Vazduhoplovi

[Laki021]

https://heavy.com/news/2018/04/tammie-j ... gine-hero/
Tammie Jo Shults, Southwest Pilot: 5 Fast Facts You Need to Know

Možda bude i film?

U svemu ovome, super bar sto je zena pilot jednom ispala heroj.

[Geza]

[blaugrana]

https://amp-businessinsider-com.cdn.amp ... tsb-2018-4

Gesendet von meinem SM-J500FN

[HKS]

[passenger]

Ne znam šta je ovo:

[Ji 4Tze]

Ti nisi odrastao u SFRJ bar malo?
Meni liči na jedrilicu..

[passenger]

Ceo zivot sam bio tamo, nego koliko ja znam jedrilica nema motor. Vidjam baš često jedrilice, hteo sam jednom i da letim, ali nikad nisam čuo da nekoj radi motor, uvek su nečujne.

[HKS]

To je dizel

Послато са Redmi Note 4 уз помоћ Тапатока

[cozmo]

Neka lepa vremena.

[Heinz]

http://javno.rs/istrazivanja/direktor-e ... -interesa-
Er Srbija je angažovala nepotrebno veliki broj pilota, mahom bez iskustva, koji su leteli bez potpisanih ugovora i bezbednosne provere preko brokerske firme AviGo povezane sa donedavnim direktorom letačke operative

[Woodoo]

https://www.vice.com/rs/article/d3x83k/ ... e=vicefbsr

[HKS]

[Geza]

Прва домаћа фабрика аероплана
http://www.politika.rs/scc/clanak/40243 ... -aeroplana

За 22 године постојања, у фабрици „Рогожарски” произведено је 305 авиона, а развијено је и израђено 15 прототипова летилица домаће конструкције



Прва српска фабрика аероплана „Живојин Рогожарски” АД је формирана на основу одобрења Индустријске коморе у Београду 21. априла (у неким изворима се наводи и 22. април) 1924. године. Бројне домоће, али и стране књиге написане су на ову тему, а између осталих је прва српска фабрика авиона нашла место и у Енциклопедији светских авиона. Оснивач фабрике је био Живојин Рогожарски.

Записано је тако да је Министарство војске и морнарице 1923. године расписало конкурс за избор домаћих предузећа којима би се уз одговарајућу техничку, материјал*ну и организациону помоћ државе поверила израда авиона.

Пријавио се неочекивано велики број државних и приватних предузећа, а у оштрој конкуренцији уговор су добиле две мале приватне фирме: „Икарус” из Новог Сада и „Рогожарски” из Београда. „Рогожарски” је првобитно била столарска радионица, али је давала наду да ће бити у могућности да организује производњу ваздухоплова јер је њен власник у току Првог светског рата радио у Будимпешти као мајстор на изради аероплана.

Период од 1935. до 1941. представља златне године у пословању фабрике. Вредност производње 1935. износила је 4,5 милиона динара, а само четири године касније преко 51 милион. Пред рат, фабрика је имала око 1.000 запослених.

Априла 1941. године, након капитулације Краљевине Југославије, Немци су запленили сав материјал, делове и започете као и затечене авионе на оправци или ревизији у фабрици авиона „Рогожарски” у Београду, реквирирали фабрику која је наставила да ради за потребе немачких окупационих власти.

Након ослобођења, фабрика „Рогожарски” је припојена заједно с делом фабрике „Змај” 1946. године земунском „Икарусу” у новоформирану потпуно национализовану ваздухопловну индустрију (Државна фабрика авиона). У погонима фабрике „Рогожарски” је 1948. формирана Индустрија котрљајућих лежаја – ИКЛ Београд.

За 22 године постојања, у „Рогожарском” је произведено 305 авиона. Развијено је и израђено 15 прототипова авиона домаће конструкције, пет типова авиона је произвођено на основу купљених лиценци.

Важили су за најбољу фабрику авиона дрвених конструкција у тадашњој Југославији. „Рогожарски” је остао везан за традиционалну производњу авиона дрвене конструкције све до почетка Другог светског рата.



Živojin Rogožarski - Prva srpska fabrika aeroplana
https://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero01/c20.htm

Prema mišljenju mnogih vazduhoplovnih istoričara prelomnim trenutkom u rađanju vazduhoplovne industrije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca se smatra svečana predaja školskog aviona "ŠB-1", nazvanog "Mali Brandenburg" predstavnicima Prvog vazduhoplovnog puka u Novom Sadu 28. marta 1924. godine. Simboličan čin predaje prvog vazduhoplova proizvedenog u fabrici "Ikarus" nije značajan samo iz razloga što je to prvi avion proizveden kod nas, već što proizvodnja "ŠB-1" predstavlja i začetak domaće industrijske proizvodnje vazduhoplova. Ideje o samostalnom razvoju domaće vazduhoplovne industrije su nastale još početkom dvadesetih godina, kada je novoformirano vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije otpočelo da razmatra prve programe sopstvenog razvoja. Još tada je bilo jasno, da se samostalan razvoj nacionalnog vazduhoplovstva ne može ostvariti bez oslanjanja na sopstvenu vazduhoplovnu industriju i u razvoj letelica domaće konstrukcije. Jedan od glavnih zagovornika ovih ideja je bio i general Milan Uzelac, pilot, načelnik tadašnjeg Odeljenja za vazduhoplovstvo. U svom obraćanju ministarstvu vojske 1920. godine on je ove ideje prvi put javno izložio. Međutim, ekonomski uslovi su početkom tridesetih godina ovog veka bili veoma nepovoljni, tako da je tek polovinom 1923. godine ministarstvo vojske i mornarice raspisalo konkurs za izbor domaćih preduzeća, kojima bi se uz odgovarajuću tehničku, materijalnu i organizacionu pomoć države poverila izrada aviona. Na raspisani konkurs se prijavio neočekivano veliki broj državnih i privatnih firmi, što je još jedan prilog tezi da je još ranih dvadesetih godina značaj vazduhoplovne industrije bio veoma ozbiljno shvaćen. U oštroj konkurenciji ugovor su dobile dve male privatne firme: "Ikarus" u Novom Sadu i "Rogožarski" u Beogradu.




Firma "Ikarus" se u stvari razvila iz malog preduzeća "Industrija motora Protić i drugovi", dok je firma "Rogožarski" prvobitno bila stolarska radionica Živojina Rogožarskog u Beogradu. To je tada bilo malo i neugledno preduzeće, ali je davalo nadu da će biti u mogućnosti da organizuje proizvodnju vazduhoplova, jer je sam Rogožarski u toku Prvog svetskog rata radio u Budimpešti kao majstor na izradi aviona. Firma Rogožarskog je formirana na osnovu odobrenja Industrijske komore u Beogradu 21. aprila 1924. godine. U cilju provere Odeljenje za vazduhoplovstvo je kod Rogožarskog naručilo izradu dvadeset i sedam krila za "ŠB-1". Isporuka prvih fabrikovanih krila za "ŠB-1" je otpočela avgusta 1924.godine. Nakon uspešnog probnog posla firma Rogožarskog je sklopila ugovor i za izradu 10 kompletnih aviona "ŠB-1". "ŠB-1" je u osnovi bio laki školski avion konfiguracije dvokrilca ("biplan") sa jednim motorom "Dajmler" snage 100 KS. Probni let prvog serijskog "ŠB-1" izrađenog kod Rogožarskog je izvršen na Banjici 10. maja 1925. godine. Do kraja 1928. godine kod Rogožarskog je osim proizvodnje "ŠB-1", proizvedeno i preko 60 aviona tipa "SB-1" nazvanog "Srednji Brandenburg" sa motorima Dajmler snage 160 KS i 185 KS. Ohrabrena ovim napretkom fabrika Rogožarskog ugovara nove poslove.

Krajem 1927. godine Komanda vazduhoplovstva na čelu sa generalom Stanojlovićem naručuje 12 izviđačkih aviona "Fizir-majbah" sa motorima "majbah" od 260 KS. Pilotirajući ovim avionom probni pilot Vladimir Striževski je septembra 1927. godine pobedio na takmičenju država Male Antante i Poljske. Osim serije od 12 "Fizir-majbaha", u fabrici Rogožarskog je na osnovu iste koncepcije izrađeno više prototipova, od kojih su značajniji : jednomotorni "Fizir-rajt" sa motorom snage 220 KS, jednomotorni "Fizir-loren" sa motorom snage 450 KS i "Fizir-hispano" sa motorom snage 500 KS. Međutim, u serijsku proizvodnju je ušao samo prototip "Fizir-rajt". Kompletnu proizvodnju vazduhoplova tipa "Fizir" je kasnije u potpunosti preuzela firma "Ikarus".

Potreba da se osim licencne proizvodnje počne razmišljati i o realizaciji domaćih projekata navela je firmu Rogožarskog da pokrene izradu sopstvenog trenažnog aviona "A.Ž.R" sa motorom Valter Kastor snage 240 KS. Iako je ovaj avion u horizontalnom letu mogao da postigne brzinu od 215 km/h i iako je imao vreme penjanja 38 minuta na visinu od 5000 m, zbog mnogih primedbi na upravljivost aviona Komanda vazduhoplovstva nije dozvolila njegovu serijsku proizvodnju. U to vreme je Rogožarski prilično novca investirao u razvoj novih proizvodnih pogona. Međutim, i pored toga firma je dospela pod stečaj zbog izostajanja novih porudžbina i neotplaćenih dugova.

Firma je početkom 1934. godine ponovno aktivirana, ali sada kao akcionarsko društvo pod imenom "Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A.D." Rukovođenje fabrikom je preuzeo tada već poznati konstruktor Sima Milutinović, i uz pomoć mlade i sposobne ekipe stručnjaka počinje izradu prototipa trenažnog aviona "P.V.T." sa motorom "gnom ron" snage 450 KS. Po letno-tehničkim osobinama ovaj avion je bio ravnopravan takmičar s inostranim avionima iste kategorije, po mnogim karakteristikama i letnim osobinama i ispred njih. Avion je bio naročito pogodan za let u manevru i za izvođenje akrobacija. Iz tog razloga "P.V.T." je uveden u naoružanje kao osnovni trenažni avion za potrebe ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. U fabrici Rogožarskog je ukupno proizveden 61 avion ovog tipa.

Poseban period u radu fabrike zauzima period od 1935. godine pa sve do početka Drugog svetskog rata. Ovo vreme se poklapa sa oživljavanjem industrijske proizvodnje, kao i same vazduhoplovne industrije u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji.

Uoči Drugog svetskog rata firma Rogožarskog je brojala oko 1.000 radnika. U tom periodu fabrika je proizvela 20 primeraka varijante "P.V.T." jednoseda (pod nazivom "R-100"), 40 školskih aviona "Fizir-FN" i 13 primeraka našeg poznatog lovca "IK-3". U trenutku izbijanja rata u fabričkim halama se po licenci izrađivao čak i poznati britanski lovački avion "Hoker-Hariken".

[HKS]

^ A sad nijedan

Послато са Redmi Note 4 уз помоћ Тапатока

[nidza]

Kad ti Morfeus da crvenu i plavu pilulu, a ti uzmeš pogrešnu.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk