Ratna tehnika

[kvcali]

Pao prvi sneg zavejao "breg"

snimi ovog sa lopatom



A verovatno sutradan kad je stigo paket votke, druga prica

[dragan]

milina videti

[kvcali]

Zilava je to tehnika , a ne ko ova p.....a od EF-a od letos, ne sme da se sunca, ko zna mozda joj nisu namazali kremu sa visokim UV faktorom

[Heineken]

Mocna je ova slika sa Suskama...njima sneg ne smeta, mora da upali i na -50...

[Saša]

I oni to tako nehajno drže napolju...

Zapadni avion ako ne izađe iz toplog hangara - šipak će da "kresne" i poleti...

Tapatalk

[NexT]

Pa fanovi Vagena i Opela su zajedno male bebe za vas kad dodje prica do ruskih aviona...

[bane valjevo]

Bravo Next, citam temu i mislim to isto, samo sto nisam smeo nista da kazem...

[superboss]

EEEE Rus je to opraviJo


Ajde ajde, nem'o da si na kraj srca...

Eve ti da se oraspolozis, cistokrvni Francuz






Off topic
jbg merc i vw ne pravu aviJone

Off topic
PS: чика Бане велцоме бацк

[Saša]

Ma to isterali iz hangara napolje. Daj neku sliku gde su prekriveni snegom.

Tapatalk

[Heineken]

Pa fanovi Vagena i Opela su zajedno male bebe za vas kad dodje prica do ruskih aviona...

Bravo Next, citam temu i mislim to isto, samo sto nisam smeo nista da kazem...

Sta da radim kad mi se avioni zapadnih proizvodjaca gade..

[Geza]

Fiat je pravio avione

[kvcali]

Su-27 Flanker



Namena: lovac za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, jednosed

Pogonska grupa: dva turboventilatorska motora l.juljka-Saturn AL-31F potiska
po 74,53 kN bez OS i 122,59 kN sa DS (Dopunsko sagorevanje goriva - forsaž)

Dimenzije:dužina 21,93m, visina 5,93 m, raspon krila 14,70 m, površina krila 62 m2

Masa: prazan 16.000 kg, normalna u poletanju 23.250 kg, maksimalna u poletanju 30.000 kg

Performanse: maksimalna brzina na visini 11.000 m bez spoljašnjeg tereta
2.500 km/h, maksimalna brzina na nivou mora 1.400 km/h, početna brzina penjanja 230 m/s, vrhunac leta 18.500 m maksimalni doletu letu brzinom krstarenja 950 km/h na visini 8.000 m -3.880 km, maksimalni dolet na maloj visini 1.370 km

Naoružanje: top GŠ-30l kalibra 30 mm sa 150 granata, 6.000 kg ubojnih sredstava na deset nosača (šest potkrilnih, dva ispod centroplana i dva ispod gondola motora). Kasnije serije su dobile još po dva potkrilna nosača



Američki lovci F-14 i F-15 Eagle postavili su nove standarde u vazdušnom boju. Sofisticirana avionika i efikasne rakete Činili su smrtonosan spoj u sukobu koji se vodi na udaljenostima van vizuelnog kontakta, ali i u klasičnom manevarskom boju. Sovjeti su održali korak uvođenjem u naoružanje Avijacije PVO lovca za postizanje prevlasti: Su-27.
OKB (opitno-konstrukcioni biro) Suhoj je 1969. godine započeo rad na projektu T10 na osnovu smernica za razvoj koje je pripremio trust mozgova Centralnog instituta za aerodinamička istraživanja (CAGI). Spoljašnji izgled bio je revolucionaran. Trup i krila su oblikovani kao jedinstvena uzgonska površina. Veliki strejkovi osigurali su stabilno opstrujavanje, a dva vertikalna stabilizatora su bila neizbežna zbog pozamašnih dimenzija celokupnog aviona. Projektanti su postigli izuzetne manevarske osobine primenom električnih komandi leta.
Posle dugog rada za crtačkim stolom, prototip TI0-1 je poleteo 20. maja 1977 g. Pilotirao je Vladimir Iljiišin sin legen¬darnog konstruktora Šturmovika. Previše novih rešenja je dovelo do niza neželjenih teškoća koje su se otkrile na ispitivanjima u letu deset prototipova. Bilo je neophodno da se avion potpuno redizajnira. Obrazac za serijsku proizvodnju je postao avion TI OS koji je završen 1981 g. Dodatno kašnjenje je uzrokovano razvojem borbene avionike -radara N001 i sistema OEPS-27 (IC tragač i laserski daljinomer) - tako da su prvi primerci Su-27 uvedeni u operativnu upotrebu tek 1985 g. Leta sledeće godine, predserijski avioni su pratili bombardere Tu-16 i Tu-22M na misijama iznad Avganistana. Prve solidne fotografije pojavile su se u zapadnim stručnim časopisima posle incidenta koji se dogodio iznad Barencovog mora, 13. septembra 1987 g.. Su-27 je presreo no¬rveški patrolni avion P-3B Orion. U doba Hladnog rata česta igra "mačke i miša" za¬vršila se sudarom. Šteta je bila mala, tako da su se oba aviona bezbedno vratili u svoje baze.
Tokom isporuka Su-27 je povremeno usavršavan. Nadopunjena je elektronska oprema između ostalog i uređajem za elektronsko ratovanje Gardenija. Izrađena je dvoseda varijanta sa punim borbenim sposobnostima Su-27UB. Rusko ratno vazduhoplovstvo, posle objedinjavanja u jedinstveni vid sa Avijacijom PVO jula 1997 g., raspolaže sa oko 450 Su-27.
Su-27 je spektakularnim akrobacijama zaprepastio publiku na vazduhoplovnoj izložbi na aerodromu Burze, juna 1989 g. Od tada dominira na svim aeromitinzima širom sveta. Osim pojedinačnih aviona nastupaju i akro-timovi "Testpilot" i "Ruski vitezovi".
Za jedini ruski nosač aviona "Admiral Kuznjecov" izrađena su 24 lovca-bombardera Su-33. Za službu na palubi prilagođeni su ugradnjom ojačanog stajnog trapa, preklopivih krila i horizontalnih repnih površina i aresterom. Brod nema parne katapulte, pa Su-33 poleće posle sa¬mo 100 metara zaleta koristeći zakošenje pramca za postizanje brzine potrebne za odlepljivanje.
Su-32FN je dvosedi jurišnik za dejstva nad priobaljem i morem. Spolja je prepoznatljiv po spljoštenom nosu malog radarskog obraza. Posada je zaštićena titanijumskim oklopom debljine 17 mm. Kabina je presurizovana tako na letovima do visine 10.000 m nisu potrebne maske za kiseonik. U patroliranju i borbi protiv podmornica i brodova koristi se integrisani sistem Morski zmaj sačinjen od osmatračkog radara, IC uređaja, laserskog daljinomera, računaia i 72 hidro-akustične plutače. Osnovno oružje Su-32 FN su piotivbrodske rakete H-41 Moskit i H-31A.
Posle raspada Sovjetskog Saveza u novim državama ostao je zatečeni deo sistema za rano radarsko upozoravanje nekadašnje jedinstvene PVO. Bezbednost Rusije je dovedena u pitanje gubitkom infonnacija o stanju u vazdušnom prostoru na vrlo osetljivim južnim granicama. Zato je prioritet u budućim narudžbinama dobio dvosedi lovac Su-30. Piloti se izmenjuju u upravljanju avionom na dugim patrol¬nim misijama koje uz jedan susret sa tankerom Iljušin-78 traju deset časova. Dodatna uloga za Su-30 je predvođenje grupe Su-27. Za izvoz je izrađen višenamenski Su-30MK naoružan vođenim raketama vazduh-zemlja.
Radikalno modemizovani višenamenski borbeni avion Su-27M (oznaka je promenjena u Su-35)poleteoje juna 1988. godine. Na više prototipova provereni su radar NO11 sa elektronskim skeniranjem, radar NO12 za osmatranje zadnje hemisfere i modifikovani motor AL-31FP. Prodor u područje post-stol manevra postignut je derivatom Su-37 sa uređajem za promenu vektora potiska. Već na prvim probnim letovima aprila 1996. godine izveo je spektakularne, do tada, nepoznate figure.
Kabina Su-37 opremljena je sa 4 kolor displeja i HOTAS
(Hands on Throttle(s) and Sticks – pilotske komande koncentrisane na ručice gasa i palice) komandama. Potiskom motora se upravlja pritiskom palca leve ruke. Tehnologija razvijena za Su-37 upotrebljena je na hibridu Su-30MKI koji je izrađen za indijsko RV. Tri Četvrtine od ukupno 40 naručenih aviona biče is¬poručeni u standardu bliskom ruskom Su-30, ali će biti nadograđeni u prvim godinama sledećeg veka. Suhoj je 1997 g. završio prototip ekspe¬rimentalnog lovca Su-32 sa obrnutom geo¬metrijom krila. Veći dco zmaja i opreme pre preuzet je iz familije Su-27.




Evo malo dodatka za ovaj avion istorija, negov nastup na aero-mitingu, i kratko poredjenje sa F-ovima.


Sovjetski lovac Su-27, o kojem se samo nagađalo u zapadnoj vojnoj štampi, svojim nastupom na međunarodnom aerokosmič-kom salonu u Buržeu, juna 1989. godine, kada je izvedena poznata Pugačovljeva „kobra", izazvao je veliko iznenađenje među vazdu-hoplovnim stručnjacima širom sveta. Avion Su-27, svojim visokim letnim sposobnostima, predstavio se kao avion ispred svog vre¬mena.
Po svojim razmerama, Su-27 znatno premašuje MiG-29, a od njega se razlikuje i po nameni i po opremi i naoru¬žanju. Lovac Su-27 namenjen je za lovačka dejstva na velikim
udaljenostima. Veliki dolet (do 4000 km) i istrajnost leta omogucavaju
mu da bude dugo u priprnvnonsti u vazduhu u znatno udaljenim zonama očekivanja, na pravcu verovatnog naleta protivnika.
Ima savremenu aerodinamičku konfiguraciju, a u izradi ele¬menata konstrukcije primenjena je najnovija tehnologija. Nove aluminijumske i titanove legure i kompozitni materijali obezbeđuju laku i čvrstu konstrukciju. Električno-distancioni sistem upravlja¬nja, veoma povoljan odnos potiska i mase, odlična preglednost iz kabine, savršeno „meko" sletanje zbog odlično izgrađenog krila koje stvara vazdušni jastuk omogućavaju veoma jednostavno upravljanje, lako podnošenje opterećenja i visok stepen bezbednosti leta. Sve greške pilota u tehnici pilotiranja - prelazak graničnih parametara - avionski sistemi automatski ispravljaju, omogućavaju pilotu da skoro svu pažnju posveti uništenju protivnika. Čak je i prosečan pilot u stanju da iz aviona izvuče maksimum onoga što je u njega uložio konstruktor, mada se time potencijal aviona ne iscrpljuje u potpunosti.
Američka štampa ga poredi sa američkim lovcem F-15, međutim sovjetski lovac ga je nadmašio u pet svetskih rekorda u brzini penjanja, o čemu će više reči biti kasnije.
Motori aviona Su-27, tipa AL-31F, izrađeni u konstrukcio-nom birou poznatog sovjetskog konstruktora i akademika A. M. Ljuljkija, modularne su konstrukcije, čime je omogućeno njihovo održavanje (zamena neispravnih elemenata) čak i u poljskim uslovima. Zamena lopatica kompresora, koja se smatra jednom od najsloženijih operacija, postala je uobičajeni, jednostavni posao u jedinicama. Isti je slučaj i sa zamenom modula kompresora niskog pritiska. Sve to omogućava visok stepen ispravnosti i upotrebljivosti aviona u avijacijskim jedinicama.
Razvojni put Su-27 i sve ono što je on postigao nekoliko godina nakon serijske proizvodnje zaslužuju posebnu pažnju.
Projektovanje lovca-presretača, koji je dobio radnu oznaku T-10, počelo je 1969. godine,a 10. maja 1977. šef pilota konstruk-cionog biroa P. O. Suhoja, V. Iljušin izvršio je prvi let.
Serijski avion se pojavio na nebu 20. aprila 1981. godine i ubrzo počeo da ulazi u operativnu upotrebu. Zbog izuzetnih letnih sposobnosti koje je Su-27 pokazao, 1986. godine nastala je ideja da se krene u osvajanje svetskih rekorda.
Pre toga je trebalo, naravno, avion pripremiti strogo po pravilima međunarodne organizacije FAI. U znak sećanja na sovjetske vojnike koji su novembra 1942. godine učinili veliki preokret u staljingradskoj bici, avion je dobio oznaku P-42, U toj poznatoj bici, naime, sovjetska avijacija je odigrala veliku ulogu u slamanju protivnika.
Međutim, obaranje svetskih rekorda ne postavlja posebne i izuzetno oštre zahteve samo avionu. Ono i od pilota zahteva da poznaje sve karakteristike ponašanja aviona, da bude visokostru-čan, hladnokrvan, promišljen, sposoban da precizno održi zadati profil leta u poletanju, penjanju, na marš-ruti i drugim etapama leta. Takođe, i na sletanju je bilo neophodno da se poletno-sletna staza dodirne tamo gde se nalazi aparatura za merenje, odnosno gde je ona usmerena. To je posebno važno pri postizanju rekorda u klasi N - aviona kratkog poletanja i sletanja (kod kojih dužina zaleta i protrčavanja ne prelazi 500 m).
Problem je bio i kako avion zadržati na starju u vreme uključenja i rada motora na forsažu, kao i kako tačno zabeležiti parametre njegovog kretanja. Za zadržavanje aviona korišćen je ogroman gusenični tegljač dobro učvršćen na poletno-sletnoj stazi a za beleženje parametara kretanja - elektronska brava koja je omogućavala da se veoma precizno registruje trenutak polaska aviona. Trebalo je, takođe, tačno odrediti količinu goriva (svaki suvišni kilogram odražavao se na letne karakteristike), uravnote¬ženje oba motora (razlika u potisku uticala bi na to da se avion ne kreće tačno po zadatoj putanji), i drugo.
Tih godina u tablici svetskih rekorda bili su zapisani rezultati koje je američki pilot R. Smit, 16. januara 1975. godine, postigao na avionu F-15: visinu 3000 m postigao za 27,5 s, a pilot P. Makfarlejn - 6000 m za 39,33 s, 9000 m - 48,86 s i 12000 m - za 59,88 s.
Dana 27. oktobra i 15. novembra 1986. godine pilot V. Pugačov postigao je osam svetskih rekorda u penjanju: po četiri u klasi aviona koji baziraju na kopnu i u potklasi srednjih aviona (masa u poletanju do 16 t) popevši se na visinu 3000 m za 25,373 s, a na 6000 m za 37,05 s. To je bio za nešto više od dve sekunde bolji rezultat od postignutog na F-15.
Pilot N. Sadovnikov 10. marta 1987. i 23. marta 1988. postigao je 9000 m za 44 s, 12000 m za 55,2 s, a 15000 m za 70,329 s. Isti pilot je 10. juna 1987. godine prvi u svetu izašao na rekordnu za N klasu visinu horizontalnog leta od 19335 metara.
Poslednji svetski rekord postignut na Su-27 do danas jeste penjanje na 15000 m za 81,71 s sa opterećenjem aviona od 1000 kg. Postigao ga je V. Pugačov.
Inače, piloti konstrukcionog biroa Suhoja - V. Pugačov, N. Sadovnikov, E. Frolov i O. Coe - postigli su ukupno 27 svetskih rekorda.
Ima rezultata koji još nisu verifikovani u FAI: 28. aprila 1989. V. Pugačov je na Su-27 na visini 500-1000 m prvi u svetu izvršio dinamičko kočenje sa izlaskom na napadne uglove 120-130 stepeni - manevar koji je dobio naziv „kobra Pugačova". Iste godine, na izložbi u Buržeu, on je izveo „osmicu sa poletanja" u dijapazonu 800 m po visini, što takođe nije izvedeno ni na jednom drugom lovačkom avionu.
Piloti N. Sadovnikov i N. Votincev na dvosedu Su-27UB koji je bio specijalno za tu priliku opremljen uredajerv m dopunjavanje gorivom u vazduhu, sa četiri vođene inkete vazduh-vazduh prele-teli su bez sletanjii marš-rutu Moskva-Komsomoljsk na Amuru - Moskva, prešavši rastojanje od 13440 km za 15 časova i 42 minuta.
Veoma je značajna činjenica da se mnoga konstrukciona i druga rešenja, nađena i primenjena u pripremi aviona za postizanje rekorda, već u znatnoj meri koriste kod serijskih aviona (u praksi), što znači da lovački avioni koji sada ulaze u operativnu upotrebu omogućavaju pilotima izvođenje i usavršavanje posebnih mane¬vara koji se mogu primeniti u borbi u vazduhu.
Bez obzira na brojne rekorde i ispoljene sposobnosti za izvođenje različitih manevara, Su-27, može se slobodno reći, ostao je zapažen po svom jedinstvenom, za sada za druge avione koji su u operativnoj upotrebi te kategorije nedostižnom manevru „kobra". Ovaj manevar, prvi put izveden 28. aprila 1989. godine, svet je video tek juna iste godine na izložbi u Buržeu.
Sovjeti su te godine odlučili da na 38. međunarodnom aerokosmičkom salonu u Buržeu prikažu svoj vrhunski lovac Su-27. Piloti V. Pugačov i E. Frolov su trebali da demonstriraju njegove visoke manevarske mogućnosti pri izvođenju složenih, pomalo neobičnih i do tada neviđenih figura u kompleksu koji je obuhvatao: odmah posle poletanja dve polupetlje sa poluvaljkom pri izlasku, prevrtanje, petlju sa zaokretom za 90 i 270 stepeni, dupli valjak, zaokret sa maksimalno mogućim nagibom (vreme zaokreta 13-14 s), penjuću spiralu, prevrtanje, zvono, let minimal¬nom brzinom i. konačno, kobru

Manevar „kobra" izvodi se iz horizontalnog leta, na određenoj visini pri relativno velikoj brzini, prelaskom u propinjanje i dovođenjem aviona na napadne uglove 110-120 stepeni. Avion naglo podiže nos, zatim se bukvalno prelama oko poprečne ose, ali ne ide u visinu već, održavajući položaj skoro na „leđa", leti, kao i pre horizontalno ali repom napred. Za samo sekundu i po brzina se smanjuje na 150 km/h, ali avion nastavlja stabilan let u tom neobičnom položaju bez pada u kovit ili svaljivanja. Jednog trenutka, poput prave kobre, avion zabacuje svoj nos napred (smanjuje se napadni ugao ispod 90 stepeni, opada visina, napadni ugao se stalno smanjuje) i zauzima položaj iz kojega pilot može da otvara vatru iz topova ili lansira vođene rakete.
Čitav manevar traje oko desetak sekundi, a opterećenje ne prelazi 3,5-4. Brzina uvođenja u manevar mora biti tačno održana: veća brzina prouzrokovala bi veća opterećenja, a manja - ne bi obezbedila izvođenje manevra.
O upotrebljivosti ovog manevra u borbi u vazduhu postoje različita mišljenja. Jedni tvrde da je to efikasan taktički manevar kojim se protivnik, koji je pozadi, prinuđuje da izleti napred i postavi ispred topovskih cevi i raketa. Drugi smatraju da je on primenljiv samo u pojedinačnoj borbi u vazduhu, dok bi u grupnoj bio neefikasan i opasan za onoga ko ga izvodi jer se izlaže opasnosti da bude lako oboren od drugog protivnika koji je na većem odstojanju i to, možda, pre nego što bude u položaju da otvori vatru (lansira rakete) po avionu protiv kojega je izveo manevar.
Bez obzira na ova različita mišljenja o taktičkoj primenljivosti manevra „kobra" ostaje činjenica da njegu danas može da izvede samo sovjetski lovac Su-27. Američku firma „Eidetics internacional" istraživnla je da li manevar „kobra" mogu izvesti avioni F-14, F-15, F-16 i F-18 i došla do zaključka da nijedan od njih nije u stanju da to učini. Modifikovani F-16C u stanju je da izvede taj manevar, ali samo simulacijom na računaru !














Kasnije i o ostalim derivatima Su-30, 33, 34, 35...

[NexT]

direkt sa Su-27?

[bane valjevo]

Hvala Superboss...

Evo Heinken, moja maslinova grancica...

http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... mc-fUOShk4

[Heineken]

@kvcali

Postavljaj clanke o F-ovima dok nije kasno...