Vladapetr napisao:Pojasni malo te mnoge faktore od kojih zavisi reakcija roditelja kad im je dete već duže vreme meta sadiste?
Kako su, po tebi, trebali da reaguju roditelji dece kojima si ti to radio a da ta reakcija ne bude preterana niti odraz slabosti?
Odakle ti sad vadis primer mog ponasanja u skoli i kakve to veze ima sa mojim stavom o vaspitanju dece?Vladapetr napisao:Tuče i sitna maltretiranja su deo odrastanja i to je svako od nas prošao. Pričam o sasvim drugačijoj situaciji, gde se neko duži vremenski period iživljava nad nekoliko slabijih od sebe, radi sve gore što sam nabrojao. Goblin nam se o svemu tome hvalio na sebi svojstven način, naširoko i u sitne detalje, a sad bi da polemiše o tome kako se štite deca...
Nema dalje
Ja jesam bio problematican u skoli, imao sam takvo drustvo a i ja sam bio takav (da ne ispada da svaljujem krivicu na uticaj drustva). Bili smo ekstremno agresivni, jako cesto smo pravili razne probleme, cesto se tukli, nismo bili bas prijatni prema onima koji nam nisu bili po volji (da se tako blago izrazim)...
Medjutim to je bio samo deo mojih "nestasluka" u tom periodu posto sam radio i mnogo vece gluposti ali bogami i ispastao zbog istih.
E sada, apsolutno nije tacno da je to nesto sa cime se hvalim, vec je nesto o cemu otvoreno pricam a razlika je velika. I meni samom jednostavno nije jasno kako sam mogao raditi neke stvari koje sam tada radio i iskreno mi nije jasno ni kako sam prosao bez tezih posledica.
Sve to je za osudu i nista vise, ali nisam u fazonu da skrivam neke stvari.
To je bilo i proslo, naravno da sada nakon dosta godina, formiranja porodice, posla... zivim u totalno drugom filmu. I zasto mislis da zbog takvog detinjstva nisam adekvatan sagovornik na temu zastite dece? Ne slazem se sa tobom.
Evo imam dvoje dece, jedno krece u skolu... i naravno da se trudim (kao i svi mi, svako na svoj nacin...) da budem sto bolji roditelj i da od svoje dece napravim sto kvalitetnije ljude u svakom smislu i da ih usmeravam na pravi put. To izmedju ostalog podrazumeva upravo i ovu temu o kojoj diskutujemo, i samo iznosim svoj stav kako vaspitavam svoje dete i kako bi se ponasao da moje dete dodje u takvu situaciju. Zato mi i nije jasno zasto si ovu temu morao da skreces na situacije iz mog detinjstva al evo odgovorio sam ti.
Da se vratim na temu.
I dalje stojim pri tome da ucitelj/nastavnik/profesor ni u jednoj varijanti ne smeju upotrebiti bilo kakvu silu nad decom. To smatram samo njihovom slaboscu i dokaz da su losi pedagozi. Ako u njihovom okruzenju primete bilo kakvo nasilje izmedju dece, nisu oni ti koji trebaju silom da reaguju, necu reci ni kako trebaju da reaguju posto nisam pedagog i to nije moj posao ali sila sigurno nije resenje.
A sto se tice roditelja. Evo govoreci iz svog ugla, da mi dete dozivi bilo kakav fizicki napad ili maltretiranje moja reakcija bi zavisila od vise faktora.
Ako bi doziveo nasilje od strane profesora (apsolutno nezavisno od razloga) odmah bi reagovao ekstremno i svim silama koje bi mi bile raspolozive.
Ako bi doziveo nesilje ili maltretiranje od strane starije dece, ako saznam da je moj sin bio provokator ne bi ga uopste branio, neka malo dobije i batine i neka se izbori sa pritiskom koji je sam nametnuo, a ako se ispostavi da se radi o cistom maltretiranju bez razloga onda bi vec reagovao. Lepeza reakcija je siroka, od razogova sa razrednim staresinom i direktorom skole (sto smatram dosta slabim uticajem), pa razgovorom sa roditeljima problematicnog decaka pa cak i sa njim licno i pokusaj da se neprijatna situacije izgladi sto mirnijim putem... medjutim kada bi mi neko bas legao na zivot detetu i pored svih mojih pokusaja da sredim situaciju, onda bi direktno reagovao na to dete, mozda ne ja licno ali bi i klincu bilo jasno stavljeno do znanja uz posledice da mu to vise nije pametno da radi i mu je bolje da se kloni moga sina za njegovo dobro (opet siroka lepeza delovanja, iako jako ruzna nazalost moze biti nuzna).
Kada bi mi sin imao problema sa svojim vrsnjacima, tu bi gledao sto vise da se drzim po strani. Jednostavno i sada ga vaspitavam da ne da na sebe, da ne dozvoljava da ga niko provocira, da slobodno odreaguje na provokaciju i da vrsnjaci vide da nema zezanja sa njim jos od malih nogu (to deca vrlo dobro zapaze)... pa cak i ako sa nekim ne moze da izadje na kraj gledao bi da se ne ukljucujem nego da se on sam izbori sa problemom. Reagovao bi samo u ekstreminijim situacijama na slican nacin kao da ga maltretiraju stariji od njega iz gornjeg primera.
Da li ja u necemu gresim, da li svoje dete pravilno vaspitavam... to su vec filozofska pitanja i tesko je naci univezalna pravila, dosta zavisi i do prirode deteta...
Na kraju svi vidimo kakvi smo roditelji po tome kakve ljude od svoje dece stvorimo.
