superboss napisao: 18 Mar 2019, 16:53
Ji 4Tze napisao: 18 Mar 2019, 15:41
Vidi, da smo znali sami da se dogovorimo, niko nas ne bi dirao
ovako pošto je prešlo u građanski rat, naravno da će da se mešaju.
Nešto nisam primetio npr. Čehe i Slovake da kukaju na strano mešanje ili Rumune i Moldavce.
Ko nam je kriv kad smo primitivni...
Ti stvarno misliš da je nama i njima uopšte bilo dozvoljeno da se dogovorimo?
Niko Čehe i Slovake nije pitao da li žele da ostanu u jednoj državi. Parlament je pokrenuo to pitanje, glasao i odlučio. Možemo samo da pretpostavljamo ko je "usmerio" ili platio članove parlamenta da tako glasaju.
Moje lično mišljenje je da je reč o politici Nemačke, koja je upravo bila ujedinjena (a SSSR se raspadao) i koja je htela da rasformira i ponovo kolonizuje slovenske države Čehoslovačku u Jugoslaviju koje su nastale posle 1. svetskog rata.
U Jugoslaviji su prilike bile mnogo složenije, a pravni okvir za referendume o otcepljenju je nađen u Ustavu. Međutim, on je predviđao da federaciju mogu napustiti "narodi" (koji su se u njemu zvali: Srbi, Hrvati, Slovenci, Muslimani, Crnogorci i Makedonci), a ne i "narodnosti" (nacionalne manjine), kao npr. Albanci i još oko 25 drugih. Takođe, nije bilo reči o tome koja "teritorija" pripada kom narodu, jer je u većini republika živelo više njih. Međutim, zapadnjaci su odlučili da počnu sa priznavanjem republika u tadašnjim granicama kao nezavisnih država, iako to nije bilo utemeljeno u ustavu. Tj. počele su su Austrija, Nemačka i Vatikan sa priznavanjem Slovenije i Hrvatske. Amerika, Britanija i Francuska su sačekale još par meseci i taj period je poznat kao vreme "krnje" (engl "rump") Jugoslavije. Na proleće 1992. je organizovan referendum i u BiH, na koji su većinom izašli Muslimani i u izvesnom broju Hrvati, a Srbi su ga bojkotovali. S obzirom da je tadašnja raspodela stanovništva bila: nešto preko 40 % Muslimani, nešto ispod 40 % Srbi i oko 20 % Hrvati, ispada da su morali izaći svi Muslimani i svi Hrvati i svi glasati za. To je apsolutno nemoguće, a meni deluje da glasove niko nije ni brojao. Malo pre toga predsednik Bosne i Hercegovine postaje Alija Izetbegović, muslimanski fundamentalista, koji je za vreme 2. svetskog rata bio član "Mladih muslimana" (islamističke i pro-nacističke organizacije), a 1970. je napisao "Islamsku deklaraciju" u kojoj se zalaže za dominaciju islama i šerijatsko pravo, zbog čega završava u zatvoru, iz koga je pušten malo pred raspad SFRJ. Zanimljivo je da Izetbegović postaje Predsednik Predsedništva SR Bosne i Hercegovine, iako je Fikret Abdić (direktor Agrokomerca i omiljeni političar u zapadnoj Bosni) dobio najviše glasova. Verovatno je reč o podmićivanju saudijskim novcem (na šta Abdić nije bio imun - da ne pominjem sada "aferu Agrokomerc" koja je potresla Jugoslaviju godinu-dve ranije. U svakom slučaju, Fikret Abdić je bio normalni sekularni bosanski musliman, a verski fundamentalisti kao Izetbegović su tada bili retki i strani jugoslovenskom bosanskom duhu. Abdić je tokom rata rukovodio svojim vojnim snagama u zapadnoj Bosni (Velika Kladuša i okolina), koje su se zajedno sa Srbima borile protiv Izetbegovića. Izetbegovićeva ratna politika se bazirala na tome da su muslimani "Bošnjaci" i da su "Bošnjaci" narod Bosne i Hercegovine. Verujem da je opet uticao saudijski novac što Amerika 1992. počinje da podržava ovakvu "Bosnu" i "Bošnjake" i zauzima izrazito anti-srpski stav. Od 1993. do 1994. traje brutalan (ali u zapadnim medijima slabo praćen) rat između Hrvata i Muslimana (najviše u zapadnoj Hercegovini), koji je prekinut 1994. kada pod pritiskom zapadnjaka potpisuju "Vašingtonski sporazum" kojim je stvorena "Muslimansko-Hrvatska Federacija" i kojim su prisilno udruženi kako bi se borili protiv Srba. To je direktno povezano sa padom RSK 1995. godine (kada je Srbima pomogla samo vojska Fikreta Abdića). Alija se inače nije smirio dok Muslimansko-Hrvatsku Federaciju nije preimenovao u Federacija Bosna i Hercegovina, a Muslimane u Bošnjake, pa su ove odrednice 1995. ušle u Dejtonski sporazum.
Ji 4Tze napisao: 18 Mar 2019, 17:23
Naravno da verujem da je moguće, kako je Jugoslavija opstala tolike godine ako je bilo nemoguće?
Jugoslavija je od 1918. do 1941. opstala zahvaljujući zaštiti onih koji su je i stvorili - engleske masonerije čiji je Kralj Aleksandar bio član. Kada je 1934. organizacija "Ustaše" (koju je osnovao Ante Pavelić, uz podršku Italije i Nemačke) ubila Kralja u Marseju, zemlja je praktično bila obezglavljena i usledio je niz katastrofalnih poteza (npr.uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SSSR, ili kasnije stvaranje Banovine Hrvatske), a 1941. bila je lak plen za Sile Osovine.
Ako misliš na opstanak Jugoslavije 1945-1991, za to je zaslužno pre svega postojanje dve supersile i "Hladni rat" između njih. Jugoslavija 1948. prekida odnose sa Staljinom, a 1961. osniva Pokret Nesvrstanih. On je okupio većinu zemalja Azije, Afrike, Južne i Centralne Amerike, koje su ranije bile zapadne kolonije, a neke su upravo bile dekolonizovane. Nije bilo realno očekivati da će one želeti da se priključe Zapadu u vojnom i političkom smislu, a postojala je velika opasnost da će doći pod uticaj SSSR-a. "Nesvrstanost" je, sa stanovišta Zapada, bila idealno rešenje. Sama Jugoslavija je, u Evropi, predstavljala veliku neutralnu tampon zonu između NATO i Varšavskog pakta i ograničavala eventualni rat u Evropi samo na sukob preko Istočne i Zapadne Nemačke. Međutim, kada je krajem 1991. prestao da postoji SSSR, prestala je da postoji i potreba za nesvrstanošću i Jugoslavijom.
