Imali smo, nismo znali

[snork]

Žao mi je što nisam zapisao zanimljivosti sa kraja 1993. Znam da je na kraju otac primao platu svaki dan, da su ljudi odmah trčali u (skoro prazne) prodavnice i kupovali bilo šta od robe ili par metalnih maraka kod dilera na ulici. Bilo je tu još, za današnje pojmove, neverovatnih stvari. Poslednjih dana 1993. i prvih dana 1994. se u pekarama hleb kupovao za metalne pfenige, dinari su postali potpuno bezvredni.

Koja privatizacija je obavljena za vreme Miloševića? Hemofarm? Ako je to, ona jeste najveća od svih.

[dragvorl]

Telekom valjda, to je delimicno prodato tada.

[snork]

A da, Italijani, to sam potpuno zaboravio. Prodato, pa kasnije otkupljeno nazad.

[jaksa]

Ma to je smešna količina novca, te pare se danas dobijaju na poklon od EU za projekte (par stotina miliona eur/god.)
Sećam se 2000., posle 5.oktobra kad su duž Jurija Gagarina bile cisterne sa gorivom, poslala EU jer - ostali smo bez mazuta za grejanje. Ne sećam se da je neko nudio gas. Bilo (slobino zlo), ne ponovilo se.

[Delija]

Žao mi je što nisam zapisao zanimljivosti sa kraja 1993. Znam da je na kraju otac primao platu svaki dan, da su ljudi odmah trčali u (skoro prazne) prodavnice i kupovali bilo šta od robe ili par metalnih maraka kod dilera na ulici. Bilo je tu još, za današnje pojmove, neverovatnih stvari. Poslednjih dana 1993. i prvih dana 1994. se u pekarama hleb kupovao za metalne pfenige, dinari su postali potpuno bezvredni.

Koja privatizacija je obavljena za vreme Miloševića? Hemofarm? Ako je to, ona jeste najveća od svih.

Ja se i previse secam tih dana, s obzirom da sam tada imao 12 godina.

[srdjanyo]

Mama i tata te 1993. prime po 5 maraka platu. Dok dotrče do prodavnice imaju za veknu hleba, alpsku 250 gr i čašu pavlake.
Da nije bilo tetke sa mesečnom Klarom Šuman (nekad čak i 3 Klare) koje nam je, uz paket prehrambenih proizvoda, slala iz Pariza busom, teško bi isplivali.
Bilo i ne ponovilo se.

Послато са D6603 уз помоћ Тапатока

[ljubitelj]

Žao mi je što nisam zapisao zanimljivosti sa kraja 1993. .

Koja privatizacija je obavljena za vreme Miloševića? Hemofarm? Ako je to, ona jeste najveća od svih.

Vidi, ja sam prosao kroz to, lepo je kada se kaze zanimiljivosti a u stvarnosti je horor.
Znam iz prakticnog primera da je prosvetni radnik primio lepo platu u Zelezniku i krenuo GSPom (koji uglavnom nije ni radio tj nije bilo voznog reda a mogao je da stane i nasred ulice bus jer ostane bez goriva) kuci u Zemun. I dok stigne za sati po do dva plata umesto 9 DEM postane 6DEM.
Inace, drugacije se placalo nego sto si opisao. Cekovi su radili samo tako i bili su idealno sredstvo kvazi kreditiranja.
Ja sam mesecno obrtao oko 400 do 600 cekova, jedino tako sam mogao.
Cekovi gradjana su sluzili i za razmenu potrazivanja izmedju firmi, neretko cekovi su se pisalo blanko, bez imena na koga glasi.

Placas iznajmeljene radnike, placas dobavljaca za materijal, placas gorivo na crno, plavas rent a car, placas spavanje u hotelu bez tople vode i grejanja jer naravno nema struje, pises poslovne izvestaje uz svece, telefoni fiksni pomalo ponekad rade a ponekad iznenada prestanu jer struje nema satima, mobilni telefoni ne postoje, najbrze sredstvo komunikacije je Bel Pagette pager, eto tako sam obavljao dobijene radne zadatke.

Postoje 4P (pager, plavusa, pistolj, Pajero) u medijima i u slengu na ulici, na pijaci se jaja prodaju na komad, cigarete kupuju u trafici na komad, mleko ceka od 4 ujutru u redovima i ogranicena je kupovina na 2 litre mleka po porodici, hleb se bilo kakav uzima pa i onaj jucerasnji ako ga negde cudom nadjes, benzina odavno nema na pumpama, u flasice sa benzinom na ulici se ubacuje izmvrljeni stiropor koji se otopi i popuni zapreminu a doda se i pola flase vode.

I onda sipas celih 10 litara super smuckane mesavine u auto i vozis se celih 50km ako uspes i toliko da se ne ulepe membrane benzinske pumpe i zapuse dizne karburatora.
Dodjes u hladni stan jer grejanja iz toplana naravnio nema kao ni tople vode pa improvizujes nesto da mozes da se okupas...

Ono sto je savrseno funkcionisalo je Dnevnik 2 RTSa za ispiranje mozga, kao i ta Politika koju nisu mogli ni da kupe gradjani jer je bila preskupa ali se zato sakom i kapom uzimala na pretplatu u drzavnim ustanovama i firmama i delila.

Vise privatizacija, i Hemofarm i Telekom (za ogroman novac tada koji je posle 2 godine sluzio za plate i penzije), Sintelon, Galenika i jos dvocifren broj tada znacajnih i velikih firmi je obavljeno u Milosevicevo vreme. (ne zaboravi da je on jos 1987. preuzeo kormilo broda i vedrio i oblacio sa ekipom oko sebe).
Nije poenta u broju firmi i kolicini novca vec kako je popijeno i pojedeno.

Najveci broj firmi koje su preostale iz SFRJ su sto privatizovane sto ruinirane bas tokom upravljanja udruzene politicke ekipe.
1999. u jesen/ zima 2000.te su opet plate pale na 20 do 30DEM za mnoge iliti 1 DEM dnevnica.

Iz danasnjeg ugla plata od 200 evra sto je danas minimalac je bila pojam za najbogatije placene, naravno ne racunam ukradeni novac/ droga, sverc i slicno iz reperotara podzemlja.

Bilo bi dobro da se jednoga dana snimi film kao dokumentarac da se prikaze sta ne treba vise nikada da se ponovi nikome.
Ono sto se nama desilo tokom 15tak godina je nepojmljivo.
Nas slucaj SFRJ/ SRJ se izucava po svetu kao najveci u istoriji pad gde su Vajmarska Nemacka, Argentina, velika depresija SAD i ostali dogadjaji kraha ekonomije tek senka.

Inace, bas na danasnji dan 1983. godine uvedeni u SFRJ bonovi za hranu, bila danas emisija vremeplov na TV-u sa snimcima svezih bonova za kafu, detergente i ostalo

[Geza]

Ono kad si blagajnik u školi 1993. godine. Ili kako sam zaradio prvi milion.

[Pulp Fiction]

Jebena vremena, ja sam tada pošao u predskolsko, bio u Zap. Sremu do reintegracije, a to selo uništeno, očišćeno, mi došli kao privremeno ćemo biti tu a potrajalo do 98. Ćale, negde u Krajini, ratuje ne zna ni on za šta, mi u ulici sa gomilom naših izbeglica iz Krajine, zaposeli bivše hrvatske kuće, svi misle kao mi ćemo se vratiti tamo, Hrvati ovamo i ok. Smešno. Deca se igraju rata, pravimo drvene puške, pentramo se po porušenim kućama, sve ti kao zezanje jer ništa ne znaš. Pa čujemo kao prolaziće Arkan biće u centru sela, trčimo da ga vidimo (vauu moš misliti), nisam ga ni video, nzm ni ko su bili ti ljudi osim što su bili u nekim spec. uniformama pucali u vazduh šenlučili. Pa onda UNPROFOR se pojavio, a deca gledaju crnce vide ih po prvi put haha. Inače neki od tih vojnika su i živeli u kućama kod civila, pa su pomagali sa namirnicama čak i nekoj deci kupovali one pijačarske sege. A najzanimljiviji događaji tih svih godina su bile proslave Nove Godine, Božića i Slave. To je neverovatno koliko se pucalo i šta su sve ljudi imali kod sebe. Najdraži nam bili svetleći meci haha.
Inače tada je bila neka navala na puževe, to se ne sećam da sam posle video, ali otkup puževa je bio popularan. Ljudi su u vrećama ih donosili, čak i mi deca smo išli pa napunimo kesu, 2,3 kg i dosta dobijemo par dinara, taman za sladoled. Ali ne znam koja je to godina mislim kasnije negde 1996. 97...

Kako je tada bilo biti odrastao i raditi boriti se svaki dan, to je baš za film.

[Delija]

Meni je najvise zao mojih matoraca - bukvalno im je ukradeno minimalno 10 godina zivota i to skoro pa onih najboljih godina.

[shandu90]

Ali su junacki podneli. Da je danas, ne daj boze takvo vreme, ljudi koji imaju 25-35g godina se tek ne bi snasli koliko su razmazeni.

Sent from my LG-H440n using Tapatalk

[aviator]

Ne ukradeno, nego uništeno i unazadjeno.

[ljuba]

Jezivo vreme, a ja sam npr ziveo nikada bolje. Radio za 250 maraka platu, redovno plus jos hrana i pice. Moja zena radila u skoli za 2 marke mesecno, isla svaki dan, i tukla se u prepunim autobusima... Nisam mogao da shvatim, ali bar izgradjuje karakter... Najopustenije vreme za mene, juris kroz Beograd autom, a putevi prazni, parkinga gde hoces...

PS: Crnjak je bio da su ljudi u to vreme bili prepuni para u slamaricama, ostalo im je jos iz dobrih vremena, a i troskovi zivota su bili niski (u markama). Najgore su prosle nepripremljene porodice, jos sa malom decom...

[Floyd]

Živelo se kao u ratu. Prodavnice prazne, dinar bezvredan ali ko je imao marke, mogao je na buvljacima da kupi šta god poželi. Čak su i za gorivo postojale proverene kombinacije. Fora je što je lova mogla da se zaradi samo na crnom tržištu ili da se dobije u vidu "donacije" od familije iz Evrope ili Amerike. Šverc je bio strogo kontrolisan za obične ljude ali su "odabrani" mogli da uvoze kamione.

Posledice tog vremena se osećaju i dan danas.

[Heinz]

Uvek imamo neku teritoriju u okolini koja se koristi za šverc. Vekovima.