Ratna tehnika

[kvcali]

^^^

Sta da radim kad mi se avioni zapadnih proizvodjaca gade..

[snork]

Kvcali, ako mogu nešto da primetim (nemoj da se naljutiš): kakav si to rusofil koji drži nemačku zastavu u potpisu?

Jedina Nemačka koja je valjala je bila istočna... u to ime, evo jedne njihove 29-ke (kupljene kada i naše):

[Uroš S.]

Koliko su ovi Ruski avioni po izgledu mudoviti u odnosu na sve ostale.

[Heineken]

Jel Svabovi jos uvek koriste 29-ke?

[BAJKER]

Evo sta se kaze za 29 tke iz bivse istocne Nemacke.
.
The MiG-29s of JG 73 were fully integrated into the Luftwaffe's air defense structure and the first Soviet Bloc aircraft to be declared operational within NATO. With the introduction of the Eurofighter Typhoon imminent, the decision was taken to withdraw the MiG-29. All German MiG-29, save one, were sold to Poland for the symbolic price of 1€ apiece. On 9 August 2004 the last MiG-29's landed in Poland where they continue to serve in the 41st Tactical Squadron of the Polish Air Force.

[Heineken]

Znaci Poljske 29-ke su bivse Nemacke, nisam to znao. Poljske 29-ke vaze za najbolje u Evropi, bar tako kazu po forumima..

evo dve lepe slike Poljskih..




druga je

[snork]

Na drugoj slici izgledaju kao da lete u zatvorenom prostoru?

Inače, Nemci su posle "ujedinjenja" od istočno-nemačkih aviona zadržali samo 29-ke... do poklanjanja Poljskoj su izgledale ovako:

[Ji 4Tze]

Koliko su ovi Ruski avioni po izgledu mudoviti u odnosu na sve ostale.

..po izgledu, pogonu, karakteristikama, ceni, održavanju.
Američki su bolji uglavnom po avionici, broju kupaca i zastupljenosti u savezničkim (tj. podaničkim) armijama

[snork]

Samo ih potrošnja malo je*e (i sve što proizilazi iz nje: dolet, nosivost).

[kvcali]

@snork, Pa sto su rujke za avione nemci su za automobile a ja probro jos malo i od njih

To sa potrosnjom je tacno, drasticno je to pobolsano u poslednjim generacijama (modernizacijama), o ostalim aspektima necu da pricam, jer verovatno je poznato da oni sto izvoze je 2x slabije od onoga sto oni poseduju, pogotovo o poslednjim modelima...

A sad nesto malo drugacije



Prvi pilot BCC РОCИИ

Tupoljev Tu-160 (Blac Jack) Rusi ga zovu beli labud

Najveci bombarder na svetu !!!

Namena: strateški bombarder sa četiri člana posade

Pogonska grupa: četiri turboventilatorska motora Kuznjecov NK-32 potiska po 137,20kN bez DS i 245,16 kN sa DS (Dopunsko sagorevanje goriva - forsaž)

Dimenzije: dužina 54,10m, visina 13,10 m, raspon krila na streli20°- 55,70m, na streli 65°- 35,60 m, površina krila 232 m2

Masa: prazan 118.000 kg, normalna u po leta nju 267.600 kg, maksimalna u poletan/u 275.000 kg

Performanse: maksimalna brzina na visini 12.000 m -2.000 km/h dugotrajna brzina krstarenja 850 km/h, brzina penjanja 70 m/s, vrhunac leta 16.000 m maksimalni dolet 14.000 km sa 9.000 kg tereta

Naoružanje: maksimalno 24 rakete ukupne mase 28.800 kg

Najveći bombarder na svetu, Tu-160, direktni je odgovor na pojavu američkog aviona B-IB. Pod projektnom oznakom Izdelije 70, prototip je poleteo sa aerodroma Žukovski 19. decembra 1981 g. Tri nedelje kasnije otkriven je na snimku američkog izviđačkog satelita. RAM-P odnosno Blackjack, kako glase zapadni kodni nazivi, postao je noćna mora Pentagona.
Spoljašnosti vrlo slične B-1B, ali znatno veći i teži, Tu-160 je takode optimizovan za prodor na maloj visini transsoničnom brzinom ili, za let na velikoj visini brzinom od oko 1.9 Maha. Krila sa velikim komandnim površinama, pomjeraju se u tri pozicije - 20 za poletanje i sletanje. 35 za krstarenje i 65 za let nadzvučnom brzinom. Kokpit je. po zapadnim standardima, asketski oprem¬ljen, ali posadi je na raspolaganju toalet i mini kuhinja. U nosu je radar za praćenje konfiguracije terena i TV kamera koja pomaže u vizuelnom nišanjenju. Napadnonavigaciona oprema je integrisana u sistem Obzor-K.
Tu-160 nosi naoružanje u dva kućišta u trupu dužine gotovo 13 metara. Na lanser revolverskog tipa postavlja se dvanaest raketa H-15 (RKV-500B) dometa do 150 km sa nuklearnom bojevom glavom snage 350 KT ili šest krstarećih raketa H-55SM dometa 3.000 km sa bojevom gla¬vom od 200 KT. U razvoju je nova krstareća raketa BL-10 koja će do cilja stizati nadzvučnom brzinom.
Prve fotografije Tu-160 pojavile su se avgusta 1988 g. nakon posete tadašnjeg američkog sekretara za odbranu Frenka Karlučija bazi Kubinka. Saznalo se da je i u fabrici u Kazanju naručeno 100 primeraka. Maja 1987 g. počelo je opremanje elitnog 184. gardijskog teškog bombarderskog puka u bazi Priluka u Ukrajini.
Posle raspada SSSR-a u Rusiji je ostalo samo osam Tu-160 u letnom stanju, sedam u 121. gardijskom puku u bazi Engels i jedan u opitnom centru Gromov na aerodromu Žukovski kod Moskve. Predsednik Jeljcin je, januara 1992. godine, potpisao dekret kojim je obustavljena proizvodnja Tu-160, kao jednostrani izraz dobre volje za smanjenje međunarodnih napetosti. Pravi uzrok takve odluke treba potražiti u prevelikoj ceni super-bombardera, za vojsku od koje se više nije očekivalo da učestvuje u trci u naoružanju. Posle višegodišnjih pregovora. 1996. godine postignut je dogovor Rusije i Ukrajine o preuzimanju 19 aviona iz Priluke, zajedno sa krstarećim raketama i nuklearnim bojevim glavama.



Evo malo detaljnijeg opisa ovog izuzetnog aviona:

Tu-160 je najubojitiji avion ruskog Ratnog vazduhoplovstva. Njegova brzina penjanja iznosi 60 - 70 m/s i dostiže visinu od preko 15.000 m. Pogonsku grupu aviona čine četiri dvostrujna turboventilatorska mlazna motora Kuznjecov NK-321, svaki potiska po 245 kN sa dopunskim sagorevanjem, tj. potisak je skoro za 110 kN veči od potiska koji daju motori GE F 101 na avionu B-1B. Motori su smešteni u dve kutijaste potkrilne gondole i imaju pokretne uvodnike vazduha.
Avion Tu-160 je višenamenski strategijski bombarder, namenjen za udare nuklearnim i konvencionalnim naoružanjem po strategijskim objektima duboko unutar neprijateljske teritorije. Projektovan je da svoje zadatke izvršava u opsegu podzvučnih brzina na malim visinama i brzina preko jednog Maha na velikim visinama.
Prvi serijski avioni Tu-160 proizvedeni u fabrici aviona Kazanj su maja 1987. godine isporučeni 184. vazduhoplovnom puku u vazduhoplovnoj bazi Priluka u Ukrajini. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, proizvodnja aviona Tu-160 je naredbom predsednika Jeljcina prekinuta 1992. godine sa ukupno 24 aviona proizvedena umesto planiranih 100. Tada je u Ukrajini ostalo 18 aviona, tako da rusko Ratno vazduhoplovstvo sada raspolaže sa samo 6 aviona Tu-160, stacioniranih u vazduhoplovnoj bazi Engels, kojima rok rada ističe 2010. godine.

WC kabina aviona



Spoj aerodinamike i ruskog "stelta"

Tu-160 karakterišu nisko postavljena strelasta krila promenjive geometrije sa velikom fiksnom centralnom sekcijom. Pretkrilca duž čitavog razmaha napadne ivice i zakrilca sa dvostrukim procepom na izlaznoj ivici čine efikasnu kombinaciju za upravljanje pri malim i visokim supersoničnim brzinama. Veličina ugla strele krila se ručno bira i postoje tri položaja: 20° za poletanje i sletanje, 35° za krstarenje i 65° za let pri velikim brzinama.
Krmilo visine je trapeznog oblika sa pozitivnom strelom, potpuno je pokretno i postavljeno je na sredini vertikalnog repa. Vertikalni rep trapeznog oblika sa kvadratnim vrhom je takođe pokretan u gornjem delu. Ovakva konstrukcija repnih površina dodatno olakšava upravljanje avionom pri velikim brzinama i velikom uglom strele krila. Međusobni spoj korenog dela krila i trupa je izveden u obliku strejka i blago je zakrivljen napred prema pilotskoj kabini. Trup je polumonokok konstrukcije.
U izradi aviona su primenjeni klasični konstrukcioni materijali, kao što su legure aluminijuma V-95 i Ak-4, dok su okovi izrađeni od legura titanijuma. Tokom rada na ovom projektu, konstruktorski tim pod rukovodstvom V. I. Bliznuka je posebnu pažnju obratio na smanjenje radarskog i IC-odraza aviona, zbog čega su na uvodnike vazduha nanesene specijalne grafitne radio-prozračne prevlake.
Stajni trap sačinjavaju udvojeni točkovi nosne noge koja se uvlači unazad i glavne noge stajnog trapa koja se sastoji od dva sklopa sa po tri para točkova koji se uz obrtanje za 90° uvlače u koreni deo krila. Dimenzije nosnih guma su 1.080 x 400 mm, a dimenzije glavne gume su 1.260 x 425 mm.
Posadu aviona sačinjavaju četiri člana, koji sede u parovima, jedan pored drugog u izbacivim sedištima tipa "Zvezda K-36D". Posada ulazi u kabinu stepenicama koje se nalaze u zadnjem delu odeljka nosne noge.
Avion je opremljen: kombinovanim navigacijsko-nišanskim sistemom RID; radarom za otkrivanje ciljeva na zemlji i na moru na velikim daljinama, optoelektronskim nišanom, automatskim sistemom za praćenje terena i sistemima za aktivno i pasivno vođenje radio-elektronskog rata. Ova oprema omogućuje izvršenje zadataka u svim meteorološkim uslovima, danju i noću. Optoelektronski nišan omogućuje precizno bombardovanje danju i pri smanjenoj vidljivosti. Postoji mogućnost da se u budućnosti avion Tu-160 opremi s laserskim ozračivaćem cilja za navođenje laserski vođenih ubojnih sredstava.
Mada avion ima električne komande leta, svi prikazivači u kabini su tradicionalno analogni instrumenti, bez višenamenskih prikazivača i gornjeg prikazivača (HUD).
Upravljanje avionom je ostvareno pomoču centralne pilotske palice. Komanda gasa motora je smeštena između pilotskih sedišta. Postoji odeljak za odmor, toalet i ormarić za podgrevanje hrane.
U nosnom delu aviona ispred kabine je smeštena dugačka izdužena kupola u kojoj je postavljen višenamenski radar za pračenje terena i za nišanjenje, a ispod njegaje smeštena TV kamera za osmatranje prednje polusfere za potrebe vizuelnog nišanjenja oružjem. Ovde je smešten i uvlačeći sistem za punjenje aviona gorivom u letu, čime je omogućen interkontinentalni dolet aviona Tu-160.

Ubojitost Blekdžeka

Naoružanje je smešteno unutar trupa aviona u dva tandem-odeljka dužine 12,80 m i kapaciteta 40.000 kg slobodnopadajućih bombi kalibra 250, 500, 1.000, 1.500 ili 3.000 kg. U ovaj prostor mogu da se postave rotirajući lanseri, koji mogu da prime 12 krstarećih raketa H-55 ili 24 rakete kratkog dometa H-15.
H-15 (AS-16 Kickback) je raketa kratkog dometa hipersonične brzine. Može da nosi nuklearnu ili konvencionalnu bojevu glavu. Modifikovana verzija nosi oznaku H-15C.
H-55 / RKV-500A (AS-15 Kent) je krstareća raketa sa nuklearnom bojevom glavom od 200 kT, koja ima domet od 3.000 km i kreće se podzvučnom brzinom. Razvoj je počeo 1975. godine od strane firme "Raduga", a u operativnu upotrebu je uvedena 31.12.1983. godine. Primenjeni materijali obezbeđuju "stelt" karakteristike. Postoji i modifikovana verzija H-55M za operativno-taktičke zadatke, kao i verzija za ekstremno velike domete sa dodatnim rezervoarom za gorivo.
Postoje planovi, da se avion Tu-160 koristi kao avion-nosač za lansiranje svemirskog broda "Burlak", na isti način kako se američki "Pegasus" lansira uz pomoč aviona "L-1011 TriStar".
IC-mamci i baklje su smešteni u repnom konusu, a toplotni senzori za otkrivanje aviona i raketa na samom kraju trupa.

[snork]

Evo jedne nadzvučne:

[kvcali]

I jos malo

[kvcali]

Kakve bravure najnoviji menjac na SU-35S, leti i u rikverc

http://www.youtube.com/watch?v=rErQ6zP8p_0

I malo nove maskirne seme novoisporucenih "Су-35С для ВВС России"

[Heineken]

Ne radi link...

[kvcali]

^^^ jel radi sad
http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... ErQ6zP8p_0