Arhitektura & Gradjevina & Renoviranja

[Vladapetr]

Montažne su svakako jeftinije i mnogo se brže završe. Većina ih radi po principu ključ u ruke, za 3-4 meseca se useliš.
Za klasičnu gradnju nema kreditiranja, mnogo duže traje i mnooogo više je zajebancije sa majstorima itd...
Na lokacijama koje su mi interesantne je slična cena dobre polovne kuće i nove montažne sa placem.

[pedja]

Nemam pojma...

E, onda imaš problem

Inače, može kredit i za klasičnu gradnju. Bar mi tako jesenas reče savetnih za kredite u banci.

Preduslov je da imaš plac na svoje ime, sve papire za izgradnju kuće, te drugu nekretninu kao hipoteku. Nakon izgradnje, platiš opet procenitelja i hipoteku prebaciš na istu kuću (plac uključen).

Postoje uslovi koliko može na fakturu/e, a koliko može u kešu.

--

Što se montažnih tiče, ne razumem se previše, ali sam malo istraživao i dosta je to uznapredovalo, a pojavile su se razne varijante, pored standardnih poteklih iz Ivanjice.

Evo laganog teksta, taman je uključeno i više vrsta kuća. Za sve ove sam manje više i ranije čuo, dok sam istraživao. https://www.gradnja.rs/proizvodjaci-mon ... ce-srbija/




TapaT

[swemir]

Copy mog posta sa osnivanja teme Montazne veoma popularan u sveskoj i americi zbog bolje izolacije.

Mada ima vise sistema medjusobno su slicni.
Ako se dobro naprave mogu biti izuzetno kvalitetne.
Bio sam poslom u sloveniji, tamo su vecinom sve nove kuce ovog tipa.
Razlog dozvonjen termicka izolacija u sloveniji je 0.19 W/m2K, Preko ovog ne sme da se gradi.
sto se postize lakse i keftinije tkz termo kucama.
da bi se ovakva termicka zastita postigla zidanim kucama m2 bi bio skuplji

Za zidanu kucu 25cm+5cm je 0.54W/m2K pa se vidi koliko je losija termicka zastita zidane kuce.
U skadinavskim kucama se oduvek i odavno grade samo ovakve stambene kuce.

najlosiji zid koji se moze naci ivanjica npr ima 0,22 W/m2K.
Tako da taj koeficijent ima kuca od kljuc u ruke.
Inace za duplo vece pare npr xxxe +xxxe za zavrsne radove,( kluc u ruke) sigurno dobijas vrhunsku eko kucu.
naravno bez nekih perverzija kolektora i slicno
Sa kamenom vunom ili cak celulozom, ili mineralnom vunom,uz stiropor,

E sad bih dodao

Danas ima zidanih koje pariraju po vecoj ceni i montqznim.

Zidane su kruce cvrsce i manje zahtevaju za odrzavanje.




Послато са SM-N950F уз помоћ Тапатока

[nikaragva]

Jedno pitanje.
Kada se stavlja mineralna vuna, bilo na zid, bilo na plafon, uvek se odvaja od stambenog prostora paronepropusnom folijom, znamo zašto.
Kuda ide para iz kuće kada zidovi prestanu disati?

[ljubitelj]

Samo kada se stavlja vuna sa unutrašnje strane spoljnog zida.

Disanje zidova je koncept 40tak+ godina, ne koristi se u modernim zgradama radi regulisanja vlažnosti u prostoru.

Odvodjenje pare se reguliše kontrolisanom ventilacijom jer se tako može optimizovati da vlažnost bude u poželjnim granicama za komfor boravka.

[nikaragva]

Ali ako imaš zidove koji dišu, onda ne moraš mnogo da brineš o klimi unutar prostorija. Ona je već prijatna.

Nisam mislio na unutrašnju vunu. Samo spoljnu.
Znači pravilo je: zid, parna brana, vuna, fasada.

To što si spomenuo je jedno rešenje za taj problem. Ali taj problem ne bi imali da zidovi dišu. Te se vrtimo u krug.

[programer]

A kakve su montažne od betona, videh da i to neka firma radi.

Ne znam da li je istina, ali čuo sam da ključ u ruke kod montažnih treba izbegavati, jer istih 10 ljudi radi sve. Stvari za koje su stručni odrade dobro, dok neke odrade kako znaju, pa posle moraš da ispravljaš.

[dispy]

Zavisi od firme do firme. Moj komšija ima firmu, dosta ozbiljno to radi, ima svoju proizvodnju, sušaru, arhitekte i na kraju majstore. Ne radi samo tipske kuće iako I to nudi. Neke godine mislim da je preko 300 kuća uradio.

E sad je fora pošto on ima ozbiljan promet, ima ekipe majstora koje se kreću od gradilišta do gradilišta, ima na primer ljude koji samo rade oplate za temelje, isto tako keramičare, stolare... Te fore 10 ljudi radi sve je uglavnom u manjim firmama, on ima oko 60 zaposlenih, plus sezonski uzima još radnika.

Sent from my SM-G985F using Tapatalk

[ljubitelj]

Pravilno je: zid, vuna, paropropusna folija, ventilacioni sloj vazduha, okačena fasada.
Ili zid, vuna, kontaktna fasada (lepak, mrežica, lepak, grund, fasada završna).
Zid je sa strane prostorije obložen slabije propusnim materijalom za paru, recimo malterisan.

Nije dobro da zid diše, da se u njemu kondenzuje para.

To sa disanjem zidova je napušten koncept, ima još mana.

Kod pasivnih i nisko energetskih kuća (koje su i najkvalitetnije izrade i najboljih mikroklimatskih uslova za boravak) se zidovi i prozori/vrata oblažu zaptivnom folijom, kao i utičnice i sve drugo u zidu zaptiva kitovima da se postigne što bolje zapitvanje vazduha. U ideali da nema disanja zidova, tome se teži.
I to se meri po standardu tzv blower door metodom.

Ako zidovi dišu zgrada ne prolazi test. Ide na popravku tj doradu.

[nikaragva]

Ako ces stavljati zid, vuna, bez paronepropusne folije izmedju, onda ce para kroz taj zid da natopi vunu, te ce ta vuna posle nekog vremena da izoluje kao komad celika.

Malter koji ne propusta paru nije malter za stanovanje, nego za svinjac. To je malter koji se dobija od peske, vode i cementa. Za stanovanje se stavlja jos i krec umesto dela cementa, a moze i samo krec, bez cementa.

Nisam cuo da se koncept disanja zidova napustio. Mozda u staklenim skajskraperima u njujorku.

Ali mi govorimo o stambenim objektima za zivot. Ne o laboratorijama i pogonima

Kod nas na trzistu mislim da ne postoji zdraviji zdraviji i bolji koncept od ytong plus multipor ploce, bez trunke stiropora, gde zidovi normalno disu i gde nema efekta plastenika. Ali kosta prilicno.
Vec sa blokovima od 38cm postize se energetska saglasnost, tako da je multipor ploca "visak" po zakonu.

[Heinz]

Kod mene je jedna strana fasade urađena sa vunom, nekom folijom i nekim pločama na roštilju (lupiću, kao Alubond npr). Nikakvih tu problema nema.
Ventilisana fasada, ovako nešto https://www.knaufinsulation.rs/ventilisana-fasada

[nikaragva]

To je ok, kada je ventilisano, para odlazi.

[ikac2000]

Ovako je u novogradnji u DE, sa resetkama za ventilaciju.




Sent from my iPhone using Tapatalk

[ljubitelj]

Napisao baš o toj kondenzaciji unutar vune pa obrisao da ne bude opširno, pretpostavio sam da se znaju osnove.

Upravo tako se radi, da para prolazi kroz zid, vunu i napolje, i pri tome se proračunava količina pare koja je dozvoljena da prodje bez natapanja vune kao i količina pare koja se isušuje iz vune i pare u kontra smeru, obe stvari u funkciji gradijenta temperature.

Ko je pomenuo cementni malter i paro nepruposnost, zašto bi ti tako uradio?

Koristi se gipsano krečni malter, koji je samo primer jedne od mogućih obloga zida sa unutrašnje strane u prostorijama gde se boravi.
Koriste se i druge obloge, poput gips ploča, drvenih ploča, tapeta...koji takodje služe da imaju odredjeni otpor prolasku pare.

Cementni malter se koristi u mokrim čovorima, kupatila, kuhinje, podrumi itd....
A i on propušta paru, samo manje nego krečni.

Malter (ili druga obloga) naravno da propušta paru ALI koeficijent propusnosti pare je veći od koeficijenta propusnosti vune i dalje slojeva prema spoljnoj sredini. Naziva se parna prepreka.
Vrši se proračun prolaska kao i količine kondenzacije pare, upravo da se pravilno uradi konstrukcija svaklog konkretnog zida.

Ili jednostavnije, više pare ispari iz vune napolje nego što pare predje iz prostorije kroz malter i zid do vune.

Ok, nisi još upoznat sa savremenim standardima gradnje u Evropi, biće prilike.
Ako se baziraš na našte standarde gradnje, tu nećeš mnogo što šta naći što se odavno primenjiuje baš u zgradama za stanovanje.
Pomenio sam blower door test koji se radi pri 50 Paskala razlici pritisaka, a preduslov da bi zgrada dobila energetski sertifikat visoke kategorije je upravo zaptivenost, zidovi ne smeju da dišu (kako se to kod nas doživljava i misli kada se to kaže).
Mogu preporučiti tehnički materijal PH instituta iz nemačkog Darmštata iz koga se može svako detaljnije upoznati o što bi Nemci rekli, stanju tehnike danas u zgradarstvu.

----------
Porobeton a što jeste marka Ytong, jeste uslovno dobar materijal po nekim osobinama ali je takodje i loš po nekim osobinama.
Problem porobetona je mala masa zida, prenos buke, nedostatak efekta akumulacije toplote, i problem geometrijskih i konstruktivnih hladnih mostova sa nastankom kondenza.
Ytong zid od 38cm zadovoljava tek minimum, u praksi na merenjima je nedovoljna debljina za pasivne i niskoenergetske objekte. A kada se uzme Ytong od 60cm koji bi bio termički adekvatan za visoke standarde onda cena i gubitka neto površine postaju značajan negativni faktor pri odabiru rešenja zida.

Usled tih osobina Ytong se u npr Nemačkoj ne primejuje kao monolitni zid, koriste se još dodatni slojevi i obavezno termička obloga makar na geometrijskim hladnim mostovima a u 99% slučajeva obloga celog Ytong zida. I ima nekih elemenata Ytong sistema koji ne postoje kod nas u ponudi još.


Što se Multipora tiče sveže iskustvo, neupotrebljiv jer je previše mekan za završni sloj.
Upravo sveže zavržena ultra lux stambena kuća gde se novac nije štedeo prvo uradjena sa Multiporom preko Ytonga a onda komplet srušen Multipor i stavljen drugačij spoljni sloj.
Multipor je direktno dopremljen iz fabrike, original iz CH pogona.

Glavna prednost i obaveznost primene porobetona je tamo gde su nuže protivpožarne dobre karakteristike, pošto je sastav mineralnog porekla negoriv je praktično.

Nema jednog idealnog materijala za zid, stoga se prave kombinacije od različitih materijala gde svaki ima svoju optimalnu ulogu za koju je specifično i konstruisan.

Uz vunu kako si napisao u prvom postu se ne stavlja paronepropusna folija, samo parna brana/ parna prepreka što je vrlo važno pravilo.
Te 2 stvari su bitno raziličitih osobina i funkcija.

A nisam ni skapirao šta si hteo da prvim postom ukažeš, vuna kamena a i staklena i cementna je svakako jedan od materijala koji se koriste uspešno, naravno prema proračunu i pravilima postavljanja u sendvič konstrukcijama.

[nikaragva]

Napisao sam zašto bi neko pravio plastičnu kuću bez mikroklime, pa onda trošio tri tovara blaga na hajtek uređaje da mu naprave tu mikroklimu?
Sve vreme pričam o stambenim porodičnim privatnim objektima.