Arhitektura & Gradjevina & Renoviranja

[nikaragva]

Gezo nije uopste problem, dolazimo i pomeramo oluk, samo reci.
Nece se nista primetiti.

Jbg, nisi trebao tu sliku ovde stavljati na forum, samo si mogao recima opisati sta si uradio: stavio sam izolaciju.

[Heinz]

Ostaviću taman toliko farbe da pokrije taj deo i da sve izgleda ujednačeno.

Završni sloj bi trebalo da bude akrilni malter. A on neće na oluk moći da se nabaci. No, ko zna šta ste smislili. I koliko će da traje.

[ljubitelj]

Imam jedan takav primer, izolovane kuce, koja se znoji i javlja se budj na mestu pri plafonu, gde je beton..

Kuca nije izolovana niti minimalno potrebnim slojem izolacije, i to je uzrok pojave budji.

Tipican primer geometrijskog hladnog mosta, na tipicnom mestu sa tipicnim rezultatom pojave budji. Budj je uvek rezultat kondenza, a kondene je posledica preniske temperature povrsine a koja je takva jer nema ni minimalne debljine izolacije za datu vlaznost unutrasnjeg prostora. (potrazi pojam Molijerov dijagram i bice jasan razlog pojave budji)

Neko je pogresno isprojektovao ili je izvodjac pogresno ugradio....a kada tako nesto osnovno nije uradjeno kako treba verovatno ni spaletne i drugi detalji nisu izolovani po propisu.

Kuca izolovana po propisu, narocito izvedeni radovi po pravilima, nema nikada budji ni u najavi.

@geza, bolje da ti kazem dok nije kasno. Tako mi nalaze savest dok gledam ove slike.
Nadji nekoga ko se razume u pravila struke da nadgleda, ovo kako je uradjeno je primer kako ne treba raditi.

Tiplovi ocigledno nisu postavljani po projektu, ovako rasporedjeni ne sluze nameni, bacene pare, napravljeni hladni mostovi.
Oluk moras izmestiti, da li ces to sada uraditi ili naknadno sledece godine mislim da je puno jeftinije sada otkloniti problem.
Prvi red koji je na crepovima mora biti stirodur.
Ovako kako je na slici nece funkcionisati pravilno fasada.

Demit marka (Izolirka, JUB) kao i Master koju su uveli je nesto sto bih izbegavao u sirokom luku, barem sada ima siroka ponuda znatno kvalitetnijih marki iz te oblasti koje isto kostaju.

Radio sam sa tim stiroporom a cuo sam i od fasadera da je za izbegavanje. Ovaj na slici sto si postavio nema deklaraciju po standardu obelezavanja na sebi da je 17gramski.

Zavrsni sloj mora da bude malter, akrilni je dobar, a samo krecenje izdrzi jednu godinu i ne moze da odradi funkciju zastitnog sloja. Bice bacene pare jer ces na kraju morati postaviti sloj maltera kao zavrsni.

Moja preporuka je zavrsni akrilni malter frime Maxima.

Pisem ti iz najbolje namere, da ne ucis na sopstvenim greskama koje kostaju i vremena i novca pa ponovo radis fasadu za dve ili 3 godine kada ispuca.

[Geza]

Oluk ostaje tu gde jeste. Ovako izgleda pre malterisanja. Sve je zaptiveno, nema gde voda da prođe. Da sam izmestio oluk opet bi se pojavio problem sa vlaženjem dela iza njega, a tokom zimskih meseci i snežnih padavina sneg bi se ponovo gomilao na njemu. Najgore bi bilo u danima kada temperatura šeta iz plusa u minus i kada se voda ledi, povlačeći sa sobom deo okolne fasade. Sada nema prostora gde da stoji jer će po završetku biti bukvalno 1 cm slobodnog prostora.

[Vladapetr]

Treba mi savet od iskusnijih članova.

Stan u kojem sam ima veliku terasu, 14 kvadrata, koja je na vrhu zgrade pa nema krov i zato kompletna kisne. Na podu su pločice.
Pre nekoliko godina se komšijama ispod počela slivati voda negde sa sredine naše terase, svake godine je sve gora situacija pa je gazda ove godine rešio da to sredi. Pošto nismo mogli da uočimo gde pušta, olupao je komplet pločice i zgulio do betona.

Onda je uradio premaz bitumenom (ili nečim sličnim crnim što smrdi kao fuga), stavio mrežicu pa još jedan sloj bitumena. Kako završiti ovo sređivanje, čime ovo zaštiti?
Danas je doneo neku srebrnu (!) zaštitnu farbu, na sreću od toga sam ga odgovorio čim je premazao jedan ćošak pa video na šta liči. Da smo je tako završili, iz aviona bi izgledalo da se radi o hramu nekih sektaša

Sutra namerava da premaže lepkom za pločice, neko ga je savetovao da je to ok i da će biti dobra zaštita. Jel to dobro rešenje ili da ga i od toga odgovaram?

[ftj]

Nek namaze siku ili ceresit (cl51 valjda) u dve ruke i to je to, nije poenta da lepak za plocice ima svrhu hidroizolacije. Mislim i ja pricam laicki, tako se radi u slucaku kupatila.

[nikaragva]

Pa dovoljno je bilo da stavi kondor na beton i prelepi plocice preko njega.
Mislim da je i bitulit ok, to je u principu isto s...e kao i kondor.

[swemir]

Sreta sto nije radjeno sa sikabond t8; on je za takve stvari. U poslednjoj ruci se preko mjega pospe kvarcni pesak i ima daleko kvalitetniju hidroizolaciju. T8 moze da bude i lepak za plocice i zavrsni sloj.
Lepkovi na cementnoj bazi ne mogu biti zavrsni slojevi po standrdu. Ni elasticni cak kao sika ceram 225 ili ceresitova cm16 ca.
Cl51 i sika w200 su unutrasnje plasticne hidroizolacije i nisu prdvidjene da budu zavrsni sloj.

[nikaragva]

swemire, vidim da baratas pojmovima.
Sta kazes za ove domace lepkove?

Majstori treba da mi dodju i urade unutrasnje zidove, malo pokrpe, poravnaju i tako to. Rade mi sa lepkom za stiropor u dve ruke i mrezica. Mozda negde gde je ravnije bude jedan sloj.
Plafon u dva sloja.
Radili su mi tako jedan plafon i dobro je ispalo. Preko toga glet i krecenje.
Moja kuca je od zemlje. Nije idealno ravno kao ogledalo u novim kucama, ima i dalje onaj starinski smek neravnine, ali to lepo izgleda, nista se ne kruni vec pet godina i ne otpada. Moze lepo da se kreci, a da ti ne ostaje na valjku delovi zida.

Ima neki domaci, zaboravio sam kako se zove, oko 400 dinara je 25kg. Ceresit83 je 550.

Da li zavrsni sloj moram onim elasticnim, kao napolju sto se radi? Unutra nema toliko temperaturnih promena. Kazem vec sam radio sa ceresitom taj jedan plafon pre pet godina i to drzi, ne puca nigde nista. Cak je jedan sloj bio prilicno debeo, ubacen stiropor petica oko 1-1.5m2, da nadomesti "rupu".

Tih 150 dinara razlike po dzaku mi se isplati na celu kucu solidno. Odnosno mogu da ustedim. A nisam od onih koji bezrezervno veruju svemu stranom, pre svega jer ogroman deo cene ceresita ide na reklame ...

[swemir]

Ja ne bih uzimao domace. Proizvodjaci francuski saint ti pravi weber po dosta doboj ceni. Imaju i ovde pogon. Mada najbolje u ponudi je sika za prve slojove. Extra fin sloj ct85 ceresit. To je najbolje sto mozes bez greske. Koliko ti treba dzakova da li znas? Uzimam 12 tona sike sledece nedelje pa ti mogu po povoljnijoj ceni nabaviti lepak ali kamion do palanke ces sam morati

[nikaragva]

Ne nesto preterano puno, ako pricamo o kamionima
Oko 30-35 dzakova, za ukupno sve, i prve i zadnje slojeve. Do ispod gleta sve.

Ne razumem se u Siku i njene proizvode. Radio sam samo sa Ceresitom.

Da li sa tom Sikom mogu da odradim sve, kao sa CT83, odnosno da li je to analogno tom lepku?

[Heinz]

Moju kuću i kuću prijatelja su mi majstori radili Ceresitom.

Jeftiniji lepak ima krupniji pesak u sebi, i onda se troši više, npr. umesto 4 kg Ceresita ići će ti 5 kg tog nekog jeftinog pa se računica gubi, pogotovo što je lepak relativno mali trošak u celoj računicu za kompletne radove.

Za te velike neravnine može posebna pur-pena. Zaboravio sam tačnu oznaku, kod Ceresita je to npr. 84, a ima i neka siva koja još manje expandira pa je majstori vole.

[Vladapetr]

Sreta sto nije radjeno sa sikabond t8; on je za takve stvari. U poslednjoj ruci se preko mjega pospe kvarcni pesak i ima daleko kvalitetniju hidroizolaciju. T8 moze da bude i lepak za plocice i zavrsni sloj.
Lepkovi na cementnoj bazi ne mogu biti zavrsni slojevi po standrdu. Ni elasticni cak kao sika ceram 225 ili ceresitova cm16 ca.
Cl51 i sika w200 su unutrasnje plasticne hidroizolacije i nisu prdvidjene da budu zavrsni sloj.

Evo kako terasa sad izgleda:



Ovo je ta srebrna boja kojom zamalo da je okrečimo juče




Čime je ovo završeno, koji je ovo gore materijal? Ima preko X godina i nigde pustio nije:

[ftj]

Ja sam kapirao da svakako planira da stavlja plocice pa zato rekoh siku ili ceresit.

[Vladapetr]

Ne, za pločice nam treba pravi majstor. Ovo je DIY varijanta.