Putevi u Srbiji
Re: Putevi u Srbiji
Mozda ljubitelj vozi monster truck pa ne oseti dzombe.
Re: Putevi u Srbiji
Isuse i Marijo....morao sam dvaput pročitati jer iz prvog pokušaja nisam bio siguran da li se sprda ili piše ozbiljno.
Re: Putevi u Srbiji
Nemojte ići tim putem i stvar rešena, zašto stavljati glavu u torbu.
Re: Putevi u Srbiji
Čovek je u pravu, kakva vi to svilena kola vozite?
Re: Putevi u Srbiji
Koliko Ogija je ovaj put?
TT
TT
Re: Putevi u Srbiji
http://www.politika.rs/sr/clanak/362548 ... e-putarine
Srpskim putevima ne pomaže ni poskupljenje putarine
„Putevi Srbije” godišnje prihoduju oko 140 miliona evra od putarina, od države dobijaju subvencije 7,5 milijardi dinara, a za održavanje putne mreže nedostaje im dva i po puta više novca od onog što sada imaju
Najavljeno poskupljenje putarine od 10 odsto sigurno neće zakrpiti rupe na srpskim putevima. „Putevi Srbije” su zaduženi za održavanje 15.000 kilometara saobraćajnica i oko 650 kilometara auto-puteva, a trenutno je samo dve i po hiljade kilometara u dobrom stanju. Prema nekim procenama ovom preduzeću bi trebalo oko tri milijarde evra da bi domaće puteve doveli u red, a novca nema dovoljno. „Putevi Srbije“ godišnje od putarine ubiraju oko 140.000 evra i dok namire kredite ostaje im oko 100 miliona evra (uz povećanje putarine od 10 odsto). Od 2012. godine ukinuti su im prihodi od akciza na gorivo, te iz državnog budžeta trenutno na ime subvencija dobijaju oko 7,5 milijardi dinara. Da je budžet za održavanje puteva iz godine u godinu sve manji pokazuje podatak da su subvencije pre dve godine iznosile 9,5, a 2010. država je dotirala čak 22 milijarde dinara. Za održavanje putne mreže ovom preduzeću godišnje nedostaje dva i po puta više novca od onog čime sada raspolažu. I to pod uslovom da se prethodno svi putevi dovedu u dobro stanje.
Profesor Građevinskog fakulteta u penziji dr Aleksandar Cvetanović za „Politiku” kaže da ceo sistem održavanja puteva u Srbiji godinama ne funkcioniše. Suština je, smatra on, da postojeću mrežu ne možemo da održavamo raspoloživim novcem, a to znači da bi konačno trebalo da se fokusiramo na prioritete.
– Koridor 10 i Ibarska magistrala su prioriteti, a kod ostalih saobraćajnica trebalo bi samo ulagati u prohodnost. „Putevi Srbije” nemaju plan održavanja zasnovan na činjeničnom stanju. Nema politike očuvanja mreže, objašnjava prof. Cvetanović.
Kakva god da je mreža puteva u Srbiji ona u ovom trenutku vredi oko tri i po milijarde evra i umesto, po mišljenju našeg sagovornika, da se ulaže u kičmu za budućnost, „mi puštamo da sve ravnomerno propada”.
– Sav prihod stiže nam od Koridora 10, a asfaltira se tamo gde uopšte nema saobraćaja. O politici održavanja nema ni reči – dodaje on.
Osnovni izvor finansiranja državnih puteva, svuda u svetu, je naknada, odnosno procenat od maloprodajne cene goriva (benzina i nafte) i putarine. U Evropi se ova naknada najčešće kreće od 35 do 65 odsto maloprodajne cene goriva. Kod nas je 2012. godine iznosila oko osam odsto, što je bio prihod od 150 miliona evra godišnje. Prihod od akciza je u međuvremenu ukinut, a subvencije od države su nedovoljne.
– Od naplate putarine Javno preduzeće „Putevi Srbije” prihoduje oko 140 miliona evra godišnje. Od tih sredstava plaća i kredite, pa im za održavanje puteva ostaje oko 80 miliona evra. Za redovno održavanje državnih puteva godišnje je potrebno izdvojiti oko 224 milione evra. Tokom 2012. godine kod nas je potrošeno oko 140 miliona evra, a 2013. duplo manje – kaže profesor Cvetanović.
On dodaje da se u svim zemljama na svetu prihod od naplate putarine na auto-putevima (u principu samo na auto-putevima se naplaćuje putarina) isključivo koristi za njihovo održavanje. Kod nas nije tako. U ovom trenutku oko 75 odsto puteva u Srbiji trebalo bi obnoviti, a to sa ovakvom politikom finansiranja nije moguće.
Na pitanje da li će planirano povećanje putarine od najavljenih deset odsto nešto promeniti, on kaže da je to sitnica, tek 13 miliona evra godišnje koji suštinski neće promeniti ništa.
Po mišljenju našeg sagovornika putevi u Srbiji su loši. Dovoljan primer je deonica auto-puta od Rume do granice sa Hrvatskom koja je, kaže, u katastrofalnom stanju. Hrvatska , na primer, ima duplo manju mrežu državnih puteva, a u njihovo održavanje ulaže četiri puta više novca koji prikuplja od putarine, iz budžeta i od akciza na gorivo. Svuda, osim kod nas, očigledno važi logika da bi onaj ko koristi, pa i uništava puteve trebalo i da plaća njihovo održavanje.
Računa se otprilike da prolazak dve hiljade putničkih vozila nanosi štetu koliko i jedan kamion. U Evropskoj uniji važi princip da korisnici puteva plaćaju više nego što infrastruktura stvara troškove.
Prema poslednjim podacima u EU takse i naknade za 100 miliona vozila iznose oko 360 milijardi evra što je 15 odsto od prihoda na poreze. Uobičajeno je i da teretna vozila ne pokrivaju realne troškove eksploatacije puta u odnosu na putnička (od 39 do 76 odsto), ali zato putnička vozila pokrivaju realne troškove eksploatacije puta sa 170 procenata.
U Nemačkoj su takse na dizel 0,4-0,6 evra po litru, Holandiji 0,6, a u Danskoj najviše na svetu 68 odsto od ukupne cene benzina koliko je otprilike i u Norveškoj.
Lošem putu ne pomaže redovno održavanje
U najnerazvijenijim zemljama na svetu do 35 odsto mreže puteva je u lošem stanju, dok se u Srbiji može reći da je taj procenat dvostruko veći – čak 75 odsto. Kada je takva situacija redovno održavanje ne pomaže, nego takozvane rehabilitacije i rekonstrukcije, koje koštaju od 70.000 do 150.000 evra po kilometru za puteve sa dve saobraćajne trake, kaže prof. Cvetanović.
Srpskim putevima ne pomaže ni poskupljenje putarine
„Putevi Srbije” godišnje prihoduju oko 140 miliona evra od putarina, od države dobijaju subvencije 7,5 milijardi dinara, a za održavanje putne mreže nedostaje im dva i po puta više novca od onog što sada imaju
Najavljeno poskupljenje putarine od 10 odsto sigurno neće zakrpiti rupe na srpskim putevima. „Putevi Srbije” su zaduženi za održavanje 15.000 kilometara saobraćajnica i oko 650 kilometara auto-puteva, a trenutno je samo dve i po hiljade kilometara u dobrom stanju. Prema nekim procenama ovom preduzeću bi trebalo oko tri milijarde evra da bi domaće puteve doveli u red, a novca nema dovoljno. „Putevi Srbije“ godišnje od putarine ubiraju oko 140.000 evra i dok namire kredite ostaje im oko 100 miliona evra (uz povećanje putarine od 10 odsto). Od 2012. godine ukinuti su im prihodi od akciza na gorivo, te iz državnog budžeta trenutno na ime subvencija dobijaju oko 7,5 milijardi dinara. Da je budžet za održavanje puteva iz godine u godinu sve manji pokazuje podatak da su subvencije pre dve godine iznosile 9,5, a 2010. država je dotirala čak 22 milijarde dinara. Za održavanje putne mreže ovom preduzeću godišnje nedostaje dva i po puta više novca od onog čime sada raspolažu. I to pod uslovom da se prethodno svi putevi dovedu u dobro stanje.
Profesor Građevinskog fakulteta u penziji dr Aleksandar Cvetanović za „Politiku” kaže da ceo sistem održavanja puteva u Srbiji godinama ne funkcioniše. Suština je, smatra on, da postojeću mrežu ne možemo da održavamo raspoloživim novcem, a to znači da bi konačno trebalo da se fokusiramo na prioritete.
– Koridor 10 i Ibarska magistrala su prioriteti, a kod ostalih saobraćajnica trebalo bi samo ulagati u prohodnost. „Putevi Srbije” nemaju plan održavanja zasnovan na činjeničnom stanju. Nema politike očuvanja mreže, objašnjava prof. Cvetanović.
Kakva god da je mreža puteva u Srbiji ona u ovom trenutku vredi oko tri i po milijarde evra i umesto, po mišljenju našeg sagovornika, da se ulaže u kičmu za budućnost, „mi puštamo da sve ravnomerno propada”.
– Sav prihod stiže nam od Koridora 10, a asfaltira se tamo gde uopšte nema saobraćaja. O politici održavanja nema ni reči – dodaje on.
Osnovni izvor finansiranja državnih puteva, svuda u svetu, je naknada, odnosno procenat od maloprodajne cene goriva (benzina i nafte) i putarine. U Evropi se ova naknada najčešće kreće od 35 do 65 odsto maloprodajne cene goriva. Kod nas je 2012. godine iznosila oko osam odsto, što je bio prihod od 150 miliona evra godišnje. Prihod od akciza je u međuvremenu ukinut, a subvencije od države su nedovoljne.
– Od naplate putarine Javno preduzeće „Putevi Srbije” prihoduje oko 140 miliona evra godišnje. Od tih sredstava plaća i kredite, pa im za održavanje puteva ostaje oko 80 miliona evra. Za redovno održavanje državnih puteva godišnje je potrebno izdvojiti oko 224 milione evra. Tokom 2012. godine kod nas je potrošeno oko 140 miliona evra, a 2013. duplo manje – kaže profesor Cvetanović.
On dodaje da se u svim zemljama na svetu prihod od naplate putarine na auto-putevima (u principu samo na auto-putevima se naplaćuje putarina) isključivo koristi za njihovo održavanje. Kod nas nije tako. U ovom trenutku oko 75 odsto puteva u Srbiji trebalo bi obnoviti, a to sa ovakvom politikom finansiranja nije moguće.
Na pitanje da li će planirano povećanje putarine od najavljenih deset odsto nešto promeniti, on kaže da je to sitnica, tek 13 miliona evra godišnje koji suštinski neće promeniti ništa.
Po mišljenju našeg sagovornika putevi u Srbiji su loši. Dovoljan primer je deonica auto-puta od Rume do granice sa Hrvatskom koja je, kaže, u katastrofalnom stanju. Hrvatska , na primer, ima duplo manju mrežu državnih puteva, a u njihovo održavanje ulaže četiri puta više novca koji prikuplja od putarine, iz budžeta i od akciza na gorivo. Svuda, osim kod nas, očigledno važi logika da bi onaj ko koristi, pa i uništava puteve trebalo i da plaća njihovo održavanje.
Računa se otprilike da prolazak dve hiljade putničkih vozila nanosi štetu koliko i jedan kamion. U Evropskoj uniji važi princip da korisnici puteva plaćaju više nego što infrastruktura stvara troškove.
Prema poslednjim podacima u EU takse i naknade za 100 miliona vozila iznose oko 360 milijardi evra što je 15 odsto od prihoda na poreze. Uobičajeno je i da teretna vozila ne pokrivaju realne troškove eksploatacije puta u odnosu na putnička (od 39 do 76 odsto), ali zato putnička vozila pokrivaju realne troškove eksploatacije puta sa 170 procenata.
U Nemačkoj su takse na dizel 0,4-0,6 evra po litru, Holandiji 0,6, a u Danskoj najviše na svetu 68 odsto od ukupne cene benzina koliko je otprilike i u Norveškoj.
Lošem putu ne pomaže redovno održavanje
U najnerazvijenijim zemljama na svetu do 35 odsto mreže puteva je u lošem stanju, dok se u Srbiji može reći da je taj procenat dvostruko veći – čak 75 odsto. Kada je takva situacija redovno održavanje ne pomaže, nego takozvane rehabilitacije i rekonstrukcije, koje koštaju od 70.000 do 150.000 evra po kilometru za puteve sa dve saobraćajne trake, kaže prof. Cvetanović.
Re: Putevi u Srbiji
Gde sam pomenuo da li se oseti ili ne oseti? Mozda je bitno sta vozim, nisam obracao posebnu paznju na taj uticaj.dunx81 napisao:Mozda ljubitelj vozi monster truck pa ne oseti dzombe.
Pise jasno da put koji je krpljen tu i tamo nije nikakva katastrofa, tragedija ili sta vec tako drasticno.
Vozim i vozio sam i po gorim od toga na slici a i boljim tako da bi na skali 1-5 ovaj sa slika svrstao tu negde oko 3. Ima i bele linije na ivicama puta sto nije uvek slucaj.
Da ponovim, redovno vozim putem kojim tesko da ima vise od 10metara izmedju zakrpa. Ima i zakrpa preko ranije zakrpe... leti ne brze od 60-70 zimi ne brze od 40km/h i evo jedno 8 godina kako idem tim krivudavim putem nije bilo problema. Put je regionalni, vozi i javni prevoz i ostale javne sluzbe. Na skali 1-5 sigurna 2.
Ima sigurno 10 godina kako je samo krpljen a zimi se obavezno posipa rizlom jer ima krivina sto dodatno ohrapavi asfalt.
U blizini ponekad koristim (3 -4 puta godisnje mozda) jos jedan slican krparen put jer skracuje za 15tak km, koji je u nesto malo jos gorem stanju jer ima i udubljenja/ispupcenja dodatno uz zakrpe. Tu polagano 20-30 i isto bez problema se prodje.
Ima ona deonica A1 autoputa u MK od naplatne stanice Miladinovci (Skopje istok) do malo pre Kumanova koja je najstariji deo autoputa i krpljena a nikad temeljno obnavljana a koja se vozi bez problema 130-140, a podseca asfalt na ovo sa postavljenih slika.
Mogu da okacim snimak, nista katastroficno, strasno, ili ne znam posebno komplikovano za voznju.
Mozda ima auto veci znacaj na dozivljaj puta pa otuda razlicito misljenje o putu?
Re: Putevi u Srbiji
Sve dok postoji asfalt nije katastrofa?
Re: Putevi u Srbiji
Za mene nije stanje postojanja zakrpljenog asfalta samo po sebi razlog za opis katastrofa.
Re: Putevi u Srbiji
Put jeste loš, ali sam naveo ako se vozi brzinom 30-40km/h na tih 5-6km, neće ni ferariju ništa faliti.
Nema potrebe voditi dalju diskusiju. Ljubitelj opet piše o nečemu što nije video.
Ima tamo vozača koji lete i sa 80, nije sporno. Službena kola i budale, ali to nije reper
Nema potrebe voditi dalju diskusiju. Ljubitelj opet piše o nečemu što nije video.
Ima tamo vozača koji lete i sa 80, nije sporno. Službena kola i budale, ali to nije reper
-
Ogi
- Banned
- Postovi: 11254
- Pridružio se: 14 Jan 2012, 23:20
- Garaža: Seat Leon 1.2 TSI 2017
- Lokacija: Beograd
Re: Putevi u Srbiji
Pa Juzni Bulevar, gornji deo, na Vracaru, nisu asfaltirali 8 godina, pre toga ne znam koliko, o cemu mi pricamo...
Re: Putevi u Srbiji
O cemu ti to?Era napisao:. Ljubitelj opet piše o nečemu što nije video.
Re: Putevi u Srbiji
ljubitelj
Što se hvataš u nešto kad ne znaš?
Ko neki dan sa lancima na zadnjim točkovima.
Jesi prošao nekad ovim putem preko Bukova?
Što se hvataš u nešto kad ne znaš?
Ko neki dan sa lancima na zadnjim točkovima.
Jesi prošao nekad ovim putem preko Bukova?
Re: Putevi u Srbiji
Ljubitelj priča napamet jer se sa slika ne stiče pravi utisak a usput nije tim putem ni vozio. Kad idem tuda imam utisak da će se Astra na 60 raspasti. Realno neće joj biti ništa za tih nekoliko km al ne znam ko bi normalan rasturao auto pa bio on i službeni vozeći tuda 80+ kao sto ljubitelj kaže da može opušteno.
t
t
