Zanimljivi novinski i drugi članci

[dragvorl]

Pazite samo da ne utonemo u dublju nacional politicku diskusiju. Hvala.

[fq400]

Budala uvek ima, da se ne 'bavi' crnogorskim nacionalizmom bio bi rasista, tukao bi ženu, ili bi, ne znam, ubijao životinje po komšiluku. Za budalu uvek ima izbora...

[Paja]

Beranci demolirali lokal

Nekoliko Beranaca demoliralo je danas restoran Etno-sela "Kadmi" zbog postupaka vlasnika koji je rekao da mrzi Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).

Izvor Blic

Ne volem kad budale nastupaju u moje ime

[Paja]

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanim ... -40-godina

[snork]

Ima u Americi jedan rudnik uglja koji se isto tako zapalio pre 30-40 godina i još gori.
Takvi požari se jedino mogu ugasiti malom nuklearnom bombom, rađeno je svojevremeno u SSSR-u, ne znam zašto i ovaj nije "sređen" na taj način. Možda žive ljudi u blizini?

[Texonja]

Ovo bi bilo sjajno!
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/3356 ... o-Rumunije

[NexT]

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanim ... -40-godina

i meni pade na pamet dok sam citao zasto ne zatrpaju... Ok, jeste ogromno, al nek su 5 godina zatrpavali, mnogo je krace nego ovo

[Geza]

Clio V6 je mala beba za ovog monstruma
http://www.windingroad.com/articles/blo ... ransplant/

[dragan]

kuku lele...
kako li je u kabini kad nabijes pun gas

[swemir]

http://money.cnn.com/news/economy/world ... d=HP_River


zanimljivo, pustite play

[NexT]

nastavak Pajine price

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/ves ... 9410.phtml



edit:

http://www.24sata.rs/vesti/ekonomija/ve ... 9275.phtml

lopovi.

[7footer]

Петорица пријатеља снимали исту фотографију 30 година

http://www.dpreview.com/news/2012/07/26 ... r-30-years
http://edition.cnn.com/2012/07/26/trave ... index.html

И ваљда њихов сајт
http://www.copcolake.com/five/default.htm

[dragvorl]

Najbrža žena stare Jugoslavije čeka još bar jedan reli

Ružica Nešković, “Leteća Novosađanka”
U ranu zoru sedme decenije minulog stoleća, tada devetnaestogodišnja devojčica Ružica Nešković kupila je loz, ne bi li vreme prekratila, te ne bi li se, onako usput, kakvom daru neba i sudbine nadati mogla. Istog dana, sa drugaricom je zaglavila van grada, bez pare u džepu, te igrom slučaja nabasala na prijatelja, harmonikaša u kafani njenog oca, od koga je pozajmila sto dinara za autobus. Kao nadoknadu, obećala mu je pola dobitka na lutriji. Sutradan je saznala da ju je ista lutrija učinila bogatijom za milion dinara. Pola je dala zajmodavcu, kao što je i red. Od svoje polovine kupila je prvi motor, “tomos”. I shvatila, od prvog “vetra u kosi”, da je brzina njen život i da tako i ubuduće mora biti.

Nekoliko godina kasnije, već uveliko se pričalo o najbržoj ženi stare Jugoslavije, koju je naša koleginica, tetka Nada Maksimović, poput munje lansirala u medije, pod sada već čuvenim imenom “Leteća Novosađanka”.

Nedugo posle “tomosa”, kupila sam “vespu”, i na njoj gradom jurcala. Jednom prilikom sam od tog jurcanja zaradila upalu pluća, pa su mi moji, mimo moje volje, kupili “fiću”. U početku sam se bunila, jer nisam htela da vozim auto, zanimao me samo motor. Ipak, malo po malo, i “fiću” sam zavolela, pa sam ubrzo i u njemu jurcala ulicama. Kolege iz “Autovojvodine”, gde sam tada radila prodajući automobile, jednom su mi rekli da nema smisla da se tako glupiram po ulici i da bi bilo pametnije da se prijavim za reli, koji je upravo trebalo da bude održan u Novom Sadu. Nisam imala pojma šta je to reli, ali sam pristala i prijavila se. Bio je 8. mart 1965. godine. Učestvovala sam i ubedljivo pobedila – priseća se Ružica.
Od tada, za nju više nije bilo izazova na koje ne može i ne sme odgovoriti. Čak ni u muškoj konkurenciji, budući da je svoje koleginice već u startu za klasu prešišala.

Muškarci su je se bojali
- Nisam imala vremena da čekam na ženske trke, želela sam da vozim, pa sam tražila da se takmičim u muškoj konkurenciji. U početku je bilo dosta omalovažavanja od strane muškaraca, dok nisu shvatili s kim imaju posla. Sećam se trke na Ušću, kada su mi prišla dva prvaka iz Crne Gore i kad mi je jedan od njih rekao: “Šta ćeš ti, jadna, ođe?” Nakon trke, sedeli smo zajedno i čekali rezultate. Onda je objavljeno da sam zauzela šesto mesto u ukupnom plasmanu, što je bio ogroman uspeh. Prišla sam onom Crnogorcu i rekla mu: “Izvinite, nisam sigurna da sam čula vaše ime ovde.” Nije rekao ništa – priča danas sedamdesettrogodišnja Ružica, prisećajući se oblaka prašine koji su diljem stare Jugoslavije i Evrope za njom ostajali. Onda su svi, priča Ružica, prestali da je se omalovažavaju i počeli da se boje. I da pri tom ne prezaju od niskosti svake vrste, kako bi je iz svoje konkurencije udaljili.

Umesto para – dobila šporet
Bilo je svakakvih nameštaljki. Na jednoj trci u Vranju su mi, iz njima znanih razloga, zabranili da učestvujem u takmičenju i dozvolili mi da nastupim samo u revijalnom delu. Ja sam pristala i ostvarila najbolji rezultat na trci. Trka se vozila za nagradu od 30.000 maraka, ali sam ja, budući da nisam bila u takmičarskoj konkurenciji, dobila kao nagradu “alfa” šporet. Na šporetu je pisalo “najboljoj automobilistkinji Jugoslavije svih vremena”. Taj sam šporet ostavila tati, da greje kafanu, moja najveća nagrada je bila što sam znala da sam najbolja – priča Ružica.
Za nešto više od tri decenije učestvovanja na relijima, prikupila je 39 pehara, ušavši tako u anale automobilističkog sporta, te ostvarivši rezultate na kojima joj i danas mnogi mogu samo zavideti. Poslednju zvaničnu trku odvozala je u Bugarskoj, 1997. godine. – Vozila sam “jugo 45″, što je bio verovatno najgori od svih automobila na reliju. Pre trke, priđe mi neki bogataš, čije su ćerke takođe u trci učesvovale, i kaže mi: “Vidi kako bedan auto voziš.” A ja njemu: “Nije važno imati, nego umeti.” Onda mi je ponudio da mi kupi nov auto, ukoliko pristanem da pustim njegove ćerke da pobede. Naravno da nisam pristala, i naravno da sam pobedila – priča ova beskompromisna “letačica” drumska. Po odlasku u “penziju”, Ružica je nekoliko godina sa saradnicama vodila auto-školu, po njoj krštenu sa “Leteća Novosađanka”. Za to vreme, obučila je više od 1.500 vozača, a iz posla je izašla kad su, veli, počeli da joj “decu na ispitima obaraju, kako bi zaradili više para”.
Umalo da odvoza još jedan reli

U relijima, nakon Bugarske, više nije učestvovala, a minule sedmice na Zlatiboru propustila je šansu za kojom, kako kaže, danima žali. - Bila sam na vikendu sa prijateljicom i odjednom čujem kako brekću neki motori. Priđem i pitam o čemu se radi, i saznam da se vozi reli. Jedan bivši kolega me je čak i prepoznao i pitao što ne učestvujem. I bila sam spremna da se prijavim, ali me je prijateljica molila da ne vozim, da slučajno ne pokvarim auto, pa da ona zakasni na posao. Jako mi je žao što sam tu šansu propustila, sigurna sam da bih i tamo bila najbolja. Ali se nadam da će biti još prilike – veli Ružica.

U karijeri je promenila tri kluba, iz novosadske “Neoplante” su je maltene proterali, ljubomorni na njeno prvo mesto u Vojvodini u muškoj konkurenciji i na pehar koji joj, između ostalih, i danas krasi stan. Nekadašnje ponude renoa i bmw-a, da bude njihova “letačica”, glatko je odbila. I ni najmanje se zbog toga, kaže, ne kaje. Kao ni zbog munjevite brzine kojom je kroz život projurcala. I još uvek jurca. Srećna i zadovoljna. Ipak, nije mala stvar biti najbolji. Pardon: najbolja. Među nama, ne podmećite joj nogu, ako je na kakvoj raskrsnici sretnete. Mnogi su pokušali, pa bezimeni u istoriju otišli. Uostalom, šta je noga, za nekoga ko na točkovima leti?

Bez ricinusa, molim
- Na trci u Modriči, saznala sam od jedne devojčice kako je jedna druga učesnica pričala da će mi za doručkom sipati ricinus u belu kafu. Belu kafu sam odbila, znajući za podvalu, i na kraju, naravno, pobedila. Nakon trke je trebalo da preuzmem “darvil” sat od sponzora i pehar. Ja sam išla posebno po jedno i po drugo, samo da dvaput prođem pored one što je htela da mi podvali. Onda sam pred svima rekla: “Dajte sad šampanjac, da naspemo u pehar i da popijemo zajedno. Ali bez ricinusa, molim vas”. I ja sam namazana, ne može ni mene neko tek tako da pravi budalom.

Kazna zbog kratke suknje
Za pola veka vozačkog staža, Ružica je promenila 30 automobila. Najdraži joj je “fijat 850″, sport kupe. Trenutno vozi “opel korsu”, koja joj najduže traje, i koja ovog meseca navršava devet godina. U svojoj vozačkoj karijeri nijedan auto nije ni okrznula. Platila je jednu kaznu, ali ne zbog prebrze vožnje, već zbog kratke suknje, kako god to neverovatno zvučalo. Danas, kaže, ne vozi brzo, jer su joj saobraćajci, s obzirom na to da je poznaju, već nekoliko puta “kroz prste progledali”. Ali se, veli, strašno iznervira, kad natrči na ograničenje od 20 kilometara na sat. A pod njom brekće hiljadu kubika željnih brzine.

Ne, nego tvoja baba
Pred jednu trku, priđe meni neki policajac i kaže, onako da ga svi čuju: “Joj, vidi ovu domaćicu, pazite se, ova će pravo u publiku.” Ja mu kažem: “Hajde, molim vas, požurite, došla sam da pobedim, pa idem kući da kuvam ručak.” Jesam li domaćica, ili nisam? Nakon trke, on sluša rezultate, čuje da sam prva, pa me pita: “Ma, jesi li ovo ti?” “Ne, nego tvoja baba”, kažem mu ja.

http://www.novinenovosadske.rs/7608/naj ... edan-reli/

[trojanac]

Kako redakcija nezvanično saznaje, maskirani lopov je član jednog auto foruma sa prostora Srbije, u kojem se svakodnevno informiše o najkvalitetnijim slatkišima. Morao je 7 puta da se vraća, da bi bio siguran šta je najbolje.

Tajanstveni forumaš u akciji

[Texonja]

... dok nije nasao krem sa 13% lesnika!