GARAŽA forum

Ja sam nesto slicno probao, samo veca masin, pokazalo mi je da sam zdrav.
Totalna glupost, ako mene pitas.

Juče sam preterao sa tempom




Sent from mTalk

Au pa ti letis

Oce li neko ici na NS maraton sredinom oktobra?
Dobio sam mail od njih ali su mi rute nesto cudne.
Trci se maraton 42km, onda ide polumaraton 25km. Ne znam zasto nije 21 nego 25 a to mi je vec previse za trenutno stanje.
Mislio sam da izadjem na 21 ali mi je 25 nekako preambiciozno, tako da bi mozda opet izasao na onaj frtaljmaraton od 10,5km cisto da se istrcim malo.

Ja sam planirao, ali me noga ipak stopirala.
U najboljem slucaju bg maraton na prolece.

@Goblim

Malo sam preleteo ovaj put. Bez ikakvog razloga nabio sam prejak tempo, umesto da usporim kad sam već imao neke signale da baš i nije sve u redu, ja sam nastavio u istom ritmu, izgleda čak i ubrzao. Kada sam stao, bukvalno sam pogubljen i dezorijentisan. Evo danas 36+ sati kasnije ne mogu reći da sam se skroz oporavio i da se baš dobro osećam. Orpezno ljudi ... evo...bez ikakve potrebe i jasnog razloga napravio sam sebi problem.

Brate mili, sta bi bilo da si igrao kosarku (na 2 kosa - ne basket)?
Tu nema "podesavanja" tempa - nego max non stop.

Pa da je sve na max. pao bih nakon 700m a ne nakon 7km

Druga to stvar, nema to mnogo veze.
Nisi ni na kosarci non stop na max tempu (ni blizu), niti se za ovih 7km stalno drzi maks temo. Samo sto na kosarci ipak imas koliko toliko mirovanja, daleko od toga da si 100% vremena provedenog na terenu u jakom tempu kretanja, dok kod ovakvog trcanja bukvalno 100% vremena provedenog na stazi imas kontinuitet kretanja.

Kako god, ovo je bas ozbiljan tempo. Evo ja dosta trcim rekreativno ali i kad bi pokusao da testiram maksimum ne bi mogao ovo da istrcim.
A garantujem da ni vecina rekreativaca sa kosarke ne bi odradila ovaj tempo za istu distancu.

Kakve probleme imas?
Imas neke bolove/povredu ili samo opsta iscrpljenost?

Ako je opsta iscrpljenost, ja sam to osetio samo dva puta.
Prvi put kada sam trcao 21km ispod 2h, bukvalno mi je trebalo par dana da se normalizujem i pocnem normalno da funkcionisem a nisam trenirao 4 dana nakon toga.
Drugi put kada sam isao na litije 100km kroz tezak planinski teren (BD - Manastir Ostrog), ali tada sam se jos duze oporavljao uz manje povrede stopala.
Ali bitno je samo da nema konkretnih povreda, iscrpljenost prodje pa cak imas i benefite takvih ispada posto organizumu podizes lestvicu izdrzljivosti i mogucnosti.

Xepoj87 napisao:Ja sam nesto slicno probao, samo veca masin, pokazalo mi je da sam zdrav.
Totalna glupost, ako mene pitas.

Hmm zavisi od uredjaja rekao bih. Meni je pokazalo da sam alergican na antobiotike, da mi fali vode (prethodnu noc se ispijalo), da imam podocnjake i jos neke stvari koje znam da su tacne.

Sent from my m2 using Tapatalk

Svaka čast, jako dobar tempo. Ja nisam nikad bio ni blizu toga. Telo treba slušati ali treba i iskustva da se razluči šta je kriza koju ćeš da pregrmiš ili sitan bol koji ne znači ništa, a šta je preopterećenje koje vodi u povredu ili neki drugi problem. Ja sam isforsirao svoj prvi polumaraton kad još nisam bio spreman, čak sam imao i malu povredu koja se tad pogoršala i sa kojom sam se dugo patio. Iz ove perpektive totalno glup i preuranjen potez, ali tad sam bio napaljen a i nisam dobro čitao signale koje mi je telo slalo. Tako da je za nas rekreativce pametnije i spustiti loptu ponekad, uvek možeš da izađeš ponovo za dan dva, ili ako je u pitanju neki polumaraton ili maraton - za mesec dva, ili u najgorem slučaju sledeće godine. Samo je teško odustati od velikog događaja ako se spremaš par meseci, čak iako je to ispravna odluka.

Par dana za oporavak je sasvim u redu, a razlog ni ne mora da bude najduža distanca već i pomeranje granice u smislu brzine, ili brdski treninzi, nešto na šta organizam nije navikao.

HKS napisao:

Xepoj87 napisao:Ja sam nesto slicno probao, samo veca masin, pokazalo mi je da sam zdrav.
Totalna glupost, ako mene pitas.

Hmm zavisi od uredjaja rekao bih. Meni je pokazalo da sam alergican na antobiotike, da mi fali vode (prethodnu noc se ispijalo), da imam podocnjake i jos neke stvari koje znam da su tacne.

Sent from my m2 using Tapatalk

Ma kakvi, svi rade na istom principu, a zar zaista mislis da ta mala masinica moze biti bolja od ozbiljnog uredjaja koji se za to koristi?
Sustina je da moze reci nesto povrsno, ali daleko od ozbiljne analize.
Evo, recimo ovo da si alergican na antibiotike...kojom magijom on to moze videti samo putem otpora struje u telu, na kom principu radi taj stap, kao i one masine za merenje masnoce.

Isao sam na trista tih alternativnih cuda i mogu ti reci da sve to radi oko 5-10% od onoga sto "doktori" kazu da radi. Naravno, kada bi rekli istinu, niko normalan im ne bi platio za to.
Poslednji krik mode je bio pre godinu, 2, kada mi je "doktor" rekao da sam ja gojazan od prehlade, te da imam problema sa bubrezima, koji su upaljeni jer sam ja konstantno prehladjen, to jest, telo mi je prehladjeno.
Naravno, pankreas mi radi savrseno, kao i kod drugih "doktora".
Kada sam isao na akupunkturu, lik me posle 5 "tretmana" pita da li ja kao dijabeticar imam onaj aparat za secer, posto je njemu doktor rekao da mu je povisen, pa da mu dam da izmeri...

On je svoj brufen pronašao u teretani.

https://www.youtube.com/watch?v=oVb5TPL5KuQ

Deda se vratio u formu
Respect.

Mada je Lou Ferrigno veca faca - on nikad nije ni dopustao sebi da se zapusti.

Arnold vozi Scott

goblin napisao: Kakve probleme imas?
Imas neke bolove/povredu ili samo opsta iscrpljenost?

U principu iscrpljenost. Jednostavno od 5 kilometra počeo sam da gubim ritam disanja, zatim je počela da me "žulja" dijafragma... ali sam idiot nogama "vukao" dalje. Kad sam stao, potpuno sam zagluveo, disao ko riba na suvom, nesvestica, mutan vid...Da stvar bude gora, ovih dana se i smrkava kada otprilike završavam trčanje, a kad padne sunce jako brzo zahladni, što je samo pogoršalo stvar.

grujicd napisao:Svaka čast, jako dobar tempo. Ja nisam nikad bio ni blizu toga. Telo treba slušati ali treba i iskustva da se razluči šta je kriza koju ćeš da pregrmiš ili sitan bol koji ne znači ništa, a šta je preopterećenje koje vodi u povredu ili neki drugi problem. Ja sam isforsirao svoj prvi polumaraton kad još nisam bio spreman, čak sam imao i malu povredu koja se tad pogoršala i sa kojom sam se dugo patio. Iz ove perpektive totalno glup i preuranjen potez, ali tad sam bio napaljen a i nisam dobro čitao signale koje mi je telo slalo. Tako da je za nas rekreativce pametnije i spustiti loptu ponekad, uvek možeš da izađeš ponovo za dan dva, ili ako je u pitanju neki polumaraton ili maraton - za mesec dva, ili u najgorem slučaju sledeće godine. Samo je teško odustati od velikog događaja ako se spremaš par meseci, čak iako je to ispravna odluka.

Par dana za oporavak je sasvim u redu, a razlog ni ne mora da bude najduža distanca već i pomeranje granice u smislu brzine, ili brdski treninzi, nešto na šta organizam nije navikao.

Zanimljivo da o tempu nisam mnogo vodio računa, nakon onog tvog Couch25k. Došao sam bio na 5km za 30 min i prosto spontano dodavao i distancu i tempo i došao do ovog gore, mada kao što vidiš nije mi trebalo.

Danas sam opet trčao, ovaj put sam pazio i izašao oko 1,5 min sporije (doduše sa neplaniranim zaustavljanjem zbog pertli) Iscrpljen jesam, ali mnogo manje nego prekjuče. Trčim zaista rekreativno, nema potrebe da pojačavam ni tempo ni dužinu. Izdržaću još koju nedelju dok je vreme podnošljivo, posle ću gledati da pređem na vežbe, a nastaviti samo sa šetnjama. Ove jeseni, mom trčanju ne prija zahlađenje.