Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[Milos]

Tako je. Ali je vrlo verovatno i dovoljno inteligentan da zna da ce mu u CV-u fenomenalno doci da je bio ministar ekonomije, pa makar i ovakve banana drzave.

+1

[Uroš S.]

Da, a taj kome je bitan njegov CV je pao s Marsa i ne zna da li je to i kakvu imalo pozadinu i cilj...

[Milos]

Uglavnom posle ovih mera stednje i povecanja PDV na sve sem vazduh,ocekujem bum u ekonomiji,ali Madjarskoj.
Hrana i tehnika im je jeftinija,a sad ce jos vise biti uvoza.

[ljubitelj]

Za platu od 100.000 neto se ne bih slozio da je smesno mala plata, pogotovu imajuci u vidu poredjenje sa tipicnom zaradom koja je od oko 15.000-35.000 dinara a najcesce 18-20.000 a koja se neto isplacuje u privredi.

Ja i dalje smatram da je mala, sa obzirom na poziciju ministra/premijera/predsednika. Plata jeste veca od proseka, ali neki nebitniji likovi primaju jos vise. Problem nije njih 20-30 - problem su zamenici, asistenti zamenika, savetnici asistenta zamenika, kao i plate u firmama gubitasima. Onda dolaze i poslanici, od kojih se vecina ne udostoji pojavljivanja tokom mandata, a njih je mnogo vise od ministara.

Tu su problemi, nece nas upropastiti plate samog vrha drzave. Problem je kada firma u minusu isplati 13.platu enormnom broju zaposlenih i tako to, kada na reprezentacije idu milioni, kada se gube milioni € na probijene rokove, malverzacije u privatizacijama, tuzbe, presipanje iz punog u suplje i prazno... Jednostavno, milioni/milijarde nestaju, a sporna je crkavica vodecih ljudi u drzavi.

Da se zna, nije meni niko od njih rod, niti ciljam na takvu funkciju, ali se ljudi hvataju sasvim nebitnih stvari, sto njihova plata svakako jeste.

Pa o tome se i radi kako si naveo ali, sporno je davanje nezaradjenih plata za oko 700.000 ljudi u drzavi. Svi koji si pobrojao, i jos mnogo drugih je na teretu poreskih obveznika.

Nebitna je forma pod kojom se vodi.
Na primer, plata predsednika drzave, Vlade, Skupstine i slicno se odredi na faktor 10 minimalne plate/ satnice.
I onda nanize proporcionalno koeficijenti za nize sluzbenike drzave, koji su na budzetu.
Prosecna plata treba da bude u vrednosti oko 0,85 iznosa zarade koji se prosecno ostvaruje u privredi.
Pa tako kako poraste zarada privrede, novostvorena vrednost, drustveni proizvod tako i poraste plata koja se isplacuje iz budzeta, kada se odbiiju svi zavisni troskovi (kamate na kredite, dugovi po raznim osnovama, itd).
Jedino dugorocno odrzivo stanje je da je rashodna strana budzeta manja od prihodne strane. Prihodna strana je privreda, sve ostalo je rashod.
Rashod moze da bude koristan kao sto je zdravstvo, skolstvo, infrastruktura i druge stvari a moze da bude i beskorisno kao sto je sluzbeno putovanje da se ode negde bez ikakvog cilja, da se pojede i popije tokom radnog vremena, da se menja namestaj i slike u kancelariji kao i krecenje zidova sa svakom promenom polozaja stola ili stolice itd.
Moze nasiroko i po sirini i po dubini da se analizira a materijala ima ihahaj. Npr.
Dispecer koga si pomenuo je dobar primer, taj posao zaista vredi iznad proseka na trzistu, ali EPS nije preduzece (vise je socijalisticki kombinat) na trzistu po organizaciji, ima broj zaposlenih koji odgovara sistemu koji snabdeva zemlju od 150 miliona potrosaca, ima skupstinu sindikata EPSa koja je brojala nekih 650 poslanika a koji primaju platu za to, itd.

Uglavnom EPS je u stanju bankrota, vec godinama na subvencijama i vestackom disanju, ima nedefinisane visoke rashode (razni sponzorski ugovori potpuno nebitni za delatnost), ima svoje fudbalske klubove, kulturno umetnicka drustva i slicno u kojima su profesionalci sa profesionalnim (citati velikim) platama.

I pri svemu tome EPS dobija za dzabe energiju, prakticno nista ne placa energetske resurse, naplacuje natrposecnu cenu svoje robe (kWh iz EPSa je u gornjoj trecini po skupoci u Evropi, kako za gradjane tako jos vise za privredu), ima de facto monopol, naplacujce ocitavanje brojila od kupaca iako je obaveza prodavca da o svom trosku vrsi merenje robe koje prodaje, itd.

EPS je drzava u drzavi, rupa bez dna i odlican primer sve besmislenosti sistema koji nije ekonomski odrziv.

Plata vrha drzave je sporedna stvar u svemu po iznosu ali jeste kao primer.

U siromasnoj zemlji nije odrzivo da se dele visoke plate, po nekoliko puta vece od onih u privredi a da zapravo to jeste tudji pozajmljeni novac.

Niko normalan vise ne zeli da radi u nekom preduzecu u privredi, preduzetnicima se guli koza ekstremnim nametima gde porezi prevazilaze vrednost prometa, zdravi kapital bezi glavom bez obzira iz zemlje.
Da skratim, plata drzavnog namestenika ne moze biti veca od ostvarene zarade ostatka drzave, i tih 700.000 plata mora biti u skladu sa ostatkom zarada gradjana bez obzira da li je to malo ili mnogo ili kako je tamo negde u nekoj zemlji sveta.

To isto vazi i za penzije, ne mogu se isplacivati iz budzeta penzije 100.000+ dinara u situaciji kada je prosecna zarada 25.000 dinara. Pri cemu znatan broj visokih penzija potice iz beneficiranog staza, tj prevremenog penzionisanja.
Inace, za bar 1/3 penzija nije uopste postojalo bilo kakvo pomena vredno placanje u penzioni fond, toliki broj penzionera je nastao administrativnim odlukama a ne kroz normalni radni staz. To je oko 400.000 penzija bez finansijske smislene podloge ( ima vise od 300.000 invalidskih penzija, sto je nenormalni procenat i po tome smo ubedljivo nacija sa najvise invalida relativnog ucesca u svetskim razmerama.)Toliki broj invalida imaju zemlje sa 50+ miliona stanovnika.

Postojeci sistem mora iz temelja da se reorganizuje, sminkanje oko visine plata nista ne resava. To je jos davno rekao deda Avramovic, guverner, koji cim je dosao i pogledao brojke saopstio dijagnozu uzroka.

Drzava Nemacka ima na 80 miliona ljudi i uz jaku privredu 651 poslanika u Bundestagu, Srbija na 7 miliona ljudi i uz izuzetno slabu privredu ima 250 poslanika u Skupstini.
Normalnije bi bilo da ima max 50 poslanika, pa onda mogu da imaju i svaki pojedinacno vecu platu nego sada, naravno ne 5 puta vecu pa da bude isti ukupan rashod,

[Floyd]

Ovo sto je Uros rekao je potpuno tacno. Po meni bi bilo logicno da se negde vec afirmisao kao veliki strucnjak i obezbedio se za ostak zivota, pa tek onda resio da se posveti svojoj drzavi. Ovo zrtvovanje sebe i svoje karijere mi je malo nerealno.

Slazem se sa Delijom u vezi CV-a...jos ako kojim slucajem bude imao neki uspeh, obezbedio je karijeru ako nista drugo bar u istocnoj Evropi.

[fq400]

Srbija takođe nije potpisnica AKA sporazuma, što znači da mi ne priznajemo sertifikate ni jedne svetske laboratorije.

Zbog svega toga su za svaki IT uređaj potrebna tri sertifikata - LVD, EMC i R&TTE, što je dodatni trošak od 60 dana što se tiče vremena i više od 50.000 dinara kada je reč o novcu.

Koliko je samo poslova izgubljeno zbog ovoga, to se ne može opisati. Samo zbog toga bi trebalo sve garniture političara đuture poslati na robiju ili u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa. Tu bih odmah dodao RATEL i ostale parazite.

[Texonja]

@Milos
A i namirnice. Da pocnemo banalno od mleka. U Auchanu (ex Cora) uvek ima na akciji neko dugotrajno mleko za 165ft (jedne nedelje jedno, druge drugo itd), sto mu dodje 55 centi i to ako ne vratis porez. Da odes za 2 kartona mleka, kupis nesto potrepstina za kucu, sto hemije, sto hrane, lako se napravi 200 ili vise eur troska. Umesto da ides u neki mega-market, odes jednom mesecno u Segedin u nabavku i ustedeo si barem 40-50 eur kad odbijes gorivo i vratis porez, ako ne i vise. Uz to, nekako je "dogadjaj" taj odlazak, kao da si isao u provod, a ne u kupovinu. Prosetas Segedinom, popijes kafu, svratis u Arkad, vozas se donde, vozas se nazad, meni uvek bude interesantno sve to.
Naravno, ovo vazi ako ne stanujes npr u Kragujevcu ili Nisu. Mada, speaking about Nis, posto sam niski zet, znam da i oni kupuju svasta nesto iz Bugarske, slicno kao i mi sa severa iz Madjarske.

[Floyd]

Ne cudi me sto je Madjarska jeftinija od Srbije jer je i njihov standard nikakav ali brate Svabija je dosta jeftinija od Srbije

[Saša]

Ja praktikujem da odem do Tompakera ili Hatara u Tompu, odmah su do graničnog prelaza, manja gužva, a imaju sve što nam treba.

Tapatalk

[Milos]

A ljudi iz Zapadne Srbije kupuju u R.Srpskoj.
Sve znam,ja licno gledam da kupujem u Metrou sto vise stvari (jednom mesecno odem i natrpam gepek u crvenom autu),mada mi se sad pojavljuje i Madjarska kao zanimljiva varijanta.
Btw kolike su guzve na granicnim prelazima ?

[dragvorl]

U NS su na Kvantaskoj cene isto tu u proseku oko 30% nize nego po radnjama, a ti sto dovoze robu najvise zarade od povrata poreza i tako.

[Floyd]

@Milos

Iz zapadne valjda

@dragvorl

Nabavku za licne potrebe podrzavam ali to na pijacama je cista siva ekonomija i razbucao bi ih samo tako.

[Milos]

Da,iz Zapadne pogresih.

[Texonja]

@Dragvorl, na kvantasu i ostalim pijacama nema onoga sto bih ja hteo. Ima nekoliko brendova koji se furaju i to je to. Od kafa samo Nescafe, od cokolada maltene samo Milka, mleko nema uopste, suhomesnato i sireve bas i ne bih da kupujem od njih (narocito jer sam jednom na granici video kako svercer trpa sireve u rezervni tocak od Stojadina, koji je napred u motoru) , zatim paste za zube, ostale stvari za higijenu, ma ne mogu doneti ni 1% od onog sto ima u Auchanu. Plus, uvek ima od tehnike bas povoljih stvari, tj uvek je nesto na akciji, tako da uvek biram odlazak u Segedin. Doduse, ko nema vremena i mogucnosti, moze da posluzi i kvantas.

@Sasa, to je odlicno, jer Hatar ubija kako ima dobre cene. Opet, meni licno je problem sto nema toliko sirok izbor robe kao Auchan, pa odaberem za nijansu skuplju opciju u vidu Auchana. Mada je i to diskutabilno, jer Auchan vrati celu AFU, dok Hatar ne vraca sve vec uzima proviziju, pa di si - tu si.

@Milos, na granici se ako vracas porez ceka od 30 min do 3 sata, kako te usere...
Da kazemo da je prosek sat i po. Ja za sat i po ne mogu da zaradim 40-50 eur, tako da uvek cekam povracaj.

[dragvorl]

Kapiram ja to druze, ali ne isplati se svima da pale auto da odu da kupe nesto za 50e ili tako manje sume, narocito za povracaj poreza. Naravno da je veci izbor u supermarketu, ali ja ubuduce idem na pijac da kupujem te stvari koliko god mogu, kapiram da je siva ekonomija, ali neka naucnici omoguce da sama nestane, tj. da sklone tatice sa njihovim monopolima...