Dobro veče

[shandu90]

AMSS, Maxton preko puta limanske?


Sent from my iPhone using Tapatalk

[blaugrana]

Za njih znam. Amss je uglavnom popunjen/rezervisan.
Vise sam mislio na klasicnu garazu.

Gesendet von meinem Blauwei mit Tapatalk

[dispy]

Зар код нас гас није по повлашћеној цени од око 300€?

Sent from my DN2103 using Tapatalk

Nije baš. Imamo ugovor sa Rusijom po kojem određenu količinu gasa možemo da preuzmemo po povlašćenoj ceni, odnosno po ugovorenoj ceni i ona je mislim čak i niža od toga. Međutim, to nam nije dovoljno, pa preostale količine kupujemo na berzama, i tu se plaća ova nenormalna cena.

Za struju je EPS platio oko 200 miliona evra za uvoz u januaru, ako se računa da je uvek plaćano po ceni sa berze, a nije isključeno ni da je plaćano više od toga, jer energije jednostavno nema. Nema dovoljno ponuda koliko se na kraju uveze u Srbiju. Ukupan prihod EPSa je oko 2 milijarde godišnje, znači nije dovoljno ni da se pokrije uvoz energije kada imamo ovaj manjak. Da ne pominjemo redovno održavanje, kapitalne remonte, plate...

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[member]

Do 01.06 je cena gasa 270$ a za kasnije je planiran novi ugovor, ali pitanje šta će biti. Daleko je juni. A neće se ovo sranje u Ukrajini uskoro završiti.
Svako jutro kad ustanem prvo gledam u telefon da vidim jel negde bačena atomska pa tek onda idem u WC

[Geza]

[dispy]

Najgore je što se odlaže povećanje cene struje, jer je trebalo to uraditi još jesenas kad su krenuli problemi u EPSu, ali u nekoj normalnoj visini, 10-15%, pa tako nekoliko puta. Pa da se država odrekne recimo akcize, smanji pdv na struju i sl. A ne da se ovako ojadi EPS koji je preuzeo na sebe kompletan trošak skoka cena, a realno nema kapacitet za to. Od jula prošle godine, za 8 meseci kako sam izračunao, uvezena struja za preko 800 miliona evra. Pa ne znam kakva da je firma, ne može to da izdrži.

A sada kad je došlo do duvara, sad će povećanje cena neko brutalno, biće svi nezadovoljni, a opet nisam siguran da li će biti dovoljno da se vrati EPS u normalne tokove.

A s druge strane, ozbiljni rezovi su neophodni odavno, samo se nadam da će uroditi plodom i da će se nešto promeniti na bolje. Što se tiče uvoza uglja, nije to tako jednostavno, moguće je naravno ali blokovi su projektovani za rad sa određenim kvalitetom uglja, donjom toplotnom moći, određenim sadržajem šljake, sumpora... Sve što ne odgovara projektovanom sastavu uglja može da izazove probleme u radu. Slično je bilo kada je posle poplava uvožen ugalj iz Rumunije, slušao sam ja nekoj konferenciji kakve je probleme umeo da izazove taj ugalj. Pa je onda moralo da se obezbedi da se na elektrani meša sa kolubarskim ugljem, pa to treba omogućiti, pa mašine, pa to traje... Videćemo šta će biti. Ono u šta sam siguran je da nikome ne bi odgovaralo da se EPS pusti niz vodu i da ga neko kupi. Prvog dana nakon toga, cena struje će biti tržišna, tj nekoliko puta veća nego sada.

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[mironiko]

Ništa se neće menjati do izbora. Onda hoće šta bude moralo, pa set laži zašto se sve ovo desilo, pa propadanje može da se nastavi.

Sent from my Pixel 4a using Tapatalk

[Heinz]

Po EMS sajtu termo šljakaju full, preko 3 GW.

[dispy]

Stvarno se popravilo stanje, možda bude malo bolja situacija uskoro, bar se nadam. Inače, instalisana snaga termoelektrana u Srbiji ne oko 4000MW, dakle i dalje fali dosta, ali odavno nismo videli cifru preko 3000.

Sent from my motorola edge 20 pro using Tapatalk

[motorista]

Možda neko može da mi da ideju ili preporuku...

Napisao sam par članaka o mašinama »14. oktobra« - nije to tako interesantna tema kao što su automobili, a i zbog aktuelne situacije spadaju u istorijske, međutim, priče su zbog tehničkih pikanterija i koje anegdote (itekako vezane za autoindustriju) kao i nekadašnjeg visokog nivoa naše industrije ipak sa potencijalom da nekoga zainteresuju. Povod je bila stogodišnjica rada preduzeća (akcenat na bila je), postojala je ideja i o nekakvom obeležavanju, možda doprinosu monografiji, međutim brzo sam shvatio kako od toga neće biti ničega.

E, onda sam video da je »Auto magazin« objavio neke članke o tramvajima, svakojakim radnim mašinama, traktorima... malo sam doradio jedan tekst o »14. oktobru« u pravcu autoindustrije, i poslao im kao neki predlog. Svidelo im se - kažu - i pokazali su interesovanje da objave, ali dopisivanje o prepravkama ode u beskraj, bez nekog konkretnog odgovora šta treba doraditi. Očekivao sam uslove, tipa, toliko-i-toliko grafema, hoćemo ili nećemo tabelu sa tehničkim podacima (konkretno reč je o terenskim autodizalicama točkašima), potrebno je iks fotografija, staviti akcenat na to-i-to. Slična priča je bila i sa »Velikim točkovima«, mada je tu objavljen jedan članak oko kog sam donekle pomogao, nažalost, krajnji rezultat je obilovao štamparskim greškama. Kontakti sa drugim časopisima i portalima: nula bodova, što je po meni okej, nije im se svidelo i gotovo. Međutim, sa AM-om i VT prođe više od godine u dogovaranjima...

Tekstovi su stvarno sadržajni i korektni, pa i zanimljivi koliko takva tematika uopšte može biti. Imao sam sreće pa sam došao do originalne dokumentacije, ali i konstruktora, test-operatera, direktora prototipova i proizvodnje koji su radili na tim traktorima, damperima-kiperima, autodizalicama... dalje, »14. oktobar« je proizveo mašine za prvu jugoslovensku radijalnu autogumu, radnik »14. oktobra« je izveo kalupe i gravure za prve autogume domaće konstrukcije (»Sava Best«), menjače koji su ušli u autoindustriju sredinom devedesetih je »14. oktobar« na svojim mašinama imao krajem sedamdesetih, u Kruševcu su krajem osamdesetih serijski proizvođeni svojevrsni DSG-ovi, pravili su se automatici za »ZF«, i to višeg kvaliteta od nemačkih... Materijala, dakle, itekako ima, a ja sada ostavljam mogućnost da sam ga loše predstavio.

Ima li smisla da se tako nešto postavi ovde?

https://www.garaza.rs/category/zanimljivosti/

Ima li neko kakvu drugu ideju... ? Prosto, želeo bih da neka imena ostanu zapamćena, barem ona konstruktora, a i kroz tu firmu su prošle desetine hiljada ljudi, red bi bio da se njihov trud zabeleži. Što sam više ulazio u priču to sam, eksponencijalno, sticao veće poštovanje za njih.

[trojanac]

Što se mene tiče vrlo rado. Ja uređujem sajt tako da ćemo napraviti neki dogovor. Javi mi se na pp.

[dragvorl]

Odlicna ideja. Bas lepo sto postoje ljudi koji su se angazovali. Ti koji su radili u to vreme ce biti sve manje i manje sa nama.

[Markoni]

Biće to kvalitetan i zanimljiv tekst siguran sam.

[OMP]

Zanimljiva tematika, znao sam da su svasta pravili, deda mi je radio tamo, ali ne i sve ovo, posebno ne za dsg i autom. menjace.

[motorista]

Sedamdesetih su »Famos« i »14. oktobar« kupili licence od »ZF-a«, prvo Sarajlije za mehaničke a onda mi za automatske. Naravno, to su menjači za teške mašine, kamione, traktore... ali konstrukcijski su isti kao za aute (hidrodinamičko-planetarni, stručno). Negde 1979. je »14.« napravio prvi za lokomotivu »Đuro Đaković« (prvi jugoslovenski planetarni za železnicu), a masovna proizvodnja je počela oko 1982, kada je u puni pogon puštena Fabrika transmisija (u radu od oko te 1979.). Potreba za takvim menjačima, to jest nužnost, se javila neke 1971. kada je počela serijska proizvodnja prvog sopstvenog utovarivača-točkaša »ULT-150« (utovarna lopata točkaš, motori klase oko 150 KS). Prvo su kupovani »ZF-ovi«, onda se vremenom prelazilo na domaće delove, pa cele komponente, pa čitave menjače, da bi sredinom osamdesetih »14.« počeo da kontraisporučuje cele menjače »ZF-u«, sa njihovim oznakama, za zapadno tržište.

Što se tiče DSG-a, akcenat je na “svojevrsni”. Ako je u DSG ovo D=2, onda je »14.« pravio 4SG. To je bio jedan kratkoživeći projekat sa »Fiat-Alisom«, u pitanju je buldozer »14. oktobar TG-300«. Motor je bio italijanski V8 »OM«, menjač »14. oktobra« i »Fiata« prema više italijanskom razvoju, hodni stroj izuzev papuča »14-og«, šasije je pravio svako za sebe... Mi smo napravili svega nekih 34 ili 39 komada, a posle je tokom sankcija u Makedoniju poslato još valjda 8 kompleta za sklapanje. Nisu svi imali DSG. Projekat je imao priličan broj mana, a najveća je bio motor — prepravljeni kamionski, “nenaviknut” na tipičan buldozerski rad gde se dobar deo životnog veka provodi pod visokim opterećenjem. Ne znam šta su Italijani dalje radili sa tipom. Ipak, tada se ušlo u klasu buldozera od 300 KS, što je malo ko imao serijski, recimo možda 5 firmi u svetu te 1988. godine. »14. oktobar« je sa tadašnjih 8500 radnika u Kruševcu imao proizvodni program, kvalitet, a i obim proizvodnje kao tri puta veće firme.

Ali — politika, i, prevashodno, sankcije uradiše svoje.