Incognito napisao:
jer ni jedna evropska i azijska zemlja nemaju tako nizak zivotni standard poput africkih zemalja) ,prosto ljudi kada gledaju standard porede samo bruto domaci proizvod po glavi stanovnika i ako neka africka zemlja ima statisticki veci bdp,mi odmah pomislimo da je ona ispred nas.Mnogo tu faktora utice na ukupan standard,a ja ne bih voleo da ikad padnemo na nivo standarda africkih zemalja.
Samo da podsetim prica je bila oko visine plate i njenog poredjenja a ne standarda.
Standard jeste prosecno nizi u Africi nego i u najbednijem delu Evrope gde mi spadamo a ima mnogo faktora.
Plate su slicne ili vece nego kod nas a troskovi zivota su 3 ili 5 puta veci nego kod nas pa je logicno da je za isti novac na raspolaganju losiji zivot.
BDP tek ne govori nista o standardu pojedinca niti o platama na trzistu.
Najveci deo u udelu BDP ima porez, akciza, carina koji moze da bude na troskovnij strani upotrebljen za razvoj i za povecanje standarda ili obrazovanja a moze da bude potrosen i na neproduktivno bacanje para u bunar koje ne vodi napretku buducih generacija.
U Lagosu, kao i svakoj drugoj velikoj metropoli tog tipa si siromah sa 2.000 evra i ne mozes da priustis standard zivota dok je u siromasnom delu Evrope i 1/2 toga (kao kod nas) moze da priusti standard zivota koji je visi.
Nema u Nigeriji masovno gladnih niti bilo sta slicno sto pominjes, vec i zbog same prirode. Samo treba ubrati ili se sagnuti i ne mozes biti gladan, hrane prosto ima u izobilju na svakom koraku zahvaljujuci klimi.
Vec sam naveo, bogati su bogatiji a siromasni siromasniji tj vece su razlike nego kod nas ili bilo gde u Evropi.
Sa druge strane klima je surova kao i priroda za zivot pa i visoka plata uopste ne podrazumeva standard i kvalitet zivota. I tako je ceo tropski pojas na celoj planeti.
(mislim na bolesti koje su po tezini i obimu rasprostranjenosti u prirodi da je rizik veliki, poput bilharzije ili malarije i za koje medicina nema trajno resenje.)
Treba razlikovati pojmove standard, plata, zivotni troskovi, BDP nominalno, BDP kupovne moci kada se zeli porediti zivot u mestu A u odnosu na mesto B po kvalitetu.
A kada se zagrebe ispod povrsine i pogleda kako je rasporedjen BDP po kategorijama stanovnistva vidi se koliko statistika brojeva moze da navede na pogresne zakljucke.
Standard zivota nije samo i jedino u novcu i brojkama, ima mnogo toga i u geografskoj klimi, opstem nivou kulture i vaspitanja, obicajima i navikama koje uticu na kvalitet zivota.
Nigerija kao i mnoge druge zemlje ima za razliku od Srbije potpuno besplatan obrazovni sistem gde drzava obezbdjuje skole, nastavno osoblje, knjige, prevoz, radnu odecu, i jos mnogo toga sto kosta inace tokom obrazovanja.
Samo primer da je puno sira slika potrebna za poredjenje od puke statistike brojeva.
Kao sto moze i na drugi nacin da se posmatra, Svajcarska ima 8.4 miliona, Madjarska oko 10, Grcka oko 10, Srbija oko 7 miliona gradjana a prilicno su velike razlike u standardu zivota kako pojedinaca tako i opstem javnom standardu iako su geografski na jako malom rastojanju.
Sve je to u krugu 1.500km sto je za poredjenje unutar Nigerije kao jedne drzave.
U Africi je i jedan Maroko koji takodje ima fabrike automobila i to ne od juce kao Srbija stranog porekla pa se moze porediti i srpska plata u KG prema plati tamo u Renaultu prema plati u Torinu, Bohumu ili negde u zapadnoj Evropi.
Previse je primera da je srpski privredni nivo danas blizi Africi nego Evropi a pogotovu zapadnoj po bilo kom ekonomskom parametru.
Nezaposlenost kao uzrok direktno utice na visinu zarade, odnos ponude i potraznje na trzistu rada neumoljivo odreduje motivaciju poslodavaca da odredi platu.
Lek za plate i za visi standard je vise rada a vise rada proistice iz vise ulaganja u radna mesta i privredu a to podrazumeva proporcionalno manja ulaganja u neproduktivnu potrosnju kroz visoke poreske dazbine na rad.
Da je Srbija nerazvijena vidi se i po tome sto se i ta plata od 300 evra oporezuje jer drzava smatra da je vec iznad minimalne.
Smesno je uopste i pricati o poredjenju Srbije sa Evropom gde se plata na tako niskom nivou i ne smatra platom vec socijalnom pomoci, i naravno takav iznos ne oporezuje.
Nazalost objektivno Srbija je dovedena do stanja da je pri poredjenju bliza sa udaljenom Afrikom ili daljim delom Azije nego sa ogromnom vecinom evropskog prostora po vrednosti rada na trzistu.
Eto, mozda i ja imam pogresno misljenje. 
