Moze NS sto se mene tice, al za taj termin ne mogu ovoliko unapred da garantujem. Moze i kosarka i basket, mada tesko da ce da nas bude toliko za kosarku. Za kosarku mogu i sudinicu da povedem ako bude raspolozena
Dobar, pomalo kriticki komentar sa sajta B92. Kada bi nasi bili maaaalo samokriticni, mozda bi bilo bolje. Nisam cuo rec samokritike a to je osnov da postanes bolji.
Мута гађа у центар. Сале је добар тренер; не најбољи, доста је грешио у ове четири године, али јесте добар, далеко од незналице. Проблем је што Ђорђевић није испунио управо оно због чега је пре свега дошао на кормило репрезентације Србије: није јој убризгао шампионски менталитет.
Када кажеш клачер, победник, помислиш у нашој кошарци пре свега на Салета, евентуално Бодирогу. Али ипак, прво је Ђорђевић човеку на уму кад се присети оне Гибсонове из "Храброг срца": "Можеш ли да погодиш када треба погодити?" Сале није пренео тај свој ген овим поразима, пре свега на евробаскетима. Није проблем изгубити од Литваније 2015. и Словеније 2017, проблем је што ми ни у једном моменту нисмо дириговали тим утакмицама, него смо јурили ривала, макар и безглаво, јурили, јурили, јурили... и изгубили. После толиких пораза, створи се губитнички карактер и код оних који нису били лузери (Богдановић).
Овако, намеће се један можда и погрешан утисак: да је Кокошков био на нашој клупи, а Сале на словеначкој, ми бисмо били ближе титули. Приступ кошарци им је сличан, модеран, брза, атлетична игра, америчка школа. Само је Игор бољи стратег.
Ипак, ја нисам за то да се Сале мења. Сваки паметан човек се учи на својим грешкама. Ђорђевић је почео скоро од нуле: прво такмичење (2014) је играо са шест играча. Данас ипак имамо много већу базу врсних играча. Али мора Сале да тренерски и напредује. Задња три минута финала иду доста на његову душу.
А Мути хвала што подсећа на важност победничког духа.