Vratio sam se sa ture o kojoj sam pisao i za koju sam se spremao.
Ne znam koliko je tema adekvatna posto prevashodni motiv nije bio sport vec verske prirode ali mislim da moze da prodje.
Uglavnom isao sam peske iz BD do Ostroga, ali nismo isli magistralnim putevima vec uglavnom preko planina, kroz sume, teze prohodne terene...
Ukupno smo presli 105km, peli se najvecu nadmorsku visinu od oko 1.300m koju smo savladavali bukvalno u jednom usponu, ukupno sabranih uspona je bilo 3.400m, prosecna brzina kretanja 4,7km/h, ukupno trajanje aktivnosti nesto preko 22 sata tokom perioda od 3 dana.
Treba napomenuti da je prosecna tezina opreme varirala 10-15kg (ja sam svoju opremu izmerio i bila je teska 13kg), sto uopste nije naivna tezina za zahtevan teren.
Raspored je bio takav da se prvi dan savladavao taj najzesci uspon od 1.300m i prelazilo ukupno samo 10km, ali po izuzetno zahtevnom terenu u svakom smislu. Uspon je bio bas ozbiljan a teren jako zahtevan u svakom pogledu. Tako da gledajuci samo kilometrazu stice se dosta pogresna slika utrosene energije, posto je dostini upravo taj prvi dan bio najteza prepreka.
Nakon uspona budes prakticno u golu vodu kao da si uskocio u more sa sve opremom, totalno iscrpljen...
Prvu noc smo spavali u jednom manastiru gde su nas jako lepo primili.
Drugog dana se prelazila deonica od 45km, uglavnom kroz sume sa kombinovanim usponima i spustevima.
Dosta spora deonica, jako se sporo napreduje posto je teren zahtevan. Dolazi se do Ivanovih Korita, pa se ide izmedju Lovcena i Cetinja do Njegusa, pa Ceklici, i do Ceva.
Ova deonica je za mene bila posebno naporna zato sto sam uspeo cak 2 puta da se izgubim u sumi u planinama oko Ceklica. Posto se nismo drzali u grupi vec je svako isao svojim tempom, negde sam zaluta i uleteo u neku prasumu gde bukvalno vise nisam mogao da se probijem od rastinja, a oko mene su bila brda tako da sam video da se nalazim u nekoj uvali, ali nisam video nikakve kuce oko sebe, samo brda i sume. Vikao sam ali se niko nije javljao.
Onda sam se vratio jedno 1-2km nazad, pa sam pokusao drugim putem i opet zakucao u predeo okruzen okomitim stenama gde nema prolaza. Onda sam se vracao ponovo dok nisam nasao neko selo, i onda usao u kucu kod mestana i trazio da mi pokazu put. Kada sam dosao do grupe, video sam na navigaciji da sam presao 6-7km vise od njih. :wall!
Interesantno koliko navigacija ne moze da ti pomogne na takvim terenima.
Na Cevo smo stigli predvece, tamo smo spavali u jednom domu na drvenim klupama u vrecama za spavanje. Uglavnom nije se spavalo vise od 2-3h.
Treci dan smo se spustali do Danilovgrada gde je bilo mesovitog terena, islo se i kroz sumu i po asvaltu. Ali ta deonica je specificna po jakom spustu koji stravicno optereti noge, mnogo zeznutije nego uspon sto me iznenadilo.
Od Danilovgrada do Ostroga je opet uspon od nekih 20km, gde iza svake krivine ocekujes da vidis manastir i to traje satima, vec su svi maksimalno iscrpljeni... i taj momenat kada se iza krivine nakon 3 dana i preko 100km ukaze manastir, jako je tesko za opisati, fantastican osecaj. Posle tih poslednjih 5-6km ne predstavlja nikakav problem kada je cilj na vidiku.
Uglavnom tokom rute nije bilo odustajanja iako je bilo povreda od uganuca do ozbiljnih zuljeva kod vecine, bolovi, konstantno pod tabletama skoro svi...
Svi smo prolazili kroz svoje krizne momente ali shvatio sam da je mnogo bitnija psihicka spremnost nego fizicka kondicija i snaga, jel snaga i ondicija na ovakvoj turi najcesce posustaje, onda je samo bitno biti psihicki jak i imati motiv da guras dalje.
Ima tu mnogo anegdota, mnogo lepih situacija, odlicno druzenje, lepa uspomena....
Evo kako je izgledala marsuta
A evo visinske razlike tokom marsute
Kada je video da su sa njihovim dolaskom deca počela da piju neke čudne tablete ovaj poi**i i na jednoj sednici se žestoko posvađaju gde je moj otac zauvek napustio Kajak klub. Kaže meni ćale na sve to mamicu im j***m počeli da drogiraju decu daju ime neke tablete da piju 
