Imali smo, nismo znali

[aviator]

Ti si se stvarno primio na priču o "našem svemirskom programu"?

[Ji 4Tze]

Pa da, ja sam jugonostalgičar i ložim se na uspehe SFRJ
Realno, ne bi tek tako bila na HBO, nije neka žnj produkcija

https://theraceto.space/
http://www.aparchive.com/metadata/youtu ... 3663b02a64

[ljubitelj]

Poenta priče: mnoge firme nisu bile konkurentne na zapadnom tržištu, ali su bile bolje od onih iz ex-Varšavskog pakta. Neko vreme bi nastavile da rade po starom, a onda bi bile privatizovane ili kupljene od strane velikih zapadnih firmi, kao što se desilo u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj. Ono što se kod nas desilo je nešto mnogo, mnogo gore i nije izazvano ekonomskim, već političkim razlozima.

U tome i jeste kvaka 22,mnoge firme nisu bile konkuretne ni na jednom koliko toliko slobodnom trzistu,cak ni unutar SFRJ i pored vrlo visokih carina na prakticno sve. Ono sto se kod nas desilo upravo jeste posledica ekonomskih razloga pre svega, politika je tek kasnije uletela u pricu kada je sistem vec bio duboko u bunaru.
I malo opsirnije kako je meni izgledalo to doba na osnovu posmatranja iznutra i spolja, mislim na granicu SFRJ, pri poredjenju rada firmi ovde i napolju.
Off topic
Izvoz je bio na principu dogovorne ekonomije izmedju drzava, tzv kvote odnosno liste.
U principu trampa robe za robu po fiktivnoj ceni koja je dogovorena politickim putem. General export (Genex), Interexport, itd su bile dogovorene posrednicke firme sa monopolom za odredjenu robu ili odredjenu zemlju. Nije postojala slobodna trgovina u SFRJ, niti uvoz niti izvoz.

Dodatno mnoge firme nisu ni mogle da prodaju na zapadnom trzistu, nisu imale sta jer nisu nista samostalno proizvodile vec je gro firmi imao licenciranu proizvodnju i to licencu samo za unutrasnje lokalno (zatvoreno) trziste SFRJ. Ako su hteli nesto da prodaju po svetu morali su da pitaju vlasnika licence za dozvolu.
Na primer Insa (industrija satova Zemun) je bila monopolisticki proizvodjac u SFRJ ali zapravo je bilo apsolutno sve po licenci Kienzle-a (VDO nemacki) do te mere da su i mehanizmi dolazili iz nemacke a kod nas su pakovani u domace kuciste. Insa je radila kao i svi, tzv srafciger industrija.
I onda ako hoce da prodaju budilnik u Nemackoj, Francuskoj ili Holandiji moraju da pitaju Kienzle za dozvolu kome, koliko komada i po kojoj ceni.

Puno nasih firmi je igralo ulogu posrednika za robu koju zapad nije hteo da proda direktno istoku a istok nije smeo direktno da kupi na zapadu, e onda nase firme uvezu, prepakuju i izvezu. Tako su svi formalno zadovoljni a mi uzimali procenat.
Padom istocnog bloka nestali su razlozi da nas, SFRJ, zapad dozivljava kao za njih koristan i bitan faktor. I jasno je da je promena sistema u SFRJ morala da se dogodi. Mi to kao vecina nismo hteli da prihvatimo i rezultati su jasni a koji se i danas osecaju sa nezavrsenom tranzicijom gde jos postoje socijalisticki kombinati. I naravno oni su najveci teret i prave i dalje najvece gubitke (Bor, Kikinda, Pancevo, Smederevo do nedavno). I ove godine su nas ukopale te firme.

U pravu si da mnoge firme mogle da nastave jos neko vreme, mozda 3 meseca mozda 5 meseci mozda 23 meseca... a onda bi otisle u bankrot jer nisu stvarale profit.
Posledica bankrota bi mogla biti kupovina ostataka od strane stranih firmi, domacih nastalih privatnih firmi, fondova itd kao sto je bilo sa Istocnom Nemackom, Ceskom, Poljskom, Rumunijom, Albanijom...

Ono sto je vrlo izvesno i verovatno mnoge te firme ne bi prezivele izlazak na trziste sa nastavkom rada na isti nacin, sa istom organizacijom, sa istim ljudima u upravi, sa istim radnicima sve i da je bilo idilicno politicko stanje bez ikakvih sankcija, ratova ili bilo cega.

Samo je pitanje vremena koliko bi meseci proteklo dok se to ne desi, nije upitno da li bi propale jer su bile neuspesne u temelju.

Uzmi primer Slovenije gde je rat prohujao za 2 nedelje, sankcija nije bilo, niti politickog uticaja ostatka bivse drzave- i tamo su mnoge firme (sve?) propale. Prodate, zatvorene, iznova napravljene na novim osnovama... ali nijedna nije opstala kao nastavak rada na prethodni nacin.

Nije to vezano direktno za SFRJ, sankcije, rat prosto u istoriji 20. veka ne postoji primer uspesne ekonomije baziran na socijalistickim privrednim principima.

SFRJ privreda jeste bila u mnogo cemu ispred ostalog istocnog bloka, sto je i logicno jer je bila zasnovana na zapadnoj tehnologiji i licencama a pri tome i sam politicki sistem je dozvoljavao povremena iskakanja iz krutog sistema zabrane trzista.

Na oba oka je u SFRJ drzava bila corava na sverc, sivu ekonomiju, crno trziste, rad na crno (na zapadu se nije legalno odlazilo), paraleleni devizni crni sistem placanja robe i usluga i svasta nesto sto je zakonom bilo zabranjeno radi kupovine socijalnog mira i odlaganja suocavanja sa bolnom ekonomskim istinom.

U istocnom bloku drzava je bila mnogo manje corava pa je mnogo vise bilo izrazeno zaostajanje u mnogo cemu u smislu prilagodjavanja sistemu trzisnog shvatanja i rada.

Mi mozemo sada da lupimo glavom u zid i da zalimo sto nismo 1989-1991 prodali za (tada moguce) skupe novce Ei, MIN, Gorenje, Elan, Magnohrom, Prvu Petoletku, Zastavu i mnogo toga sto je moglo ekspresno da se uklopi u sistem svojih stranih partnera/ principala.
I da se onda tudjim parama sprovede stvarna tranzicija tih nasih firmi u prave trzisne igrace i da nastave u izmenjenom obliku dalji zivot. I verovatno da onda nasi ljudi budu deo tima koji bi dalje kupovali propale firme iz istocnog bloka a mi bili regionalni centar.

U to vreme sam ziveo i u SFRJ i u inostranstvu i stekao sam drugaciji pogled kada sam mogao da uporedim kako se radi kod nas i kako u (trzisnom) svetu. Oni koji su ziveli samo ovde su uvek smatrali da je SFRJ bogom dana najuspesnija ekonomija poredecei se sa ostalima iz istocnog bloka. A tamo je zaista bilo tragicno stanje, daleko gore jos od naseg i tada loseg stanja (niskog) standarda.
I ja sam kao i vecina do odlaska u inostranstvo mislio kako je kod nas ok, i da su svuda problemi koji postoje kod nas normalni. A brzo sam uvideo u kojoj sam zabludi bio.

Sankcije jesu bile strasno sredstvo masovnog maltretiranja stanovnistva a i jesu uvedene sa cilje da uniste privredu. Medjutim, one su samo ubrzale krah jednog sistema koji nije pocivao na zdravim temeljima a politika je ogolila ekonomski uzrok raspada SFRJ i odredila strasan nacin da se to dogodi.

Naravno, znam da se nece mnogi sloziti i da ce nostalgija za dobrim starim vremenima biti jaka ali znam isto tako da ono sto se ekonomski desilo u SFRJ se desilo sirom planete u svim drzavama koje su pokusavale da organizuju privredu na socijalistickim osnovama- bez trzista roba, kapitala i rada.

[HKS]

Pa da, ja sam jugonostalgičar i ložim se na uspehe SFRJ
Realno, ne bi tek tako bila na HBO, nije neka žnj produkcija

https://theraceto.space/
http://www.aparchive.com/metadata/youtu ... 3663b02a64

Ti se ne salis?
Jugoslavija pravila puske, tenkove, auta, kamione i ostalo po licenci, ali je eto, samostalno napravila rakete za svemir i prodala amerikancima.

Sent from my m2 using Tapatalk

[Pulp Fiction]

au LJubitelj je baš objasnio.

Mene smara više ta priča šta je bilo i kako je bilo, bilo je tako da je valjalo ostalo bi, komandna privreda je bila loša i tu nema šta. Nije to kod nas nego svuda. Jednostavno tržišna privreda je pravac. Meni je samo žao što je mlada Srbija 19.v sve to lepo počela prihvatila, pa zatim i Kraljevina, da bi došla revolucija i sa njom kolektivizacija, nacionalizacija, planovi bla bla i videli smo koliko je to valjano bilo.

LJudi su nostalgični i moj ćale je, pa ga neko suoči od rođaka i osveži mu pamet kako je bilo u SFRJ. Ja sam rođen krajem 80ih pa ništa i ne znam iz prve ruke, ali ima da se pročita pa čak i ne to, evo gledam jutros Bolji život a tamo priče o milijardama, obustave rade, propale firme, reorganizacije, konsolidacije haha muljaže. Sve to tih godina kad sam ja rođen.

[Heinz]

Naravno da je moralo da propadne. Komunisti su oduzeli imovinu od ljudi koji su je stvorili i dali ljudima koji nisu znali šta s njom da rade.

[grujicd]

Ljubitelju, svaka čast na analizi. Na žalost, i dalje ima dosta ljudi koji ne uviđaju lošu postavku društvene imovine i rado bi se vratili u to vreme da može. Nama jako fali biznis kultura i mentalitet, da svako ko završi srednju školu zna kako ugrubo funkcioniše tipična firma, šta su prihodi, šta rashodi, kako se stvara profit i odakle se isplaćuju zarade... Sigurno bi onda bila i drugačija struktura studiranja a ne samo "ja imam diplomu (nema veze koju), dajte mi posao i platu". Samim tim bi i preduzetništvo bilo primamljivija opcija.

[superboss]

Fali nama mnogo toga. Nikada mi biznis kulturu i mentalitet nećemo ni razviti, sa ovakvim razmisljanjem onih koji se tu najviše pitaju.

I dalje se sami lažemo da imamo industriju, pa je nešto kurblamo iz godine u godinu.

Treba jednom za svagda raščistiti šta je dobro, a šta ne. Naravno, strateške stvari poput rudnika, izvora itd ne prodavati na za živu glavu(mada je to mislim već gotova stvar).

Male firmice mislim da su spas za nas. Međutim, tajunaši to neće dozvoliti nikada.

[snork]

au LJubitelj je baš objasnio.

LJudi su nostalgični i moj ćale je, pa ga neko suoči od rođaka i osveži mu pamet kako je bilo u SFRJ. Ja sam rođen krajem 80ih pa ništa i ne znam iz prve ruke, ali ima da se pročita pa čak i ne to, evo gledam jutros Bolji život a tamo priče o milijardama, obustave rade, propale firme, reorganizacije, konsolidacije haha muljaže. Sve to tih godina kad sam ja rođen.

Ja sam oko 10 godina stariji od tebe - jeste da sam bio klinac, ali video sam dobro kako "diktatura proletarijata" (jedan od osnovnih postulata komunizma) funkcioniše u praksi. Moj otac, doktor nauka, imao je manju platu od običnog radnika u nekoj proizvodnoj firmi. Itd, itd, mogao bih još svašta da napišem na tu temu, ali suština nostalgije za Jugoslavijom nije u političkom i ekonomskom sistemu, već u tome što je to bila velika zemlja, a sada su sve ex-Yu republike male. Srednje velika po fizičkim dimenzijama i broju stanovnika, ali veoma velika po tome koliko je bila poznata u svetu, u pozitivnom kontekstu. I to se osećalo, čak i u svakodnevnom životu i komunikaciji među ljudima.

Naravno, strateške stvari poput rudnika, izvora itd ne prodavati na za živu glavu(mada je to mislim već gotova stvar).

Sa ovim se apsolutno slažem. Nažalost, u januaru 2008. smo prodali NIS Rusima, a sa njim i sve naše naftne izvore. Da stvar bude gora, uspeli su da u taj aranžman ubace i skladište gasa "Banatski dvor", iako ono sa NIS-om nema nikakve veze. Potpuno ludačka stvar da se to dozvoli, kada znamo da sav gas i veći deo nafte uvozimo upravo iz Rusije. Sada nas oni u energetskom smislu drže u šaci.

Pre toga nam je okupacijom Kosova i Metohije uzeta "Trepča".

Sadašnje vlasti žele da "RTB Bor" prodaju Kinezima. Čak i ako zanemarimo bakar, čija proizvodnja je u tom rudniku dosta skupa jer ga nema mnogo u rudi, zlato koje se tamo nalazi pokriva troškove proizvodnje bakra i ostavlja solidnu marginu za profit. Da li je moguće da mi sami nismo u stanju da to eksploatišemo bez gubitaka?

[grujicd]

Nama je i NIS pravio gubitke, što dovoljno pokazuje koliko je državno vlasništvo neefikasno. Drugo pitanje je da li je prodat prejeftino i da li ga je uopšte trebalo prodavati direktnom pogodbom a ne nekom vrstom aukcije.

[snork]

Nažalost, tačno je da je nama i NIS pravio gubitke. Pre svega zbog krađe na svim nivoima. Npr, svaki direktorčić je mogao da sipa neograničeno gorivo. Sada, kad su došli Rusi, i ozbiljniji direktori (Rusi) voze trocilindrične Fabije na plin, uz strogu kontrolu kako se automobili koriste. Ne računam one na samom vrhu, koji imaju luksuzna vozila (Kravčenko dve službene S klase).

[Risto]

Fabie 1.4 tng su tzv. terenska vozila, Direktori koji imaju pravo na auto obično voze Oktavije. U vreme kada su Rusi došli, NIS je bio koncipiran tako da može da traje jedno 30 godina bez ulaganja. Ogromno je pitanje kakva je dugoročna budućnost NISa, ali nije ok da ja pametujem na tu temu

[ljuba]

Svaki put kada dodjem u "Imali smo, nismo znali ..." setim se mog prvog kontakta sa Holandskom drzavnom firmom 2010. Kakav je to topao osecaj bio - opustena firma kao u staroj Jugi u malom:) Ja isto nisam imao priliku da (ozbiljnije) radim u to vreme posto sam studirao, ali kroz srednjoskolsku praksu u Energoprojektu (1985) i prvi rad po projektima i studenskoj zadruzi (od 1990) imao sam priliku da malo osetim opustenu atmesfere u firmama i drustvu (koje ce jako brzo da ode u drugu krajnjost).

[Heinz]

Samo da ne zaboravimo da smo NISu dali pravo exploatacije uz neku smešnu nadoknadu za rudnu rentu, i da to praktično nema šanse da se promeni.
Država što je ulagala u Bor, ko zna koliko njih se ugradilo ko zna gde sve, i na kraju tamo rudu za preradu dovozi onaj ex Severinin muž ko zna odakle, a za to vreme RTB Bor ima 5-6 mlrd duga samo za struju, plus 900 miliona eura koji su već prebačeni na grbaču naroda.

[ftj]

Zato je proizvodnja kamena bila isplativa, jeftina radna snaga - http://www.politika.rs/scc/clanak/369676/Pogledi/Kamen