Putevi u Srbiji

[Ji 4Tze]

Ne izbegavam nego da vidim i drugi neki put. Valjevo - Ub mi je nešto ostalo u glavi da je OK put bez opterećenja, ne znam je l ima oštećenja od onih poplava ili slično.

[Stjepa]

Od poplava nisam prošao tuda, pa ne znam novo stanje.
Inače mi je to jedno vreme bila standardna ruta. Nema gužve, nema nervoze. Voziš svoj ritam.
Naravno oko Umke gde su klizišta put je iskrivljen bio. I na nekim mestima pre Uba, iz Valjeva kada se ide, bilo je deonica sa nešto bučnijim asfaltom, zbog njegove granulacije od koje je spravljen.

Dakle, nije utegnut put kao Ibarska (mada znamo i kako Ibarska zna biti "utegnuta"), ali nije ni horor - daleko je bio i od toga.

Ja bih se danas zaputio tuda na keca.


P.S. Ako se razmišlja o vremenu putovanja i normalnom ritmu vožnje, neće se uštedeti ništa iako je koji km kraće nego Ibarskom. Za neku "značajniju" uštedu vremena mora i da se forsira gas. Pod tim mislim na brzine koje su i za Ibarsku (u slučaju da je mali proto saobraćaja) velike. Sagledano hladne glave - nema poente to iživljavanje. Tako da JEDINA POENTA tog pravca jeste izbegavanje gužvi!

[Ji 4Tze]

OK, sad stigao tamo oko Divičibara (spust ka Valjevu) na par km je baš loša podloga ali bože moj. Na jednom mestu tj u nekoj klisuri se sanira neko klizište, i to je manje-više to. Lepi predeli ali put je, šteta, ali baš loš za onakvu prirodu.
Od Valjeva, pa oko Uba, do Obrenovca je onaj nov put i verujem da se brže ide nego Ibarskom, ali bilo je prilično praznih kamiona iz suprotnog smera.
Stigao sam za nešto preko 3h, lepo je za vožnju (samostalnu) i mnooogo manje stresa nego reko Topole ili Ibraskom.

[Heinz]

Kuda si išao od Požege do Valjeva?
Pre jedno 5 godina sam išao preko Divčibara i bilo mi je OK za vožnju. A može i preko Kosjerića, tada su mi rekli da je put u principu loš.

[Ji 4Tze]

E pa preko Kosjerića, bila je raskrsnica neka al debil sam išao kuda mi pisalo na navigaciji a ne "pravo" ka Divčibarama.
Znači promašio sam put, super

To je ova ruta

https://www.google.rs/maps/dir/Belgrade ... !5i2?hl=en

[Heinz]

Nisi promašio, ja sam. Ali sam bar lepo vozio po selima

TT

[Stjepa]

Ljudovi verovatno vam je greška što joj (navigaciji) zadajete Požega - Valjevo. Zato vas i vodi preko Kosjerića. A tradicionalno je loša deonica između Kosjevića i prevoja Kaona. Koliko ja pamtim tuda NIKAD nije bio normalan asfalt.
Verovatno kada bi ste zadali Požega - Mionica bi bilo bez lutanja nego pravo na Divčibare (tako je logično).

U svakom slučaju iz Požege kada se krene u smeru Valjeva/Divčibara nailazite na veliku rasrsnicu. Karakteristična je po benzinskoj stanici (nekad bila NIS, danas neki privatnik). Ako skrenete levo, odnosno pratite ž. prugu, idete ka Kosjeriću i Valjevu. Ako držite desnu stranu, praktično nastavite pravo pošto je Y raskrsnica, idete na Divčibare i Mionicu.

[Ji 4Tze]

E pa da, tu sam ja omanuo. A trebalo je da se zapitam što je "pravo" put lošiji tj. tamo gde vodi navigacija nego pravo gde bi trebalo da idem.
Al nema veze, lepo sam se navozao
Inače i jesam hteo da izađem na Valjevo, a sve vreme mi je mange bio u glavi i njegova priča kako je put tuda do jaja

[Geza]

Pepelom iz Srbije može da se napravi autoput do Londona
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5709 ... do-Londona

Pepeo će u narednom periodu biti koristen za gradnju autoputeva, pruga i drugih infrastrukturnih objekata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu građevine Dejan Trifunović.

Pepelom iz Srbije može da se napravi autoput do Londona

On je precizirao da bi samo sa postojećim zalihama od 200 miliona tona pepela mogli, poređenja radi, da sagradimo autoput od Beograda do Londona dugačak oko 2.000 kilometara.

"Nije normalno da Srbija gradi Koridor 11 između dve elektrane, a da ne koristi pepeo. Godinama unazad čekamo na to, ranije nije bilo dovoljno političke volje i znanja. Upotrebom pepela ćemo rešiti probleme EPS-a i dosta pomoći putogradnji i doprineti ekologiji", rekao je Trifinović novinarima u Privrednoj komori Srbije na okruglom stolu o primeni pepela u građevinarstvu.

Na tom skupu je istaknuto da se upotrebom pepela iz termoelektrana i drugih termoenergetskih objekata mogu ostvariti uštede od 30 od 80 odsto u izgradnji puteva u poređenju sa korišćenjem standardnih građevinskih materijala - kamen, pesak, šljunak i drugo.

Trifunović je rekao da je vrednost aktulenih infrastrukturnih projekata oko pet milijardi evra, računajući i gradnju brze pruge Beograd - Budimpešta, kao i da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preporučivati upotrebu pepela.

On je izrazio očekivanje da će se pepeo koristiti u gradnji Koridora 11, Moravskog koridora odnosno autoputa od Pojata do Preljine, Fruškogorskog koridora od Rume do Novog Sada, gradnju pruge Beograd - Budimpešta, obnovi barske pruge i drugim projektima.

"Postoji odluka EPS- a da se pepeo besplatno koristi za javne projekte infrastrukture. Oko 200 miliona tona pepela ima na deponijama i radili smo projekciju da se autoput do Londona može napraviti, u dužini od 2.000 km, sa postojećim zalihama, a tržišna vrednost tog pepela je oko milijarduevra", rekao je Trifunović dodajući da na tržištu tona pepela vredi pet evra.

On je kazao da je ministarstvo pripemilo jasne standarde za gradnju upotrebom pepela, kao i da će primeniti praksu drugih država koje više decenija koriste pepo u gradnju, poput SAD i Kini.

Putevi Srbije i ministarstvo će graditi pepelom jednu probnu deonicu kod Koridora 11, a i Termoelektrana Morava je planirala da se upotrebi pepeo za gradnju lokalne saobraćajnice.

Profesor Branimir Ujdur, koji je ranije bio pomoćnik ministra za kapitalne investicije, kaže da je ta ideja upotrebe pepela za gradnju postojala još pre 10 godina, ali da se iz nekog razloga stalo sa tim.

"Današnji dan treba upamtiti kao prekretnicu putne privrede, jer je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovo aktuelizovalo temu", poručio je Ujdur.

On je kazao da je pepeo dobar materijal za putogradnju i da je nesporazum zbog nepoznavanja tehnologije ugradnje letećeg pepela, koji se prethodno mora stabilizovati kako bi mogao da se koristi.

Na skupu u PKS je istaknuto da deponije pepela i šljake zauzimaju oko 1.400 hektara plodnog zemljišta u Srbiji, kao i da se godišnje proizvede šest miliona tona letećeg pepela, koji nastaje sagorevanjem lignita.

Vlada Srbije je juče usvojila Uredbu o upotrebi pepela u građevinarstvu i izgradnji puteva u Srbiji, koju je pripremilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja će stupiti na snagu 3. jula.

Uredbom se bliže propisuju uslovi za korišćenje pepela kao građevinskog materijala i u Srbiji budući da takva praksa u zemljama SAD i Evropske unije postoji više od 50 godina.

Pepeo se koristi kao sirovina za proizvodnju cementa, kao dodatak za beton, u izgradnji puteva, kao agregat, pri izgradnji nasipa, nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija, za stabilizaciju tla, za poboljšanje mehaničkih svojstava a može se koristiti i pri izgradnji donjih strojeva železničkih pruga.

[rade74]

Jos ako je radioaktivan bice dobro.

[McGruja]

E da isijava, to bi bila prava stvar

[Stjepa]

Sprdate se zato što prvi put čujete, a i ovi ga serviraju kao revolucionarno rešenje...
Nisam sad u mogućnosi da pišem malo više, pa ko je zainteresovan može na netu kucati i pretražiti malo o upotrebi elektrofilterskog (letećeg) pepela u građevinarstvu (putogradnja, železnice...). Koristi se to u svetu godinama veoma uspešno.

[Heinz]

I mene mrzi da pišem, ovo je više politički projekat. Ne postoje tehnički uslovi kod nas, standardi...

TT

[aviator]

Ytong blokovi sadrže oko 20% pepela.

[rade74]

Sprdate se zato što prvi put čujete, a i ovi ga serviraju kao revolucionarno rešenje...
Nisam sad u mogućnosi da pišem malo više, pa ko je zainteresovan može na netu kucati i pretražiti malo o upotrebi elektrofilterskog (letećeg) pepela u građevinarstvu (putogradnja, železnice...). Koristi se to u svetu godinama veoma uspešno.

Druze pisem zato sto znam.
Dovoljno je sto sam rekao a opet zavisi odakle je sljaka i pepeo.