Arhitektura & Gradjevina & Renoviranja

[somi-car]

Preko ovoga bi bilo nepodnosljivo. I onako sam bos cele zime i uglavnom u sorcu a nisam junak...

Mozda ste me na neki nacin utesili jer sam se uplasio da ne izbija iz temelja, zemlje...

Ovako sve sto je vidljivo i na dohvat ruke deluje mi lakse za saniranje.

Po mojoj proceni, mesta gde se ovo javlja su hladni mostovi...coskovi, i nastavci greda od npr krova terase. Kao sto je neko spomenuo..

Da li bi resenje bilo da se samo spoljasnji coskovi zadebljaju stiroporom ili stirodurom? Npr sada da to odradim pre nekih padavina pa da pratim i probam?

Kuca je niska pa je na dohvat ruke i neki krsten majstor bi to za jedan dan uradio a nit bi kostalo nesto posebno.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

[ljubitelj]

Termička obloga mora da bude u kontinuitetu, cela ovojnica kuće.
Ne može samo neki delić, toplota će krenuti linijom manjeg otpora tamo gde je ostala tanja izolacija pa će tu nastati novi problem.

Nisam razumeo, zašto ne bi mogao da poboljšaš izolaciju postavljanjem novog dodatnog sloja?
Zgrada je spomenik kulture i zaštićena zakonom?

Ankeri, tj tiplovi su protivpožarni element kontaktnih fasada i postavljaju se na visine iznad 9m, znači 3 sprata i više zgrade.
Ispod toga nije predvidjeno po pravilima struke, nije ni potrebno jer je lako dostupno sa zemlje praktično svim vatrogasnim sredstvima.
Tiplovi nemaju nikakvu noseću ulogu.

To što ti kažeš da ti je već pretoplo je temperatura vazduha u prostoriji.
Problem je u tome što su zidovi prehladjeni, ne dostižu minimalnu temperaturu iznad temperature rosišta za datu količinu vodene pare u prostoru.

Treba se povećati zagrevanje zidova i treba jače luftirati prostoriju svežim spoljnim (suvim) vazduhom a izbacivanjem ustajalim (mokrim) vazduhom.

Trajno rešenje je termička ovojnica zgrade i mehanička ventilacija tj kombinacija oba tehnička rešenja.

Ako nije moguće rešiti termičku ovojnicu gotovo uvek se može dodati sistem mehaničke kontrolisane ventilacije sa rekuperacijom toplote.
U praksi može i do 85% toplotnih gubitaka usled klasične ventilacije otvaranjem prozora da se uštedi tj za toliko smanji energetski gubitak.

Tako se ima stalno svež vazduh a nema gubitaka koje treba nadoknaditi jačim grejanjem inače.
Potraži heat recovery ventilation za detalje o čemu se radi, naravno opremu za privatne kuće tog tipa.
Sa tim sistemom se trajno i pouzdano otklanja problem kondenza vlage u zidovima i na prozorima.

Usput, da imaš drvene prozore ne bi imao problem sa slika tako izražen.

[zdushan]

Problem je sto ti je cela kuća u plastici. Ovo je veoma cest problem sa demit fasadama..
Stiropor jeste dobar izolator, ali je efekat kao da se obmotas u pvc foliju. Probaj pa da vidiš hoćeš li da vlazis, pa posle određenog vremena da budjas...
Bez kvalitetnog paropropusnog izolatora nema rešenja u građevinskom delu.
Takođe, mozes da grejes koliko hoćeš, ta para nema kud.. eto otkud barice unutra ispod prozora.
Cesto luftiranje, posude za skupljanje vlage (ima velika ponuda na tržištu), izbegavanje sušenja veša u kuci... samo prevencija.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[swemir]

Stiropor je paropropustan...

Послато са SM-N950F уз помоћ Тапатока

[zdushan]

Da, sa aspekta trgovca koji ga tako deklarise.
Sa aspekta građevinske fizike, nije, ili je minimalno...
Ekspandirani polistiren tj. stiropor ili, u ekstrudiranom obliku, stirodur - spadaju u kategoriju najboljih izolacionih materijala sa stalnošću zapremine i debljine.
To su hidrofobni materijali sa losom paropropusnošću. Kod stiropora najmanjih gustina (12g/dm³) faktor otpora prolaska vodene pare μ=50. Ova vrednost odgovara i nekim vrstama običnih betona koji se smatraju materijalima koji ne ‘’dišu’’. Svaki gušći stiropor ili stirodur pruža još veći otpor prolasku vodene pare, što nije dobro jer se dobija viša vlažnost u prostoriji i efekat ‘’zapare’’... Takodje, lepak za stiropor koji se koristi i koji se nestrucno nanosi je paronepropustan, i dodatno stvara efekat "kuvane noge"...



Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Heinz]

To kad se štedi na lepku.

Sent from my SM-G770F using Tapatalk

[swemir]

Stiropilor je paropropustan i to mu je karakteristika. Stirodur je paronepropustan i to mu je i namena.
Kakve price sta ko deklarise. To im je sustinska razlika. Po svim pravilnicima gradnje to je najbitnija karatkerteristika

Ovo su osnove poznavanja materijala. Po kome se sme ili ne sme potpisati pozicija.

Na beton ne sme ici stirodur i na zidove.
Na podove ne sme ici stiropor iz iz istih razloga...
Ukratko bez posebnih slucajeva...





Послато са SM-N950F уз помоћ Тапатока

[ftj]

Ako bi hteo da dodatno izolujem stan, ali sa unutrasnje strane, onda moze stiropor?

[Ji 4Tze]

Ne bih stavljao stiropor, samo vunu sa unutrašnje strane... U gips-kartonsku oblogu sa onom alufolijom.. parna brana + refleks sloj.
Severni zid, AB celom dužinom fasade i na delu gde je giter blok - zgrada je iz '63 a bez ikakve izolacije. Plafon je isto oblozen sa GK samo bez te folije i prilično je prijatno, zimi je toplije nego sa druge strane zgrade gde je preko stiropora stavljena GK obloga bez dodatne izolacije. I prijatnije je u ovom novijem delu gde je ubačena vuna.

[ljubitelj]

Sa aspekta građevinske fizike, nije, ili je minimalno...
To su hidrofobni materijali sa losom paropropusnošću. Kod stiropora najmanjih gustina (12g/dm³) faktor otpora prolaska vodene pare μ=50. Ova vrednost odgovara i nekim vrstama običnih betona koji se smatraju materijalima koji ne ‘’dišu’’.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

U principu da, minimalno je.
Sam podatak 50 govori da je paropropustan. Isto kao što je beton paropropustan.
Oba dišu minimalno ali dovoljno, naravno u skladu sa vrednosti koeficijenta i primenjenom debljinom i da lošiji su po pitanju paropropusnosti od staklene ili kamene vune ali to se uzima u obzir pri proračunu gradjevinske fizike po slojevima.
Postoji i stiropor sa namenskim mikro rupicama upravo sa poboljšanom karakteristikom paropropusnosti.

Bolja je vuna svakako što se tiče "disanja" ali nije stiropor uzrok pojave kondenza i budji sam po sebi.

"Disanje" kroz zidove je inače nepoželjna osobina i izbegava se ako je moguće kod savremenih zgrada kao rešenje, za tu namenu razmene pare postoje adekvatna rešenja kontrolisane ventilacije gde se dinamički menja prolaz vodene pare prema stvarnoj trenutnoj potrebi objekta odnosno načina korišćenja prostorije.

Stirodur je sa zatvorenim ćelijama, on je paronepropustan i sa njim mora pažljivo sa spoljne hladne strane slojeva a može unutrađnje tople strane slojeva da se primeni upravo zato što ima svojstvo parne brane. (ne treba folija ako se zalepe trakom spojevi ploča).

Naravno tamo gde se traži takva funkcija.

Za fasade se koristi 17gramski stiropor iliti AF tip.

[somi-car]

Uh, malo ste me i zbunili sa svim odgovorima ali kapiram poentu.

Pitanje, koji stiropor ili stirodur savetujete za izolaciju gornje ploce i da li je bolje kupiti sa falcom?

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

[Dođoš]

Ako je 17 gramski ok onda je 19gramski još bolji ?

[ljubitelj]

Za šta? Za pod da, za fasadu ne.

[ljubitelj]

Za izolaciju gornje ploče ne sme stirodur, to je hladna strana.
Može gasbeton (Ytong) ili drveni roštilj sa isponuom vune pa preko daske.
Mora da bude dovoljno paropropusno ako je tavan negrejan, nije stambeni deo iznad ploče.

Ako je iznad ploče sledeći sprat za stanovanje onda ima drugih opcija.

Ne može tako da se pogadja, treba uraditi prema projektu tj proračunu gradjevinske fizike i po vrsti i po debljinama slojeva. Slično kao što ne može da se pogadja gvoždje u serklažima, treba proračun statike i projekat.

[Martin]

Ako bi hteo da dodatno izolujem stan, ali sa unutrasnje strane, onda moze stiropor?

Možda Ytong Mutipor.