Fiumcino je opšta ludnica.
Najjače je bilo - sleteli i taksiramo, obraća se neko od osoblja i kaže "molimo da prvi izađu putnici koji žure na transfer (mi imamo 20 minuta jer je kasnilo poletanje u Bg pola sata) majke sa malom deom... a napolju te čeka šatl bus koji kreće kad pokupi putnike iz celog aviona. Odsustvo mozga totalno.
Zato smo trčali sa terminala 1 na 3 i preskakali redove za bezbednosnu proveru i pasošku kontrolu. Varijanta čeka 150 ljudi,a mi pravac na početak. Nikad brže nisam ušao u EU.
Ma skretao je u vazduhu ko blesav, naročito na letu iz Bg. U povratku nešto manje, a taksiranju nema kraja. Čekao sam da se pojavi naplatna rampa da platimo putarinu
Korak sedišta je bio manji problem. Više me je nerviralo to što ne mogu da naslonim glavu i ruke ko čovek.
Sendviče je takav kakav je, ali bar postoji. Talijani daju kesicu sa 27g nekog sitnog čajnog peciva, a ako hoćeš kafu s mlekom moraš da naglasiš i da im otmeš kesicu sa mlekom u prahu.
O tome je Zu pricao prosle godine kako su iznosili akete aviona sa oznakama bivseg Jata, bar da su muzeju aviona iste poklonili ne bi bilo stete jer tamo i pripadaju istorijski gledano.
