Isplativost električnih vozila

[aboki]

Moze, ako postoje uslovi. U pravu si, ako odobre 27.6 snagu, ispadne oko 1200din veci racun ako trosis 200kwh u visoj i 600kwh u nizoj tarifi. Ako odobre 34.5 snagu ispadne oko 1600din veci racun.

Nisam se tada udubljivao u racun toliko. Odustao sam kod zahteva od 150k din i skupljeg punjaca od 22kw u odnosu na 11kw. Previse je to ulaganja za nesto sto ne bih iskoristio. Tu jedino ako npr potrosis bateriju za jedno prepodne, a treba ti brzo da se napunis za neki put za par sati i da nemas blizu AC punjac od 22kw. Jedino tad ima smisla.

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[kami]

Mislim da je bespotrebno 22kw u kuci. U toku noci u jeftinoj za 8h napunis 80kw bateriju, sto je i vise nego dovoljno. Konkretno Zoe je jedan od retkih koji danas puni 22kw na AC

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[aboki]

Slazem se. Tu jedino ko ima 100kwh bateriju nece napuniti u jeftinoj na 11kw, ali mislim da on ni ne moze da povuce 22kw na AC. To jedino za neku buducnost.

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[kami]

BMW iX, Mercedes EQS, svi se pune na 11kw AC, pretpostavljam da je to zbog standarda za kucne uslove.

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[ljubitelj]

Imas tzv wall outlet punjace koji idu na klasicnu uticnicu od 220v i oni rade do maksimalnih 16A, ali to opet zavisi od automobila, tj koliko podrzava.
Drugi su AC punjaci koji idu na trofazni prikljucak.

Treca vrsta su DC punjaci koje mozemo videti na benzinskim pumpama i oni idu do 350kw.

Sto se tice gubitaka, verujem da su nekad ti gubici bili veci, odnosno tih 20%, tehnologija je napredovala, pa sada imamo manje gubitke.

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

Gubici su nekada bili manji jer su bile i manje struje punjejna (Džulova toplota), ali nebitno za priču jer je to fiksni faktor za datu bateriju i dati punjač.
I taj wall punjač na 230V monofazno je AC/ naizmenična struja.
I taj drugi "AC" na 415V trofazno je AC/ naizmenična struja.
i taj "DC" koji daje na izlazu 800V je opet trofazno na ulazu isto AC/ naizmenična struja.

Uvek i svuda je struja naizmenična u distributivnoj javnoj mreži, samo naizmenična se može prenositi preko transformatora.

Kod svih je baterija uvek i jedino DC, tj . jednosmerna struja.

Izmedju baterije i i javne mreže je uvek neki pretvarač da prilagodi ulaz ka željenom izlazu- opšti princip svakog punjenja bilo koje baterije.

Snaga punjača je jedno, snaga pretvarača /stabilizatora u autu je drugo, a snaga (struja punjenja*napon) baterijske ćelije je treće.
Pa je tu u broj ćelija, odnosno krajnji kapacitet paketa baterija koji varira po želji (i ima više opcija kod nekih vozila da se bira pri nabavci).

Ovo treće odredjuje sve ono prethodno, i diktira stvarno trenutno stanje snage koja se povuče.

U suštini EV je jako prost sistem, isti već 100godina samo se tehnologija izmenila ali principi rada su ti.

Kako god, isplativost EV sada i danas kod nas zavisi od mesta i načina gde će se puniti baterije, i potpuna je individualna računica od slučaja do slučaja.

ko ima kuću i svoj priključak poseban za punjenje/strujomer odvojeni dobro prolazi, ko ima stan sa limitatorima i sve na jednom strujomeru mora da obrati pažnju na vremena punjenja i limite potrošnje, ko koristi javne punjače bavi se cenama....ja to tako vidim sada kakvo je stanje.

A kako će biti za 8 godina koliko je recimo neki radni vek baterije, ako se danas uzme EV, što se tiče cena ja mislim da je pitanje za milion dolara. Za naftne derivate rekao bih da nije toliko "nepoznato" kretanje cena i pravila.

A EV svakako podržavam ko god ima uslova i računicu, s obzirom na visoku početnu nabavnu cenu vozila.

[ljubitelj]

Ne znam kako se dobije veća obračunska snaga, da li je moguće za domaćinstvo.
Ako je razlika samo u tome, plaća se mesečno oko 54 din po kW (možda +PDV). I da dobiješ 2x veću, to je još ~1000 din na računu.

Dobija se lako.
Podneseš zahtev, potpišeš novi ugovor o garantovanom snabdevanju, ulatiš takse, uplatiš prateće troškove izgradnje mernog mesta, i eto nove snage. Naravno, ako ima tehničkih uslova, što opet zavisi od lokacije do lokacije (i kapaciteta lokalnog transformatora u javnoj mreži).

Plaća se mesčno po kW toliko, plus se plaća zakup po kWh prenosne mreže. Taj trošak je direktna proporcija potrošene energije u kWh, tako se i obračunava kWh puta cena/kWh.

Imaš tu stavku i na svom računu, promenljiva je od meseca do meseca.

Onda na to ide akciza, na tu obračunsku snagi i akciza na naknadu zakupa.
Pa na sve to kao osnovicu ide PDV, opet i na snagu i na zakup.

Plus ima i naknada za OIE, koja isto ide po kWh potrošenom, pa akciza, pa PDV.

Sama struja kao energija i nije u osnovi skupa ali krajnja MPC kWh se prilično ugoji na računu.

[kami]

Evo nekog range testa. Na 11om minutu pocinje da puni potpuno praznu bateriju. Pri kraju BMS pokazuje 98% napunjenost i 31kW, a baterija je 29.6

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[Heinz]

To je DC punjenje, ima gubitaka i na strani punjača, ne znam da li se i to naplaćuje ili samo ono što uđe u bateriju?

[kami]

Da, DC i tu ima gubitaka.
Naplacuje se ono sto izadje iz punjaca, pretpostavljam. U ovim slucaju naplacuje 31kw, a ne 29.6 kolika je baterija

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[ljubitelj]

Naravno da se naplaćuju gubici, tj ono što je izašlo iz punjača i obračunato se plaća a šta je na kraju akumulirano u bateriji ne zanima onoga što pradaje "struju".
Da li je gubitak u samom pretvaraču u autu, da li je gubitak u grejanju baterija ili hladjenju baterija, ili hladjenju pretvarača, tj nekom kondicironiranju celokupnog sistema punjenja je za prodavca nebitno a kupac struje /vlasnik EV plaća logično sve gubitke koji su nastali u njegovom vozilu.

Sa druge strane gubitke koji su nastali na strani prodavca, u njegovom pretvarču (ako je izlaz jednosmerna struja) on zaračunava kroz uvećanu cenu kWh.

Prosto je kod elektro pogona, gubici su realna potrošena energija za prodavca, i on tu energiju mora da plati svom dobavljaču( recimo da je to EPS).
Ako je priključak kao pravno lice onda EPS uz aktivnu energiju naplaćuje i jalovu energiju, i dodatno naplaćuje kaznu ako je koeficijent niži od 95%.
I dodaatno naplaćuje "pogonsku spremnost" zakupljene jednovremene snage priključka.


Da se izbegne kazna od EPSa se zato koriste tzv. banke kondenzatora kojima se poboljšava pf faktor da predje 96% (0,96).
Pošto radim sa industrijskim kompresorima većih snaga tipa 20+kW elektro motori direktno imam iskustva sa takvim poslovima, projektovanjem, prepravkama, održavanjem.
I naravno računima EPSa za industriju (koji su potpuno drugačije strukture od ovih za domaćinstva).

[kami]

Bas je juce bila SAT emisija i govorili su o gubicima

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

[aboki]

Nije bas realan test, mada ni ne mogu da ga naprave dok spoljna temperatura ne bude tih -20c. Auto autonomiju izracunava na osnovu predjenih prethodnih km, mozda nekih 200km npr. Ako si tih 200km presao na 10c, nece mnogo smanjiti domet ako stoji na -20c.

Ja u praksi imam domet od 350-370km, sa istom voznjom kad je oko 0c domet je 250km-270km, kad je bio onaj mali minus to je vec blize 220km. To mu vec dodje 40% manje. Voznja, tj prosecna brzina ie identicna, sa tim da se prosecna potrosnja povecala sa 14.5kwh na 18 ili 19kwh.

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[Heinz]

Daš 60k evry i drkaš se sa klimom jery mlogo troši.

Sent from my SM-G770F using Tapatalk

[blaugrana]

Tako je moj kolega. Uzeo Cupru, ne vozi AP jer mu puno trosi, ne pali klimu jer mu smanji domet...

Gesendet von meinem Blauwei mit Tapatalk

[nidza]

Izvor: https://www.carscoops.com/wp-content/up ... caled.webp