Vazduhoplovi
Re: Vazduhoplovi
Avion se raspao na manjoj visini i to na tri dela. Vesna je ostala zaglavljena delovima galley-a pozadi kod toaleta i to je spasilo, kao i samo klizanje niz sneg i cetinare.
"This is Chief Inspector Clouseau’s residence. This is Chief Inspector Clouseau speaking on the pheun.”
-
Harvey Specter
- Postovi: 144
- Pridružio se: 21 Jul 2021, 19:25
- Garaža: Škoda Fabia
Re: Vazduhoplovi
Nisam nigde nista uspeo detaljno da nadjem o ovom icidentu, ali je bogami moglo da bude tesko s***e.
Re: Vazduhoplovi
Jel’ to govoris u ime svih, ili persiras sam sebi?cozmo napisao: 28 Jan 2022, 15:28 Ne zanima ni nas zato sta imas da kazes tim povodom
Sent from my moto g(9) plus using Tapatalk
Pitao si da li me zanima, a ja odgovorio da me ne zanima.
U cemu je tvoj problem?
Re: Vazduhoplovi
B92: Dvostruki napad sa istoka: Boing i Erbas dobijaju konkurenciju? http://www.b92.net/biz/vesti/svet/dvost ... ju-2097329
Sent from my SM-N9860 using Tapatalk
Sent from my SM-N9860 using Tapatalk
-
H4wkeye
- Postovi: 8763
- Pridružio se: 12 Feb 2013, 02:48
- Garaža: Citroen C5 X7 Exclusive 2.0 HDI
- Lokacija: PO
Re: Vazduhoplovi
Fino izgleda nov toranj. Pola aerodroma u radovima.
Re: Vazduhoplovi
Pa, nije da ne bi mogao malo modernije da izgleda, iskreno. Ali skoro je duplo visi od starog i bice odlicno opremljen.
Sent from my Mi 9 Lite using Tapatalk
Sent from my Mi 9 Lite using Tapatalk
-
H4wkeye
- Postovi: 8763
- Pridružio se: 12 Feb 2013, 02:48
- Garaža: Citroen C5 X7 Exclusive 2.0 HDI
- Lokacija: PO
Re: Vazduhoplovi
Meni izgleda ok. 
Jel si radio danas popodne? @dragan Drugar imao let. Mada ti radis prelete bese, ne prilaze i to?
Jel si radio danas popodne? @dragan Drugar imao let. Mada ti radis prelete bese, ne prilaze i to?Re: Vazduhoplovi
Da, ne radim u prilaznoj nego u oblasnoj, ali trenutno nisam u smeni nego imam neke druge zadatke...
Sent from my Mi 9 Lite using Tapatalk
Sent from my Mi 9 Lite using Tapatalk
-
Harvey Specter
- Postovi: 144
- Pridružio se: 21 Jul 2021, 19:25
- Garaža: Škoda Fabia
Re: Vazduhoplovi
Bogami ozbiljna situacija. Kako bi @zuzazu ocenio ovaj rad?
Re: Vazduhoplovi
Ne moze se reci 100% sta se dogodilo. Ono sto mogu da vidim, i znam iz iskustva (nedavnog) je:
- nema znakova vetra jer je avion prilicno stabilan u prilazu
- ne bih rekao da slece sa ledjnim vetrom preko limita, jer Englezi to ne bi dozvolili.
- proplivao je celu touch down zonu (900m) sto se vidi po oznakama piste. Tri su moguca razloga: ledjni vetar, veca brzina u prilazu koju nije mogao da izduva, nije skinuo gas.
- malo mu je falilo za tail strike a razlozi su sto je prevukao avion preko dozvoljenog pitch-a (u strahu jer je video da mu se priblizava kraj piste), ili je to uradio na manjoj brzini od dozvoljene za rotaciju.
Vrlo nezgodna situacija. Go-around ispod minimuma ili rejected landing je uvek opasna opcija.
- nema znakova vetra jer je avion prilicno stabilan u prilazu
- ne bih rekao da slece sa ledjnim vetrom preko limita, jer Englezi to ne bi dozvolili.
- proplivao je celu touch down zonu (900m) sto se vidi po oznakama piste. Tri su moguca razloga: ledjni vetar, veca brzina u prilazu koju nije mogao da izduva, nije skinuo gas.
- malo mu je falilo za tail strike a razlozi su sto je prevukao avion preko dozvoljenog pitch-a (u strahu jer je video da mu se priblizava kraj piste), ili je to uradio na manjoj brzini od dozvoljene za rotaciju.
Vrlo nezgodna situacija. Go-around ispod minimuma ili rejected landing je uvek opasna opcija.
Re: Vazduhoplovi
Ajde da se izjadam dok je sveze…
Pre neku noc let za Dalaman.
Vreme se pogorsava. Prvi let je bio za Antaliju i pritisak je pao 4 milibara za dva sata, a cekamo dalji razvoj dogadjaja. Tek smo na pola radnog vremena.
Jos u prilazu u Antaliji videlo se da ce da se navuce sa severozapada, i samo cekam taj nocni Dalaman.
Dalaman lezi u kotlini okruzen visokim planinama sa zapada, severa i istoka.
Nekada je postojao samo precizni prilaz (ILS) sa juga, a onda su shvatili da gube novac ako su vetrovi takvi da moze da se pridje samo sa severa, pa su napravili neprecizni prilaz za stazu 19.
U nepreciznom prilazu ne postoji vodjenje po visini pa pilot stalno mora da racuna visinu zavisno od daljine od aerodroma.
U Dalamanu je i strm prilaz (3,5 stepena) tako da je vrlo tesko usporiti avion koji se “usvirava” kao kamion na nizbrdici. Zato je potrebno ugusiti brzinu sto ranije, nestandardno, jos na 10.000 ft, sto mnogim pilotima i dalje nije jasno jer je visoko za smanjenje brzine. Na zalost.
Brzina se gusi na sve moguce nacine (flaps, tockovi, vazdusne kocnice ili kombinacija otpora) ako zeli da se u prilaz udje sa korektnom konfiguracijom.
Do sada sam Dalaman leteo danju pa znam kako izgleda ulaziti izmedju brda, ali jedno je danju po vidljivosti, a drugo nocu k’o u prkno.
Leti stariji kopilot.
Racunam da zna sta radi.
Prva dva leta je radio kao bombona, nema razloga da nesto uprska.
Negde pred snizavanje mi kaze da dugo nije leteo za DLM. Mislim se, kako nije? Imamo bar pet letova dnevno van sezone, nema sanse da je njegovo “dugo” duze od moje CoV pauze.
Shvatam da se plasi, al’ mozda i gresim.
Pita me na koji nacin zelim da uradi prilaz (od dva moguca), i odgovaram da radi kako hoce i kako mu je lakse.
Pocinje brifing i dolazi do momenta kada pominje poslednju tacku u kratkom prilazu BS117. I tu kaze da ce skrenuti levo prema pisti.
Prema osi piste???
Valjda desno?
Levo
Nije brate - desno
Levo - desno - levo
Vidim ja da tu nisu jasne neke stvari.
Idemo na drugu temu brifinga - procedura u slucaju neuspelog prilaza. Otpeva on svoju pesmu i kaze da u koliko ne uspemo da sletimo, imacemo dovoljno goriva za jos dva prilaza.
Na to mu odgovaram da cemo pokusati samo jednom, i ako ne uspemo palimo na alternaciju. Ponovo njegovo cudjenje “Zasto?”.
Ne mogu da razumem kako ne vidi u kakvo se sranje zabijamo.
Uveliko snizavamo, priblizavamo se aerodromu i ulazimo u brda.
Usporavam avion da nam dam vremena da se sredimo i vidimo gde smo, i kako cemo (levo, ili desno).
On mi crta avion, nas kurs, kako stoji pista u odnosu na nas, instrument…
Avion ide, ne moze da se povuce rucna.
Ja mu jednostavno pokazujem sliku - ako si na BS117, gde ti je osa piste?
Opet ko u klin, ko u plocu - idem u levo.
Levo je brdo, mjkmu! Ajde lepo idemo u prilaz pa kada dodjes na 117 videcemo kako da se podesis, mozda se ne razumemo. Ako ne budes mogao, zajedno cemo.
Idemo mi na dole, bacim pogled na njega, vidim nesto mota po glavi, definitivno mu nije jasno.
I zaista, nije proslo mnogo, a on opet - ja mislim da treba u levo…
I koliko god da je covek siguran, ovakve tvrdnje ga negde pokolebaju i dovedu u poziciju da sumnja u sebe. Jbmli ga, jesam li ja u pravu?
Uz put vidim da je povecao brzinu aviona i ne shvatam kud’ jurca?
Pocinje da biva opasno, dvojca u kokpitu nisu na cisto sa prilazom.
Kontrola daje vetar od nekih cetiri cvora sa desne strane (prakticno nista), i bazu oblaka od 5000ft sto je daleko iznad naseg minimuma od 1000ft sto znaci da bismo pistu trebali da vidimo znacajno ranije.
U ovakvim situacijama je pozeljno sto pre uci u pravac piste, a Dalaman ima razliku od 15 stepeni izmedju dolaznog pravca i pravca piste (offset approach) i podesiti se za sletanje jer onako kako je prikazano na karti, znacilo bi da se skretanje prema pisti vrsi na MA19, sto je na pola milje pre praga i sto nije higijenski za sporu Cesnu, a kamo li za brzi i inertni 737. Jednostavno ne moze.
Mislim da mu je to jasno i da je naucio, al rekoh ajd’ da ponovim. I ponovo pocinje istu pesmu “ ici cemo u levo”.
Ne vredi se ubedjivati, razmisljam kako da mu uzmem komande a da ga ne uvredim, to je uvek skakljiva tema.
U prilazu magla, sneg pomesan sa kisom. Na 5000ft smo i nikako da iskocimo iz oblaka. Jasno je - kontrola daje meteo situaciju osmotrenu iznad aerodroma a mi smo jos u brdima.
Bacam pogled na kopilota, nesto mi ne izgleda uveren kuda idemo. Cini se da avion vodi njega, a ne obrnuto.
I konacno do mojih usiju dolazi njegov vapaj “Ovo je preko mojih limita!”
Uzimam komande “My controls” (konacno, da skratimo muku).
Iskacemo iz oblaka i ispred nas se ukazuju svetla piste koja stoji malo popreko u odnosu na nas. Skrecem DESNO u pravac piste. I pocinje igranka - vetar jaca na 40 cvorova sa leve strane. Rotori od planine povremeno prosto sutnu avion.
Kopilot ocitava instrumente. “Descent, descent” ponavlja svako malo.
Jesam li lud? Pa normalno da idemo dole. Posle par pogresnih call-out, sam se ispravlja i kaze “pa da, mi poniremo”.
Ispod 1000 ft pocinje smicanje vetra i nagli prirasti brzine. Gas drzim da kojim slucajem brzina ne padne ispod minimalne dozvoljene.
Kopilot trazi da regulisem brzinu sto je malo nehigijenski u ovakvim uslovima.
Blizu smo piste, vidi se da je mokra, jedno pozitivno sletanje, i zivi smo : )
Izlazimo sa piste u desnu stranu na intersekciji C, a kopilot trazi da zaustavim avion jer on pojma nema gde su nam zgrada i platforma - levo ili desno.
Tek tada shvatam da je covek otkazao. Najcesci kvar u avionu - loss of situational awareness.
I sada bi ovde prica mogla da se nastavi dalje, pitanjem kako bi ovo izgledalo samo sa jednim pilotom u kokpitu kako genijalci nameravaju da urade? Kako bi avion reagovao kada bi pilot iskljucio automatiku i preuzeo masinu na ruke, okrenuo levo u brdo, a ne desno u pistu?
Putnici izlaze. Vec znam sta je pozadi. Mnogi su izlili sadrzaje svojih stomaka i miris stipa nozdrve.
Pobledeli perser ulazi u kokpit da se zahvali. Dugo je u avijaciji. I ako nije sedeo u kokpitu bolje zna od kopilota u kakvom smo dreku bili.
Meni najveci kompliment.
Pitam kopilota, koliko bi prilaza radio nocu, po ovakvom vremenu?
Ostadoh bez odgovora.
Pre neku noc let za Dalaman.
Vreme se pogorsava. Prvi let je bio za Antaliju i pritisak je pao 4 milibara za dva sata, a cekamo dalji razvoj dogadjaja. Tek smo na pola radnog vremena.
Jos u prilazu u Antaliji videlo se da ce da se navuce sa severozapada, i samo cekam taj nocni Dalaman.
Dalaman lezi u kotlini okruzen visokim planinama sa zapada, severa i istoka.
Nekada je postojao samo precizni prilaz (ILS) sa juga, a onda su shvatili da gube novac ako su vetrovi takvi da moze da se pridje samo sa severa, pa su napravili neprecizni prilaz za stazu 19.
U nepreciznom prilazu ne postoji vodjenje po visini pa pilot stalno mora da racuna visinu zavisno od daljine od aerodroma.
U Dalamanu je i strm prilaz (3,5 stepena) tako da je vrlo tesko usporiti avion koji se “usvirava” kao kamion na nizbrdici. Zato je potrebno ugusiti brzinu sto ranije, nestandardno, jos na 10.000 ft, sto mnogim pilotima i dalje nije jasno jer je visoko za smanjenje brzine. Na zalost.
Brzina se gusi na sve moguce nacine (flaps, tockovi, vazdusne kocnice ili kombinacija otpora) ako zeli da se u prilaz udje sa korektnom konfiguracijom.
Do sada sam Dalaman leteo danju pa znam kako izgleda ulaziti izmedju brda, ali jedno je danju po vidljivosti, a drugo nocu k’o u prkno.
Leti stariji kopilot.
Racunam da zna sta radi.
Prva dva leta je radio kao bombona, nema razloga da nesto uprska.
Negde pred snizavanje mi kaze da dugo nije leteo za DLM. Mislim se, kako nije? Imamo bar pet letova dnevno van sezone, nema sanse da je njegovo “dugo” duze od moje CoV pauze.
Shvatam da se plasi, al’ mozda i gresim.
Pita me na koji nacin zelim da uradi prilaz (od dva moguca), i odgovaram da radi kako hoce i kako mu je lakse.
Pocinje brifing i dolazi do momenta kada pominje poslednju tacku u kratkom prilazu BS117. I tu kaze da ce skrenuti levo prema pisti.
Prema osi piste???
Valjda desno?
Levo
Nije brate - desno
Levo - desno - levo
Vidim ja da tu nisu jasne neke stvari.
Idemo na drugu temu brifinga - procedura u slucaju neuspelog prilaza. Otpeva on svoju pesmu i kaze da u koliko ne uspemo da sletimo, imacemo dovoljno goriva za jos dva prilaza.
Na to mu odgovaram da cemo pokusati samo jednom, i ako ne uspemo palimo na alternaciju. Ponovo njegovo cudjenje “Zasto?”.
Ne mogu da razumem kako ne vidi u kakvo se sranje zabijamo.
Uveliko snizavamo, priblizavamo se aerodromu i ulazimo u brda.
Usporavam avion da nam dam vremena da se sredimo i vidimo gde smo, i kako cemo (levo, ili desno).
On mi crta avion, nas kurs, kako stoji pista u odnosu na nas, instrument…
Avion ide, ne moze da se povuce rucna.
Ja mu jednostavno pokazujem sliku - ako si na BS117, gde ti je osa piste?
Opet ko u klin, ko u plocu - idem u levo.
Levo je brdo, mjkmu! Ajde lepo idemo u prilaz pa kada dodjes na 117 videcemo kako da se podesis, mozda se ne razumemo. Ako ne budes mogao, zajedno cemo.
Idemo mi na dole, bacim pogled na njega, vidim nesto mota po glavi, definitivno mu nije jasno.
I zaista, nije proslo mnogo, a on opet - ja mislim da treba u levo…
I koliko god da je covek siguran, ovakve tvrdnje ga negde pokolebaju i dovedu u poziciju da sumnja u sebe. Jbmli ga, jesam li ja u pravu?
Uz put vidim da je povecao brzinu aviona i ne shvatam kud’ jurca?
Pocinje da biva opasno, dvojca u kokpitu nisu na cisto sa prilazom.
Kontrola daje vetar od nekih cetiri cvora sa desne strane (prakticno nista), i bazu oblaka od 5000ft sto je daleko iznad naseg minimuma od 1000ft sto znaci da bismo pistu trebali da vidimo znacajno ranije.
U ovakvim situacijama je pozeljno sto pre uci u pravac piste, a Dalaman ima razliku od 15 stepeni izmedju dolaznog pravca i pravca piste (offset approach) i podesiti se za sletanje jer onako kako je prikazano na karti, znacilo bi da se skretanje prema pisti vrsi na MA19, sto je na pola milje pre praga i sto nije higijenski za sporu Cesnu, a kamo li za brzi i inertni 737. Jednostavno ne moze.
Mislim da mu je to jasno i da je naucio, al rekoh ajd’ da ponovim. I ponovo pocinje istu pesmu “ ici cemo u levo”.
Ne vredi se ubedjivati, razmisljam kako da mu uzmem komande a da ga ne uvredim, to je uvek skakljiva tema.
U prilazu magla, sneg pomesan sa kisom. Na 5000ft smo i nikako da iskocimo iz oblaka. Jasno je - kontrola daje meteo situaciju osmotrenu iznad aerodroma a mi smo jos u brdima.
Bacam pogled na kopilota, nesto mi ne izgleda uveren kuda idemo. Cini se da avion vodi njega, a ne obrnuto.
I konacno do mojih usiju dolazi njegov vapaj “Ovo je preko mojih limita!”
Uzimam komande “My controls” (konacno, da skratimo muku).
Iskacemo iz oblaka i ispred nas se ukazuju svetla piste koja stoji malo popreko u odnosu na nas. Skrecem DESNO u pravac piste. I pocinje igranka - vetar jaca na 40 cvorova sa leve strane. Rotori od planine povremeno prosto sutnu avion.
Kopilot ocitava instrumente. “Descent, descent” ponavlja svako malo.
Jesam li lud? Pa normalno da idemo dole. Posle par pogresnih call-out, sam se ispravlja i kaze “pa da, mi poniremo”.
Ispod 1000 ft pocinje smicanje vetra i nagli prirasti brzine. Gas drzim da kojim slucajem brzina ne padne ispod minimalne dozvoljene.
Kopilot trazi da regulisem brzinu sto je malo nehigijenski u ovakvim uslovima.
Blizu smo piste, vidi se da je mokra, jedno pozitivno sletanje, i zivi smo : )
Izlazimo sa piste u desnu stranu na intersekciji C, a kopilot trazi da zaustavim avion jer on pojma nema gde su nam zgrada i platforma - levo ili desno.
Tek tada shvatam da je covek otkazao. Najcesci kvar u avionu - loss of situational awareness.
I sada bi ovde prica mogla da se nastavi dalje, pitanjem kako bi ovo izgledalo samo sa jednim pilotom u kokpitu kako genijalci nameravaju da urade? Kako bi avion reagovao kada bi pilot iskljucio automatiku i preuzeo masinu na ruke, okrenuo levo u brdo, a ne desno u pistu?
Putnici izlaze. Vec znam sta je pozadi. Mnogi su izlili sadrzaje svojih stomaka i miris stipa nozdrve.
Pobledeli perser ulazi u kokpit da se zahvali. Dugo je u avijaciji. I ako nije sedeo u kokpitu bolje zna od kopilota u kakvom smo dreku bili.
Meni najveci kompliment.
Pitam kopilota, koliko bi prilaza radio nocu, po ovakvom vremenu?
- DD14E22D-F579-47B9-B8E3-9D0F3DB9C5B9.jpeg (180 KiB) Pogledano 912 puta
- A030477B-5F01-446E-B825-4399345E2241.jpeg (128.76 KiB) Pogledano 912 puta
Re: Vazduhoplovi
500 metara od crne hronike.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Vazduhoplovi
Bar ti nije dosadan posao…
