslikava i razvojni put našeg predsednika: znanje uzimaš ujutro iz „Šarenice“; uveče iz „Slagalice“, potom pratiš igru na sreću, da bi ti u punoj intelektualnoj zrelosti dnevnik bio omiljena lektira: svaka vest – jedna pročitana pripovetka.
Još me nešto očarava kod naše gospode hrišćanske: ko god je bio javna ličnost, makar izvlačio loptice iz bubnja lutrije (koju bih ja ukinuo), on je došljaka impresionirao, i kad došljak uzleti iznad mojih najturobnijih očekivanja, kao on postane jedan od srpskih vladara, onda on poziva zvezdu da bude u njegovom blagoslovenom ozračju. Nikad ne slušam i ne zanima me kako su se neki bračni drugovi upoznali, ili ljubavnici, ali se upinjem da zamislim kako sekretarica predsednika Republike telefonira pukoj trudbenici tiska: „Samo momenat sačekajte, Predsednik vas treba…“, pozvanoj zadrhti i ruka i glas, ali već prve reči prvog čoveka Srbije umire je i ozare: „Znate da me je narod dobrano precenio uručivši mi ovo sveto, ali i preteško breme; ako mislim da vladam pravično i mudro, mora neko mudro i da me savetuje; sećam se kako ste u „Slagalici“ bodrili takmičare, kako ste bili blagi prema poraženima, ali i pravični, i kako ste se radovali kad usrećite dobitnika premije, iako verovatno niste imali pravo da i lično vi okušate sreću…“
Predsednik je na zasedanje takozvane svetske organizacije svetski organizovao svitu na čijoj mnogoljudnosti mu je tamo pozavideo možda i koji sultan, za to vreme je njegov nerazdvojni prijatelj poznatiji kao patrijarh srpski Irinej briljirao u domaji: sirotan ne razlikuje homoseksualnost od pedofilije. Ako dozvolimo Gej paradu, zašto da nemamo i svečani defile pedofila, upitala se javno Njegova svetost, da, makar se u tome nastranom šarenilu zacrnila i pokoja mantija! Naš verski poglavar odnekud znade da je i incest najrasprostranjeniji na zapadu, prenebregavajući da rodoskvrnuća ima u „Hiljadu i jednoj noći“, u mitologiji i dramama naše grčke braće. Halalio sam mu tu nadasve logičku pa tek onda etičku vratolomiju; da ima savetnicu poniklu u Javnom servisu verovatno bi ga spasla ugruvavanja.
Predsednikov da li bivši, u svakom slučaju muški savetnik Oliver roni suze što na vojnoj paradi neće prodefilovati makar jedna četnička trojka, ali dok Dikens na jednom mestu veli „Plači, plači Olivere“, ja našem tvistiranom Oliveru velim da je njegov vapaj, ah, još kako uslišen jer će na svečanoj bini, tik uz Vladimira Vladimiroviča, stajati četnički vojvoda. Ne znam potanko nomenklaturu ovog izuzetno antifašističkog pokreta, ali držim da od tog čina nema u ravnogorstvu višeg! Najviši stadijum u razvoju četništva je u međuvremenu imao još jedan pesnički izliv, susreo se službeno sa Francuzima koji su u negovom vazda otvorenom vojvodskom srcu bez ispaljenog đuleta zauzeli mesto onog sela koje je imalo petnaest minuta slave sa svojim šljivicima, kazanima, tabarkama, kominom i mamurlukom: „Francuska lađa sa ukrcanim srpskim borcima i teretom pošteno ocarinjenim ili oslobođenim carine stići će i u najdalju luku najdaljeg mora po najvećem cunamiju ili drugoj kataklizmi!“ Tako nekako, ako sam osiromašio predsednikov poklič, izvinjavam se već sada.
U Njujorku je rekao da očekujemo najezdu turista kojima nikad dosta istorije, a Srbija je zemlja prebogata istorijom, naša istorija sa pet zvezdica pristupačna je i srednjestojećim strancima, a preostaće im pokoji evro ili dolar i za vanistorijsku potrošnju, dobro, ovo ja razvijam predsednikovu misao, ali naredna, zbog koje se službeni simultani predovilac momentano zagrcnuo od smeha, glasi da smo se mi Srbi nastanili na najlepšem mestu na svetu, te smo otud najlepši i najpametniji na svetu, prelepo stanovništvo bavi se naravno jedino istorijom: u Srbiji si ili istoričar ili istorijska ličnost.
Premijer Vučić nije doduše doktorirao na mojoj ideji da se Vladin avion proda (imam dokaze crno na belo da sam autor ove domaćinske akcije!), ali još dok sam to pisao mišljah gorko: nema ništa od tog posla, a ako jednog lepog dana i ode taj aeroplan na dražbu ili u otpad, misliš da će ti neko reći hvala! Ali, neka, neka se moja intelektualna svojina prisvaja, smisliću ja nove mere za unapređenje ove sve u svemu dosadne zajednice.
Evropskim nadzornicima naše uslovne budućnosti premijer obećava da ćemo ne samo raditi nego ćemo raditi naporno. Dakle, ako nešto i bude moglo da se uradi bez krajnjeg napora, mi ćemo se natčovečanski naprezati – što umorniji budemo to ćemo vatrenije želeti da okusimo krajnju iznurenost.
Da, još jedna vlastelinka iz predsednikove partije (ups! pleonazam!). Guvernerka. Uznemirena je i umereno poharana u crnogorskom hotelu; provalnik je prenebregao zlato žeženo, novac i nakit, okomio se na lekove bez kojih nama srdačnim bolesnicima nema života: „Hteo je da izgleda kao da sam umrla najprirodnijom i najobičnijom smrću“ – izjavila je umalo ne rekoh guvernanta, guvernerka: po moemu, preučila je čitajući Agatu Kristi, ali mi je s druge strane i drago, jer iz ovoga vidim da su u Magistratu imali i biblioteku.
Ljubomir Živkov
-
Kuzmanovic
- Postovi: 15277
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 01:31
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
S6?
OVO JE KRUŠIKOV AUTO OD 70.000 EVRA: Ima televizore u sedištima, a niko neće da ga vozi! (FOTO) : http://www.telegraf.rs/vesti/1264873-ov ... -vozi-foto
Sent from my Tesla TTL7 using Tapatalk
OVO JE KRUŠIKOV AUTO OD 70.000 EVRA: Ima televizore u sedištima, a niko neće da ga vozi! (FOTO) : http://www.telegraf.rs/vesti/1264873-ov ... -vozi-foto
Sent from my Tesla TTL7 using Tapatalk
-
Day Walker
- Postovi: 23529
- Pridružio se: 12 Jan 2012, 01:58
- Garaža: BMW X3
- Lokacija: Beograd
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
radio covek A6 optiku, bilo ga je sramota da vozi S6 posto su radnicima male plate vidim stavio je i kineske felne..
vidim stavio je i kineske felne..Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Ovce pojele marihuanu vrednu 5.000 evra
Stado ovaca u Velikoj Britaniji prilično se „naduvalo“ nakon što je pojelo nekoliko vreća marihuane koje je neko bacio u polje na kojem su životinje pasle.
Prema pisanju londonskog Telegrafa, stvar je otkrivena kada je vlasnica stada primetila da životinje nekontrolisano tumaraju naokolo, prenosi Tanjug.
Neli je pustila ovce da pasu i eto šta se desilo...
Slučaj se dogodio na jednoj farmi u Sariju, na jugoistoku Engleske.
Policija je u šali saopštila da neće podnositi prijavu protiv ovaca zbog „ilegalnog obroka“, ali da je pokrenula istragu kako bi otkrila osobe koje su bacile marihuanu, čija je vrednost procenjena na 4.000 funti (5.000 evra).
Njihovo pronalaženje, međutim, neće biti lako jer su ovce pojele gotovo sav dokazni materijal, istakla je policija.
A bile su samo gladne...
„Moje su ovce prilično radoznale, te nisu odolele da probaju novu vrstu trave“, izjavila je vlasnica farme Neli Bad.
„Nisu imale neke posebne nuspojave. Ali ću vam iduće nedelje reći kakvo je meso“, navela je ona kroz smeh.
Izvor:RTS
Stado ovaca u Velikoj Britaniji prilično se „naduvalo“ nakon što je pojelo nekoliko vreća marihuane koje je neko bacio u polje na kojem su životinje pasle.
Prema pisanju londonskog Telegrafa, stvar je otkrivena kada je vlasnica stada primetila da životinje nekontrolisano tumaraju naokolo, prenosi Tanjug.
Neli je pustila ovce da pasu i eto šta se desilo...
Slučaj se dogodio na jednoj farmi u Sariju, na jugoistoku Engleske.
Policija je u šali saopštila da neće podnositi prijavu protiv ovaca zbog „ilegalnog obroka“, ali da je pokrenula istragu kako bi otkrila osobe koje su bacile marihuanu, čija je vrednost procenjena na 4.000 funti (5.000 evra).
Njihovo pronalaženje, međutim, neće biti lako jer su ovce pojele gotovo sav dokazni materijal, istakla je policija.
A bile su samo gladne...
„Moje su ovce prilično radoznale, te nisu odolele da probaju novu vrstu trave“, izjavila je vlasnica farme Neli Bad.
„Nisu imale neke posebne nuspojave. Ali ću vam iduće nedelje reći kakvo je meso“, navela je ona kroz smeh.
Izvor:RTS
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Izvor:Kurir
Bio na lažnom bolovanju 35 godina, pa otišao - pravo u penziju!
RIM - Italijan Karlo Kani, po zanimanju rudar, uspeo je da uz pomoć lekara da povuče za nos ni manje ni više nego državu Italiju!
Karlo je još od davne 1980. godine, pa sve do momenta kada je stekao sve potrebne uslove za penzionisanje, bio navodno bolestan, pišu Večernje novosti. Lepo je zbog klaustrofobije otišao na bolovanje na kojem je ostao - punih 35 godina. Zapravo, nikad se nije ni vratio na posao - s bolovanja je 2006. otišao pravo u penziju, piše portal Njuz 24/7.
Da stvar bude bizarnija, Karlo jedva da je radio u rudniku nekoliko dana pre nego što je otišao kod doktora da se žali kako mu je teško na poslu.
"Rudarstvo mi se nikad nije svidelo. Priznajem, došao sam do penzije ne radeći nikad ništa. Uvek sam radio sve što sam mogao samo da ne bih sišao u jamu. U tome su mi dosta pomogli ovi naši doktori" izjavio je Karlo.
On se čitavih 35 godina na raznorazne načine izvlačio da bi produžio bolovanje. Otišao je na bolovanje zbog klaustrofobije, pa ga je produžio zbog hemoroida, usledile su muke zbog amnezije i tako redom, a kad bi mu zafalilo bolesti, utrljao bi ugljenu prašinu u oči kako bi izgledao bolesno.
"Uglavnom sam ostajao kod kuće i slušao džez. Mnogo volim tu muziku. Ipak u poslednjih nekoliko godina uživao sam sedeći na fotelji i ne radeći baš ništa", pošteno priča Karlo.
Mediji u Italiji su jedva dočekali ovaj slučaj, kako bi ukazali na mnoge rupe u zakonu o radu, koje Italijani veoma rado koriste, ne bi li se nekako nakačili na grbaču države.
Bio na lažnom bolovanju 35 godina, pa otišao - pravo u penziju!
RIM - Italijan Karlo Kani, po zanimanju rudar, uspeo je da uz pomoć lekara da povuče za nos ni manje ni više nego državu Italiju!
Karlo je još od davne 1980. godine, pa sve do momenta kada je stekao sve potrebne uslove za penzionisanje, bio navodno bolestan, pišu Večernje novosti. Lepo je zbog klaustrofobije otišao na bolovanje na kojem je ostao - punih 35 godina. Zapravo, nikad se nije ni vratio na posao - s bolovanja je 2006. otišao pravo u penziju, piše portal Njuz 24/7.
Da stvar bude bizarnija, Karlo jedva da je radio u rudniku nekoliko dana pre nego što je otišao kod doktora da se žali kako mu je teško na poslu.
"Rudarstvo mi se nikad nije svidelo. Priznajem, došao sam do penzije ne radeći nikad ništa. Uvek sam radio sve što sam mogao samo da ne bih sišao u jamu. U tome su mi dosta pomogli ovi naši doktori" izjavio je Karlo.
On se čitavih 35 godina na raznorazne načine izvlačio da bi produžio bolovanje. Otišao je na bolovanje zbog klaustrofobije, pa ga je produžio zbog hemoroida, usledile su muke zbog amnezije i tako redom, a kad bi mu zafalilo bolesti, utrljao bi ugljenu prašinu u oči kako bi izgledao bolesno.
"Uglavnom sam ostajao kod kuće i slušao džez. Mnogo volim tu muziku. Ipak u poslednjih nekoliko godina uživao sam sedeći na fotelji i ne radeći baš ništa", pošteno priča Karlo.
Mediji u Italiji su jedva dočekali ovaj slučaj, kako bi ukazali na mnoge rupe u zakonu o radu, koje Italijani veoma rado koriste, ne bi li se nekako nakačili na grbaču države.
