Zuzazu,zuzazu napisao: 15 Jul 2020, 19:06 Imate prilike da konstantno citate neistine od jednog clana foruma.
Ne zelim da mu pominjem ime da se ne bi nastavljali, jer nemam snage sa takvima da se ubedjujem.
Da li je lik maliciozan, ili ima neki problem iz dela mladosti - ne znam.
Citajuci takve nebuloze, potkrepljene “dokazima i svedocenjima” iz izoblicene maste, dobijate i te paradoksalne utiske o bivsoj zemlji.
Bila je pre nekog vremena slična razmena poruka, a i neki drugi članovi foruma generalno imaju stav da Ljubitelj preteruje. Ono što želim da kažem je da ste u takvim diskusijama generalno svi u pravu, iako iznosite dijamentralno suprotne stvari. Ovo mislim ozbiljno! Ne kao kad neko to kaže jer želi da "pomiri" različite stavove. U nastavku ću pokušati da objasnim o čemu je reč. Biće malo duža poruka, ali bih voleo kad bi je što više ljudi pročitalo i reklo koja je njihova percepcija tog vremena.
SFRJ je, paradoksalno, bila država sa dubokim socijalnim razlikama. Ljudi nisu samo percipirali različite, paralelne stvarnosti, već su zaista živeli u različitim stvarnostima i različitim svetovima. Ljubitelj me ponekad podseća na mog oca, a mislim da su tu negde i po godinama (znači, oko 65-70). To je generacija koja je sredinom 1970-ih počela da radi (ko je studirao, a ko nije, počeo je ranije), videla je i uspon za vreme Tita, ali i nagli pad posle njegove smrti. Od jednom vlada Milke Planinc nije znala šta da radi. Nije bilo šećera, soli, drugih osnovnih namirnica (izdavali su se bonovi), benzina (takođe postojali bonovi za ograničeno sledovanje). Počele su restrikcije struje, krenula je da divlja inflacija (ne kao ona 1993. godine, ali bila je velika). Ja sam rođen 1978, i kao dete sam video sve to. Mnogi iz pomenute generacije ljudi su tada morali da grade kuće, brinu o maloj deci. Sigurno da nemaju lepa sećanja. Treba reći da je do 1985. merama "stabilizacije" situacija zaista stabilizovana. Više nije bilo nestašica, bonova, ni restrikcija. Ostala je prilično velika inflacija. Ili gledano iz ugla deteta: Kad ti baba, deda, rodbina daju novac, potroši ga za max. 10 dana,
jer će u međuvremenu sve poskupeti. I da, preterivanje je da nisu mogle da se kupe banane. Bilo ih je u svakom Centropromu (kasnije nazvanom C-Market) ili PKB prodavnicama (kasnije nazvanim Pekabeta). Ali nisu bile jeftine i pristupačne kao danas.E sad, pitate se, kako je to neko morao da gradi kuću, a s druge strane je država masovno gradila i davala stanove na korišćenje radnicima (koje su oni 90-ih otkupili za simbolične iznose). Suština je bila gde je ko radio. SFRJ s jedne strane nije imala represivni tip komunizma kakav je imao SSSR i Varšavski pakt, ali je s druge strane bila prava marksistička država "diktature proletarijata" (od kada je uvden Zakon o udruženom radu i u bukvalnom smislu - uvedeni su radnički saveti na kojima je glas čistačice ili fizičkog radnika vredeo jednako kao glas inženjera ili čak doktora nauka - a pogađate kojih je radnika bilo više i ko je koga uvek mogao nadglasati). Država je bila mnogo ozbiljnija nego danas u smislu da je postojala industrija. Dakle, postojale su fabrike i najveći deo stanovništva je radio u njima. Neću sada ulaziti u kvalitet televizora i automobila i zatvorenost tržišta o kojima često piše Ljubitelj. To je tačno i može se dodatno diskutovati, ali u krajnjoj liniji to je samo jedna vrsta robe. Mi smo pre svega proizvodili odličnu hranu, odeću, nameštaj. Ogroman deo se izvozio na Zapad, ali i u druge zemlje. Kad sam 2002. bio u Dubaiju, još je na jednoj velikoj prodavnici stajao natpis "Yugoslavian Furniture".
Jugoslovenski automobili i traktori možda nisu bili popularni na Zapadu, ali pitajte npr. Egipćane šta misle o Zastavi 128 i IMT 539. Ogroman broj firmi možda nije imao finalnu tehničku robu zapadnog kvaliteta, ali je proizvodio delove za velike svetske firme. Od auto do avionske industrije. Poenta je da su mnoge proizvodne firme funkcionisale odlično, a zaposleni imali plate u skladu sa time. S druge strane, zaposlenima koji su plate dobijali iz državnog budžeta uglavnom nije bilo sjajno. Možda biste rekli da je tako i pošteno. Da, ali recimo moj otac je odabrao akademsku karijeru, doktorirao, postao profesor. Ova vrsta posla je u SFRJ tretirana veoma loše. Na radničkim savetima su fizikalci čak stvarali atmosferu da oni "rade", a da su profesori nešto kao "društveni paraziti". Pogađate ko se nalazio na vrhu liste za dodelu stanova, a ko nije imao šanse da ih dobije. Jugoslovenski komunizam je imao neke dobre stvari, ali odnos prema naučnim radnicima je bila jedna od izrazito loših. U tom smislu se podsticala svojevrsna negativna selekcija. Takođe, zbog pomenute krize i inflacije, ljudi su se stalno "snalazili", najpoštenije što je moglo je bilo plaćanje robe čekovima koje "pojede" inflacija dok dođu na naplatu. Okolnosti su podsticale taj muvatorsko-šibicarski mentalitet, a pošteni ljudi su se teško snalazili i najgore prolazili.Ja nemam predstavu kolike su bile plate tokom 1980-ih, ali 1990-te, kada je sprovedena reforma premijera Ante Markovića, uveden konvertibilan dinar (koji je imao stabilan kurs narednih godinu i po dana, dok se zemlja nije raspala), postepeno liberalizovan uvoz, a sve firme u SFRJ zabeležile maksimume proizvodnje i izvoza, Jugoslavija je zaista dobila izgled jedne ozbiljne zemlje i počinjali smo da ličimo na Zapad. Za tu godinu mogu da kažem da su moji otac i majka zajedno imali platu oko 1000 maraka (pri čemu je majka radila u proizvodnoj firmi, sa fakultetskim obrazovanjem i imala je veću platu od oca). Dakle, plata docenta na fakultetu je sigurno bila manja od 500 maraka. Pri tome je komšija, radnik u Industriji obuće "Beograd", imao 2000 maraka. Mislim da vam je sada jasno zašto neko nije mogao da letuje u hotelima u Rovinju, a neko drugi jeste. Srećom pa je većina firmi imala odmarališta na Jadranu, tako da smo mogli da letujemo na moru. Privatni smeštaj je takođe bio pristupačan.
Zu, ako su tvoji roditelji radili u Teleoptiku, koji je tada "punom parom" proizvodio žiroskope i nišanske sprave za vojnu industriju, pretpostavljam da imaš drugačije viđenje stanja u Jugoslaviji. Takođe, uzmi u obzir i da si mlađi od Ljubitelja i mojih roditelja, a životno doba je takođe bitno za percepciju sveta oko sebe. Bio si mladi pilot u JAT-u, firmi koja je tada bila na vrhuncu moći. Pilot je i sada, a pogotovo onda bilo prestižno i dobro plaćeno zanimanje, a verujem da ste u JAT-u, firmi koja je s razlogom bila od posebnog značaja za našu zemlju, imali mnoge privilegije koje nisu imali ni na Zapadu ni na Istoku. I mi, deca, koja smo JAT-ovi avionima putovali do odmarališta na Jadranu, bili smo ponosni na našu jugoslovensku avio kompaniju. Realno, domaći čarteri za prevoz dece su ne osobito zanimljiv posao, ali stjuardese su svaki put bile veoma ljubazne i strpljivo odgovarale na naša pitanja, a ponekad bi u putničku kabinu ulazili piloti i lično nam se obraćali. Takođe su dozvoljavali da i mi, jedan po jedan, dolazimo kod njih u pilotsku kabinu i vidimo šta tamo ima.
Takve lepe stvari iz detinjstva ostanu duboko urezane u pamćenje. Samo postojanje dečijih odmarališta i organizovanog avio prevoza (nije bilo govora da se putuje npr. autobusom čitav dan), dosta govore o onim dobrim stranama jugoslovenskog socijalizma.
