samo polako napisao:Sve su to godine uzimanja kredita od MMF-a i sličnih humanitarnih institucija.
A tek nas čekaju porezi i naplate jer proizvodnju nemamo a rate pristižu.
Ne bih se slozio na srednji rok, za koji mesec dalje odrzavanja stanja kome verovatno je to nacin reakcije drzave.
Unapred se izvinjavam na duzini, i na opisu koji ce nekima biti pesimizam a po meni je nuzna zakonitost.
Ja imam sasvim drugacije vidjenje ocekivanog toka dogadjaja.
Poreze na papiru mogu da pisu koliko god zele, kao 92,93 godine.Naplata shodno povecanju tezi nuli.
Cista matematika.
Ceka nas prodaja imovine, pre svega drzavne poput JKP, EPSa, Aerodroma, Telekoma, Osiguranja Dunav, itd. U pitanju su nedelje, ne godine. Radi se o 10-30 nedelja vremena za akciju, a da ima smisla. Nakon toga sledi rasprodaja, za 1 euro, dolar, dinar.
Zatim ceka nas prodaja privatne imovine stanova, kuca, firmi, automobila, televizora, telefona i svega sto je uzeto na kredit bez realnog pokrica u prihodima.
Ceka nas raspad bankarskog sistema, vec se nezvanicno prica da je udeo nenaplativosti 40tak %.
Ceka nas otpustanje 400.000-600.000 zaposlenih na teret budzeta.
Zemlje priblizne velicine stanovnistva imaju 180.000-210.000 ukupno zaposlenih na tim poslovima.
To je stanje odrzivosti sistema, da bi mogli da budemo konkurentni okruzenju evropskog regiona.
Broj administrativnih cinovnika treba da bude 1 zaposleni na 1.000 stanovnika, to konkretno znaci prevedeno na Beograd da ukupno svi aministrativni kapaciteti grada, ukljucivo poslanike, Vladu i Skupstinu, treba da ima do 2.500 zaposlenih.
To znaci i da je neodrzivo postojanje samostalnih opstina sa komplet administracijom na teritoriji sa 2-5.000 stanovnika i da ce morati da se broj opstina smanji na 50tak ukupno za celu Srbiju.
Onih 600.000 viska na drzavnom budzetu ce morati da se prebace na neki produtivni posao, i da iz statusa formalno uposlenih predju u status realno zaposlenih.
Ugrubo, oko 4/5 ljudi u tom segmentu treba da ocekuje tranziciju ka ucescu na trzistu rada.
Broj zaposlenih u privredi ce morati da bude povecan sa sadasnjih oko 800.000 na najmanje 2.000.000.
Treba investirati u novih, efikasnik, odrzivih i naplativih, oko 1.000.000 radnih mesta, ostalo ce apsorbovati postojece firme vracanjem na posao onih koji su morali biti otpusteni tokom zadnjih 3-4 godine usled nedostatka obima poslovanja.
Rezime, ceka nas ono sto prolazi Grcka samo u ostrijoj formi jer je privreda u daleko losijem stanju, daleko su manje zalihe novca i daleko losiji opsti polozaj.
Jedan primer, javni radio tv servis Madjarske, koja je po broju stanovnika i velicini slicna Srbiji, ima oko 225 zaposlenih. (slicno je i u drugim zemljama, reda 180-350 zaposlenih)
RTS koji se formalno izdaje za javni servis i ne zna broj zaposlenih, cifre se vrte od 3.000-4.500 na platnom spisku.
Drugim recima oko 90+% sadasnjih formalno zaposlenih tamo je visak, koji je neodrziv.
Tek prica o Zeleznici, gubicima i troskovima koji se dotiraju iz budzeta je kao horor film.
I pored svega mi porezima kaznjavamo proizvodnju, ekstremno visokim taksama, naknadama, doprinosima, uz ekstremne kamatne stope same drzave i slicno ubijamo i ono postojece sto jos prezivljava.
Zato i nije cudno sto se vise radnih mesta svakoga dana izgubi i zatvori firmi nego sto se novih radnih mesta i firmi "stvori" na osnovu poklona subvencije iz budzeta.
A onda tako otvorene firme ne placaju poreze i doprinose, cak i za vise godina.
Kako su radna mesta na toj osnovi nastala zadnjih 4-5 godina sada u fazi da istice subvencija realno je ocekivati da te firme krenu u smanjenje obima i eventualno zatvaranje i selidbu.
To su manje vise neekonomski formirana radna mesta, koja tesko funkcionisu bez subvencija.
Za nesto preko 5 meseci stupa na snagu totalna liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima sa euro unijom, a to znaci veoma bitnu promenu pozicije domacih proizvodjaca hrane.
Ovo nece javno reci politicari, ovo nece NBS u projekcijama napisati, ovo nece biti u fokusu, ovo ce biti stavljano pod tepih...sve dok ne dodje do strane intervencije da dalje vise ne moze.
Eklatantan svezi primer ovakvog razvoja dogadjaja je Grcka ili italija, gde su se pravili blesavi a onda kao iznenadjeni da mora da se napravi hirurski rez i totalno promeni shvatanje i redosled poteza u drzavi.
Javni dug, javna tajna, nije ni 60% ni 80% vece debelo preko 100% BDP s obzirom na nacin manipulacije statistike sa visinom domaceg BDP i fiktivnim kursom dinara koji se brani ekstremnim kamatnim stopama emisija novcanih papira svakog meseca odnosno spekulativnim kapitalom.
U sustini, sleduje pucanje vestacki naduvanog balona drzavnog budzeta, pre svega rashodne strane. Prihodna strana je u opadanju, sto je dodatno ubrzalo povecanje PDVa prosle godine.
Veci PDV bez pokrica je recept za vecu rupu u budzetu, pravilo koje se jos jednom pokazalo i na nasem primeru.
Naravno, ima puno onih, cak i vecina koja ce da odmahne rukom i da nastavi pricu kako nije nista strasno, da i drugde po svetu nije sjajno, da se moze kontrolisati pad sa litice u ponor itd.
Vec vidjeno, kroz surovu realnost 91-94 godine.
Ili ce se desiti neka nezabelezna u istoriji magija, pa ce novac poteci u slapovima a koji ce neko da salje bez pitanja kao trajni poklon bez da ista pita a mi kao mudri ljudi novac uloziti u nova radna mesta koja ce zatvoriti postojeca fiktivna.
Nisam sklon verovanju u cuda, znam da rad, red, organizacija jesu dokazani metod kroz istoriju, ciji je ocigledni dokaz sama Nemacka ili Japan ili Koreja ili Singapur ili slicne stabilne i odrzive privrede.
