GARAŽA forum

Kotor? Ne znam, ali nemam pojma kuda su oni napravili stazu od 21km ? Verovatno je pola staze išlo uzbrdo, a to je da umreš. U tom slučaju je bolje da su napravili negde uz obalu, npr. Budva, od starog grada do Rafailovića (ako se sećam, ti si bio jedno leto pored mene u Blue Palace u Bečićima, pa znaš da je to baš lepa staza uz more).

Izgleda da se trčalo obalom:



https://globaladriahm.com/

grujicd napisao:Polumaraton za ispod dva sata je loše vreme za atletičare, ali za rekreativce je sasvim solidno. Samo pola ljudi na BG polumaratonu trči ispod te granice.

Savet je da u svakom slučaju postepeno dižeš distance, gledaj da ne bude više od 10% povećanja nedeljno. Lako ćeš naći na programe za pripremu na internetu. Pošto si već trčao 10-tak km učiniće ti se da ni 21km nije daleko. I nije što se tiče kardio dela ili mišića, ali na tim daljinama već počinješ da pucaš gde si najtanji, može nešto što te zglob zeza da postane ozbiljan problem, može majica da ti iritira bradavice, čarape da naprave žuljeve, razni problemi koje ne očekuješ. Zato samo postepeno da se ceo organizam navikne.

Ja i nisam atleticar vec rekreativac i to malo tezi za trcanje (ne idem ispod 90kg), tako da bi sa ispod 2h za polumaraton bio zadovoljan ali i je i skroz realan cilj. Trcao sam vec 11km ispod 1h, a isti tempo sam vec vise puta "nezvanicno" gurao do 15-16km. tako da verujem da ne bi trebalo da bude problem da ispunim cilj. Pogotovo sto sam ove godine u boljoj kondiciji i sa manje kilaze nego inaca, a sa treninzima sam krenuo ranije nego inace.

Sto se tice "nuspojava", odprilike sam ih prepoznao i vec sam se sretao sa njima i do 15-16km.
Bradavice su mi bas bile problem, cak sam razmisljao da nalepim neki flaster kada trcim duze relacije. Tokom trke nemam drugih problema ali posle imam bolove i u kolenima i u zglobovima stopala. Medjutim to pripisujem trcanju po betonu sa 95kg u to vreme, sto je ipak napor za organizam.

Iskreno, ne pratim nikakav program vec radim na svoju ruku. Znam da to ima mnogo mana ali meni ovako vise prija pa sve i ako gresim.
Trcim 4-5 puta nedeljno, uglavnom je to kardio tempo i duze relacije zbog prevashodnog cilja da izgubim jos na tezini (taj cilj mi je ispred polumaratona), ali polako ubacujem i sprinteve, i promene ritmova... Ali obavezno radim i vezbe koje pozitivno uticu na snagu i formu kod trcanja (barem se meni tako pokazalo a vidim da ih i trkaci praktikuju). To su uglavnom razni trbusnjaci koje koje navise forsiram, vezbe za donji deo ledja (posto inace imam problem sa diskushernijom), prednja i zadnja loza, listovi (cucnjevi, propinjanje na prste, iskoraci sa bucicama...). I vezbe snage mi bas pomazu da lakse i brze podizem tempo i distance.

Imam obicaj da cele nedelje trcim jednu distancu a tek na poslednjem treningu u nedelji (treci trening u nizu) kada sam realno najiscrpljeniji, onda odradim podizanje distance koja mi sluzi kao parametar za sledecu nedelju. Onda sledece nedelje, cak i ako osetim da imam vise snage, nikako ne idem preko te zacrtane granice do poslednjeg treninga... i tako podizem distancu ili tempo (zavisi) iz nedelje u nedelju, ali ne preterujem.
Slicno radim i sa vezbama snage.
I moram da napomenem da posvecujem bas dosta vremena zagrevanju i istezanju. Ja sam bivsi karatista (dugo sam se bavio karateom, imam crni pojas i bio sam relativno uspesan takmicar u borbama...) pa mi je ta navika ostala sa karatea da se bas detaljno zagrevam i istezem (i sada bez problema radim spagu).

crni napisao:gobline, koliko imaš godina?

Imam 31 godinu.
Najkriticniju fazu sam imao sa 24-25 godina kada sam prestao ozbiljnije da se bavim sportom (karate i rukomet). Tada sam skroz srozao kondicju i stravicno se ugoijo za jako kratko vreme, dosao sam sa 88kg na 112kg za oko godinu dana. To je bio horor i to sebi vise nikada necu dozvoliti.
Generalno ne shvatam ljude koji ne vode racuna o sebi. Mislim da cu imati isti stav i sa 50-60 godina i da cu se truditi da budem aktivan, da normalno izgledam, imam kondicije i snage...

Iz licnog iskustva. Covek od 112kg (na moju visinu od 1,86m) bez ikakve kondicije, zapustenog tela, manjak snage... zivi jedan potpuno drugaciji i nekvalitetniji zivot u svakom smislu od utreniranog coveka sa ispod 90kg.
Razlika je ogromna u svakom pogledu. Neko ko nije bio gojazan za neke stvari mozda nije ni svestan.

Ja sam losije spavao, sve mi je bilo tesko, smetao mi je stomak dok vozim i dok sedim, imao sam problem da nadjem garderobu sto mi je bilo strasno neprijatno, a i kada nadjem apsolutno nista ne moze da ti stoji lepo. Gubi se dosta na samopouzdanju i sigurnosti u sebe, ne mozes normalno da ucestvujes u svim zivotnim aktivnostima sa ljudima koji te okruzuju (sportske aktivnosti uglavnom), osecas nelagodu kada trebas da se skines na plazi, osecas nelagodu kada te neko dodirne oko struka ili treba da se skines pred ribom.... Daleko si manje pozeljan devojkama, a ni sam seks nije ni blizu dobar kakav bi trebao da bude ni za tebe ni za devojku. A da ne spominjem najbitnije stvari poput zdravlja...
Tako da mi nije jasno kako ljudi sebi dozvoljavaju da se zapuste, cak nezavisno od godina koje imaju, posto direktno srozaju kvalitet svog zivota.

Ako nisi gledao programe ispričaću ti skraćenu verziju. Nisam dovoljno iskusan i stručan da objasnim zašto je tako, ali primetio sam da su uglavnom na istu formulu. Imaš jedan trening intervala. Kraće distance na maksimumu, sa pauzama između. Onda imaš jedan trening srednje dužine, ali sa idejom da svo vreme održiš tempo kojim bi trčao trku. I treći trening bi bio long distance run, gde se diže distanca ali sporijim tempom.
No ako možeš sam da osetiš šta možeš, tim bolje. Treninzi snage i istezanja su ogroman plus, većina trkačkih povreda nastaje zbog izostanka ta dva.

Gledao sam razne programe ali jednostavno mi vise prija da radim po sopstvenom nahodjenju kako mi najvise prija.
Ja nisam profesionalni sportista da bi je na prvom mestu da sto pre napredujem i da postizem sto bolje rezultate, ja sam rekreativac i zelim da uzivam u svemu sto radim a ovi treninzi koje praktikujem mi bas prijaju. A povrh svega evidentno da i sa njima napredujem i idem ka cilju.

Bas sam pricao sa trenereom i u vezi jedne svoje navike koja bas i nije po propisima.
Po propisu se uvek rade prvo vezbe opterecenja pa nakon toga kardio. Medjutim ja radim poptuno drugacije, prvo radim kardio pa onda opterecenja i tako mi prija (a ako radim samo na snazi onda skroz izbacim kardio).
I trener mi kaze da tu postoje 2 teorije, po jednoj se radi prvo opterecenje pa kardio, ali po drugoj se prva polovina treninga posvecuje prioritetnim vezbama i ciljevima. Pa ako je meni taj kardio (zbog gubitka kilaze) i trcanje (zbog cilja koji imam) prioritetan, onda je skroz OK da ga radim na prvom mestu i na njemu potrosim najvise sveze energije.
Tako da za sportistu rekreativca ne mora da znaci da mora bas sva fitnes pravila da ispostuje 100%, bitno je da svojim vezbanjem ne ugrozava zdravlje ili povecava rizik od povrede, a sve ostalo je podlozno raznim kombinacijama ako vezbacu tako najvise prija....

Ne postoji sveža i bajata energija. Postoji samo energija a razlika je odakle dolazi (glikogen u krvi, mišićima, jetri se prvi troši, zatim se razgrađuju proteini mišića - katabolizam, a tek krajnji izvor su masne naslage jer ih organizam čuva za ne daj bože). Dakle ti na tom kardiju možda dođeš do masti malo. Unosom brzih aminokiselina pre i u toku treninga možeš da "preskočiš" u nekoj meri ovaj srednji izvor energije - proteine mišića. Zato se kaže da ove suplementirane aminokiseline grade mišiće, zapravo ih one mnogo više čuvaju od ove razgradnje nego što ih izgrađuju. Ako bi radio prvo snagu, pa onda kardio, ti bi potrošio ovaj glikogen u većoj meri i brže bi došao do masti, tj. kada dođeš do kardia praktično bi se organizam prebacio na masti kao izvor, pa bi praktično samo njih trošio na kardio delu treninga, što ti je i cilj koliko vidim. Ovo je uprošćeno, ali je suština. Ja nikad nisam video da neko radi tako, niti sam čuo za tu (drugu) teoriju. Mada ima svakakvih teorija, trenera i vežbača, a veoma malo njih zna šta priča. (mada ne sumnjam da je taj tvoj trener najbolji na svetu, trenirao Džej Katlera lično, osvojio Mr. Olimpiju, preskočio Ande itd)

Uros

A i ko posle kardija moze da radi (ozbiljan ili relativno ozbiljan) trening sa tegovima svaka mu dala Bez hemudze naravno.

Urose, ne sporim tvoju teoriju, ja i nisam toliko upucen u tematiku vec samo prenosim neka licna iskustva i navike.
Jedino pojma nemam sta ce ti poslednja recenica u zagradi al OK, ako ti smatras da je znacajna za post...

Teoriju koju sam cuo od trenera u vrlo slicnom formatu sam procitao i u jednom tekstu na stranici trcanje.rs.
E sada, ako ni trener ni pisac teksta koji sam citao nisu upravu, sta ja da radim, njihova greska.

Ja okvirno poznajem procese o kojima pises, medjutim imam problem da treniram vezbe opterecenje pre kardija, jednostavno mi ne ide.
Da se razumemo, u ovom slucaju vezbe opterecenja ne podrazumevaju tegove vec uglavnom vezbe za stomak, donja ledja i noge.
Sta se onda desava, tokom vezbi opterecenja toliko zamorim pomenute misice da jednostavno nemam ni snage ni energije da odradim kardio ili taj kardio bude bas los. Iz tih razloga prvo odradim kardio koji inace cini glavni deo treninga, a vec nakon kardija iako idem do gornjih granica, opet nakon kraceg odmora imam snage da odradim trbusnjake, cucnjeve....

PS - kada radim klasicne vezbe opterecenja (npr sa tegovima), onda kardio prakticno i ne radim uopste, osim 5-6min zagrevanja.

Povrh svega opet ponavljam da nisam profesionalac i da mi je bitno da trening prilagodim sebi, a ipak mislim da iako sam svestan da radim pogresan raspored, na taj nacin ne cinim nista lose za svoj organizam niti se dovodim u opasnost od nekih povreda... vec samo u odredjenoj meri usporavam neki napredak. Ali posto svakako vidim da i ovako dolazim do cilja, onda mi to i ne smeta.

Kardio će da te nafiluje endorfinom, samo kreni da trčkaranje 10 minuta pa će proraditi

Trckaram ja redovno 40min (nesto preko 6km) x 5 puta nedeljno.
Sada polako podizem tempo a zadrzavam vremenski interval....

Danas sam kupio Milford čaj od đumbira. Onaj prirodni me je lepo radio, ali je muka napraviti ga plus sam ga uglavnom pio hladnog. upravo pijuckam ovaj Milford, sasvim finog je ukusa a piše da je 100% đumbir. Videćemo nakon koliko hektolitara ću da se istopim

gobline,
mlad si, jako mlad
možda to tebi tako ne izgleda ali videćeš kad dođeš u moje godine
odlično razmišljaš o sportu, toliko dobro, da mi je neverovatno da se više ne baviš karateom. crni pojas imaš čoveče, crni pojas. šta ti treba to bapsko trčkaranje? mislim, super ti trčiš i ozbiljne daljine, ali samo to...? pa tebi treba fajt, kontakt, bol, adrenalin u venama. oguljene pesnice i plavi zglobovi, to tebi treba i to je ozbiljan rad.
a najlepši deo tek sledi
nisi vezan i sputan godinama. celog života možeš tako i sve si bolji i bolji
nađi ozbiljan klub i trenera i vrći se u salu i radi ono što si radio, znaš i sam. za godinu-dve bićeš zver, a ti znaš šta devojke vole

Da, a onda u 50 godina kada krenu operacije, bice adrenalina koliko hoces

Sent from my Sony

Iskreno, sada me ispunjava ovaj kardio i postavljanje nekih licnih ciljeva na bazi trcanja.
Interesantno da pre nikako nisam voleo trcanje, odradjivao sam samo ono sto sam bas morao na pripremama i za odrzavanje kondicije... dok sada bas uzivam u trcanju.
Tacno je da mi fali sparing i to mnogo, medjutim u medjuvremenu sam izgubio dosta na snazi i eksplozivnosti tako da nisam ni blizu onoga sto sam nekada bio. Medjutim i sada praktikujem da radim sparinge (boks i kik boks sa opremom, rvanje) sa prijateljima i to relativno cesto, ali to nema veze sa takmicarskom formom.

Ma najbitnije je baviti se sportom redovno i voditi racuna o svom telu (ishrana, navike...), pa svako neka bira sta mu najvise odgovara u tom trenutku.
Meni je samo neshvatljivo zasto ljudi sebi dozvoljavaju da se zapuste. Eto i ja sam se jednom bio zapustio ali sam se vratio, nije bilo lako ali sve se moze.
Razlozi zbog kojih se ljudi zapustaju su samo izgovori i nista drugo.
Jedni kazu kako nemaju vremena od posla i drugih obaveza pa onda vidim u teretani vec od 6h ujutro puno ljudi koji vezbaju pre posla posto znaju da posle nemaju vremena.
Sledeci izgovor je kako nemaju love za takve aktivnosti, a sve moze da se odradi uz par rikvizita i kod kuce, a sto se tice ishrane za pocetak je dovoljno izbaciti nezdrave sastojke (slatkise, sokove, masnu hranu...) i smanjiti porcije.

A jos mi je odvratnije kada vidim zene koje su jos uvek relativno mlade a zapustene. Kada se udaju, rode decu, krenu da rade, stignu kucne obaveze... i onda skroz zapostave svoj fizicki izgled. E to mi je bas bas ruzno.
Pa majku mu, zensko si i to te obavezuje da budes lepa i negovana. A nazalost danas imamo cak u vecini primera da se zene vec u tridesetim godinama bukvalno transformisu u fizickom negativnom smislu.
Kod zena taj finansijski momenat ipak igra znacajniju ulogu ali opet ni to nije opravdanje posto zena moze da vodi racuna o sebi i bez velike love...

A mozda neki nisu toliko optereceni fizickim izgledom?

Sent from my Sony