Vežbanje, dijete, teretana...

[goblin]

Malo je 8 godina.
Mislim da deca u uzrastu u kojem je moj sin, jos uvek nisu ni svesna nicega, njima je sve to igra. Roditelji jednostavno imaju zadatak da im "podmetnu" ili nametnu zdrave navike i obaveze koje bi oni trebali da prihvate kao nesto sto vole i u cemu uzivaju, imaju neke svoje ciljeve...
Kad im se jednom usadi takav stil zivota, onda je kasnije mnogo lakse da se malo i pritisnu ako treba, samo da ne ispadnu sa tog pravca do nekog uzrasta kada i sami budu svesni svih benefita takvih navika.

Kad klinac od 15-16 godina vidi da ga devojcice vise simpatisu zbog plocica, zato sto je sportista... kad vidi da je fizicki spremniji od generacije pa je uglavnom bolji u nekim zajednickim aktivnostima sta god radio sa drustvom, kad je sposoban da se odbrani... kad pocne da se sredjuje pa mu prija sto lepo izgleda, lepse se oseca..... A jos ako se na to nakaleme neki sportski ciljevi, sportske navike... onda nema greske.

Ali treba ispratiti ceo taj proces sve dok sami ne shvate i dok ne pocnu sami sebe da forsiraju, guraju....

Mada, ima raznih stavova, nece se svako sloziti sa mojim nacinom razmisljanja i mojim nacinom vaspitanja sto se tice ove teme, i to je potpuno normalno.
Imam drugare koji smatrau da je njihovoj deci sport nepotreban, u fazonu su da je dovoljno sto se igraju u parkicu i nisu gojazni.

[nidza]

Tačno tako, stvar je vrlo prosta. U kućama gde se jede kako treba, deca retko imaju problem sa ishranom. Roditelji prave propust ili jer ni sami ne znaju da se hrane kako treba (propusti njihovih roditelja - vrzino kolo) ili su lenji - zabole ih da se potrude oko dece, lakše je da im tutnu kintu pa neka se hrane po restoranima brze hrane i pekarama.

Potpunu kontrolu nad ishranom možeš imati samo ako sam spremaš hranu. Naravno, to nije realno u današnje vreme, ali gro ishrane treba takav da bude.

Takođe je vrlo korisno naučiti spremati hranu. U svakom drugom slučaju zavisiš od nekog drugog, a ovako kad sam spremaš možeš u potpunosti da prilagodiš sebi i svojim potrebama. Na kraju krajeva, nije samo korisno, nego je i zabavno. Ne znam kako je kod vas, ali u mom slučaju manjina porodica se adekvatno hrani, slabo spremaju, jako su selektivni sa ishranom roditelji, jer ni sami ne jedu većinu stvari, nego samo neke gluposti - posledično, deca im prave problem koji ne rešavaju, nego idu linijom manjeg otpora. Izrašće u budućeg roditelja koji takođe neće umeti da se ispravno hrani, niti će umeti da prenese na decu ukoliko ne nađe u tom smislu sposobnog supružnika.

[goblin]

Upravo tako.
Ne mogu ja da pijem koka kolu, jedem brzu hranu, drzim slatkise i grickalice na stolu i cepam uz TV, ceo dan lezim, ne bavim se sportom, zapusten sam.... i ocekujem da deca prihvate drugacije navike.
Treba se malo pomeriti, organizovati, dati primer, stvoriti u celoj porodici ambijent zdravog zivota (navika, sporta, ishrane), treba se malo vise potruditi oko spremanja takve hrane, treba se potruditi oko odvozenja dece na redovne trenige i sam ucestvovati sa detetom u nekim aktivnostima, staviti te stvari ispred nekih drugih licnih prioriteta....
Nije to jednostavno, potrebna su odricanja, ali ciljevi su po meni jako bitni tako da vredi.

[Scuderia]

Crni dobro si se uradio

[passenger]

Gublin,

ja se oduševim kad vidim na 2500-3000 metara decu sa roditeljima. Kad sam bio na jednom vrhu 3000 metara, tog dana je bilo bar 4-5 klinaca do 12 godina. Svaka čast tim roditeljima. Član sa foruma forsira klinca da cepa igrice,ulaže dosta u to, a moglo je to u drugom smeru, dakle sve je do roditelja.

Čak vidjam i roditelje sa bebama. Ima onaj ranac poseban za bebe i planinare. A ja sutra idem na planinarenje i to soft 5 sati, a ne mogu ove prijatelje da nagovorim da krenemo u 8i15 (prvom žičarom), nego kažu da hoće da spavaju do 9, pa da krenu. Lenjo, popunjeno, ne ustaje im se. Još sam ja hteo u 6 da krenem, ali prva žičara je u 8i15. Ovo je poslednji put da ih pozivam na planinarenje.

[Ji 4Tze]

Mnogo su mali za treninge, mi to čuvamo za pubertet ili videćemo kako će biti sad kad stariji krene u školu.
Za sada samo neka školica raznih sportova, Sporticus npr. tu idu obojica.
I treći će kad poraste. Preko leta imaju treninge u šumi ali u loš termin da bismo se organizovali.
Ići će na plivanje dva meseca, mora nešto, ako ne onda bajs i fudbal u parkiću s drugarima ili sa mnom.

[crni]

fizičko koje deca imaju u školi, 3x nedeljno, je sasvim dovoljno kad bi se radilo kako treba, ali se ne radi na žalost.
a odlazak na sport pored svih školskih obaveza je veliki napor za dete, mada je i to bolje od sedenja za kompom ili televizorom.
roditelji trebaju da apeluju u matičnoj školi na profesore fizičkog, mi smo to uspeli u našoj školi i sad se pred njih postavljaju ozbiljni izazovi. mnogo zavisi od škole.

[goblin]

Deca imaju toliko energije, koju samo treba pravilno usmeravati. Usmeravati tako da ne osecaju teret obaveze, vec da imaju osecaj da rade nesto zabavno, stvaraju sebi ciljeve....
Kad imaju snage da jure po parku/plazi ceo dan, sto ne bi imali snage da odrade 4 prava treninga nedeljno + 3 casa fizickog u skoli. Samo sto bi im na treninzima i fizickom (ako se radi kako treba), ta energija bila pravilno iskoriscena za njihov sto bolji napredak.

Mi u skoli imam odlicno organizovane casove fizickog, tu stvarno ne mogu da se zalim. Deca em imaju vrhunske uslove (moderni fitnes centar, otvoreni i zatvoreni bazen, sve moguce terene i na otvorenom i na zatvorenom, sada im se pravi ceo fudbalski teren sa trim stazom i atletskim sportovima...) em je profesor u fazonu da je njegov predmet najbitniji u skoli i deca to moraju ozbiljno da shvate, nema zezanja, bas ozbiljan rad.
Medjutim, iako mislim da to moze biti dovoljno, dete ipak ima viska energije koju treba pravilno kanalisati.
Mi smo eto napravili takav program da pored fizickog koje ima 3-4 puta nedeljno, radi jos 4 treninga tenisa (1 individualni sto je dosta napornije) i jedan trening na kojem radi opste vezbe za celo telo.
Da li je mnogo, neko kaze da jeste, ja smatram da je taman. Pratim njegov rad, pratim kako reaguje na sve te aktivnosti, koliko se umara, koliko ima energije za ostale aktivnosti tokom dana... i ne primecujem nikakav problem a on ima volju sto je bitno.

Mada smatram da je mozda i najvaznije da roditelji uz decu imaju aktivne zivotne navike. Da se slobodno vreme ne provodi tako sto deca sede za kopjuterima ili telefonima, roditelji leze i gledaju TV... vec da su roditelji ti koji stalno vuku i izmisljaju neke nove aktivnosti. Idemo u setnju, neki zajednicki sport da se takmicimo izmedju sebe, u park, na skijanje, na plivanje, na voznju biciklima.... organizuje se njegovo drustvo pa se vode opet na neke aktivnosti koje iziskuju fizicku aktivnost a ne da se skuplja drustvo u stanu da se igraju igrice....

Ja sam svoje stavove izgradio dosta na osnovu toga sto sam posmatrao odrastanje sina od moje rodjene sestre. On je vec momcic od 15 godina, skroz stasao i iskreno dosta kopiram njihove metode. Njegov otac je profesionalni sportista i sada nakon zavrsene karijere je ostao u sportu kao trener, ali je bas izuzetno posvecen sportu i zdravom zivotu, sestra je u slicnom fazonu...
Mali se u uz caleta zapalio za sport i fudbal, i izrastao je u momcica koji je bas drasticno napredniji od svoje generacije u fizickom smislu, iako usput nije popustio ni u skoli. Evo on vec ide u srednju skolu i roditeljima nikada nije trazio ni telefon da mu kupe a imaju mogucnost da mu kupe sta god zamisli, nikada u zivotu nije dobio konzole za igranje, nema TV u svojoj sobi (striktno nece), jos od zabavista je stekao navike da mu svaki dan pocinje sa vezbama, svakodnevni treninzi... sada vec samostalno vodi racuna o ishrani...
I iskreno prosto milina kad vidis takvog deckica, jos kada vidis kakvih vrsnjaka u vecini slucajeva ima, prosto da budes ponosan na njega. A to je rezultat velike posvecenosti i odricanja roditelja, ali sada vise ne moraju da razmisljaju o tim stvarima posto je dosao u fazu da samostalno vodi racuna o sebi.

Gublin,

ja se oduševim kad vidim na 2500-3000 metara decu sa roditeljima. Kad sam bio na jednom vrhu 3000 metara, tog dana je bilo bar 4-5 klinaca do 12 godina. Svaka čast tim roditeljima. Član sa foruma forsira klinca da cepa igrice,ulaže dosta u to, a moglo je to u drugom smeru, dakle sve je do roditelja.

Čak vidjam i roditelje sa bebama. Ima onaj ranac poseban za bebe i planinare. A ja sutra idem na planinarenje i to soft 5 sati, a ne mogu ove prijatelje da nagovorim da krenemo u 8i15 (prvom žičarom), nego kažu da hoće da spavaju do 9, pa da krenu. Lenjo, popunjeno, ne ustaje im se. Još sam ja hteo u 6 da krenem, ali prva žičara je u 8i15. Ovo je poslednji put da ih pozivam na planinarenje.

Ne bi se bas upustao u te varijante sa bebom, ali obozavam kad vidim porodice sa decom da se upuste u takve aktivnosti, milina.

[passenger]

Jeste malo ekstrem, ali pogledaj: beba godinu dana, pozadi na ledjima oca. Mama nosi sve živo od hrane, dohrane itd, a tata bebu. Rizici su minimizirani time što su helikopteri dostupni. Nisu svi vrhovi za bebe, ali neki soft jesu, gde gotovo nema stenovitih predela npr i ide se dobrim delom kroz šumu i ne traje duže od 4-5 sati u oba pravca.

[goblin]

Mislis ovako nesto

i tako 460 stepenica...

Salu na stranu, meni su super te porodicne aktivnosti, pogotovu kada se radi o nekim malo zahtevnijim podvizima.

[milosg]

@crni
Svaka čast!

[crni]

hvala miloše, idemo dalje

[methane.master]

Crni, sad da nabaciš neke opasne tetovaže.

Šalu na stranu, svaka čast, samo napred.

Sent from mTalk

[crni]

malo zanimljivosti od aleksandra bilanovića:

Ne, ovo zaista ne pišem kako bih se pohvalio našom lakomislenošću, niti da bih dočarao tehnike rada u rudniku, a najmanje kako bih pokazao svoju fizičku snagu, već želim konstatovati da su trojica radnika u roku od četiri nedelje probušili 12 metara dugačku pećinu hraneći se živom vegetarijanskom hranom.
Lider komune se 100 odsto hranio sirovom hranom, dok smo hamburžanin i ja u nekoliko navrata poklekli pod mešalicom uma koji je sve vreme brbljao da nam neizostavno treba proteina životinjskog porekla kako bi izdržali tako naporan fizički rad.
Tih nekoliko begova iz komune i halavo trpanje mesa, pilećih bataka, pica, sireva i ostalih "čarolija" savremene kuhinje, bili su dani kada smo prvi put tokom celog rada osetili upalu mišića. Telesnu senzaciju upale mišića ništa drugo nije moglo da izazove do konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda, odnosno kiseline koja se u namirnicama životinjskog porekla nalazi.

Na ovako neobičan način poruših mit o mesu kao primarnom izvoru energije i proteina za ljudsko telo. Takođe moram napisati da sam više puta tokom boravka u komuni tako gadno krizirao za slanim i kiselim ukusima da sam u nekoliko navrata, nervozan kao narkoman, sedao u džip i vozio sumanuto do prve prodavnice u obližnjem selu u kojoj sam kupovao spasonosni čips.
Tih dana sam intenzivno razmišljao o neverovatnoj globalnoj navučenosti na razne namirnice kojima smo hranjeni od malih nogu, jer su tamo neki plaćeni eksperti plasirali bezvezne teorije u javnost, o neophodnosti unošenja istih. Pa zar su stvarno sve te viršle, paštete, kobasice, lisnata testa, mleko, krem sirevi, majonezi, kečapi, čokoladni kremovi, napolitanke, grisine, gazirana pića neophodni da bi jedno dete imalo srećno i zdravo detinjstvo?
Moram se pohvaliti da tokom boravka u komuni vredan bejah baš kao Nemac, noću sam spavao kao beba, meditirao sam satima kao tibetanski monah, pisao sam kao Hesse, i nisam morao biti Dr Oetker da bih ukapirao kako varenje teške, masne i procesovane hrane konzumira veliki deo energije tela i blokira većinu energetskih tokova.

http://www.novasvest.com/vesti?id=189&v ... na-i-svest

[passenger]

Gublin,

haha, dobra fotka

Ne, mislio sam nešto profesionalnije, ozbiljnije za planinarenje. To što ti imaš nije dobro.




I još boljih modela, ima, ali ne mogu da nadjem na netu. Gledao sam još veće nosače za decu, a laki kao pero.

Ovo mi je plan idući mesec:



6 ili 4 sati, zavisi odakle se krene, od podnožja do Säntis, spavanje u hotelu, pa da se nastavi ujutru ka Altmann-u. Ne bih da vodim suprugu, veliko mi je opterećenje da gledam njen svaki korak, a ona me ne pušta samog, tako da će verovatno ostati neosvojivo. Inače je potrebno oko 5.5 sati, 10 km od Säntis do Altmann. Skoro pa svake godine neko izgubi život.

Altmann: