Koliko troši?

[perfiko]

Zaista bi bilo lepo kada bi bilo tako, ali kada bi to tako moglo, onda bi automobili bili perpetummobile. Jedino gde ne postoji proklizavanje je čvrsta veza, a čak i tada postoji uvijanje vratila, te se energija troši na torzione oscilacije. A kvačilo sa čvrstom vezom ne postoji kod automobila. Jer kad naslonite deo na deo ma kolikom silom pritiska da delujete to i dalje nije čvrst spoj.
Razmislite samo od čega se sastoji kvačilo. Korpa, lamela, potisni ležaj. I nigde čvrstog spoja. Da ne pominjem elastične delove (opruge, pera...) koji usled vibracija konstantno se istežu, savijaju, skupljaju i troše ogromne količine energije (iako mi to ne primetimo). Kada spojnica pri konstantnim brzinama ne bi proklizavala teoretski znači da nikada ne bi morala biti zamenjena jer se nikada ne bi istrošila (teoretski). Preneseno u neke druge idealnije uslove od automobila, to bi značilo da se recimo remont turbina na hidrocentralama ne bi gotovo nikada radio, isto važi za elemente prenosa od turbine do generatora. Kvačilo se menja na prve znake uočljivog proklizavanja. To što mi ne možemo da uočimo ne znači da ne postoji.
Kretanje konstantnom brzinom je samo prividno ravnomerno kretanje, jer da bi savladali otpore koji deluju na automobil kao celinu, konstantno moramo dodavati energiju (jer otpori iako ne rastu oni su konstantni i za tu konstantu treba konstantno dodavati energiju da bi se kretanje održavalo. S druge strane vi ste vibracije potpuno izbacili iz razmatranja, a one su ključni faktor, i najgora noćna mora svakog inženjera.

[Laki021]

Ja mislim da si ti ovde ovde sve zivo izbrkao, odgovoricu ti kad budem za kompom.

[dragvorl]

@ perfiko

Ja cu ti samo priloziti sta pise u mojoj knjizi iz masinskih elemenata iz koje sam ucio kada sam studirao Masinski. Ja iz ovoga zakljucujem da nema relativnog kretanja izmedju pogonskog i gonjenog vratila kada je spojnica spojena.

[Floyd]

Al ste ga zakomplikovali

[Laki021]

Zaista bi bilo lepo kada bi bilo tako, ali kada bi to tako moglo, onda bi automobili bili perpetummobile. Jedino gde ne postoji proklizavanje je čvrsta veza, a čak i tada postoji uvijanje vratila, te se energija troši na torzione oscilacije. A kvačilo sa čvrstom vezom ne postoji kod automobila. Jer kad naslonite deo na deo ma kolikom silom pritiska da delujete to i dalje nije čvrst spoj.
Razmislite samo od čega se sastoji kvačilo. Korpa, lamela, potisni ležaj. I nigde čvrstog spoja. Da ne pominjem elastične delove (opruge, pera...) koji usled vibracija konstantno se istežu, savijaju, skupljaju i troše ogromne količine energije (iako mi to ne primetimo). Kada spojnica pri konstantnim brzinama ne bi proklizavala teoretski znači da nikada ne bi morala biti zamenjena jer se nikada ne bi istrošila (teoretski). Preneseno u neke druge idealnije uslove od automobila, to bi značilo da se recimo remont turbina na hidrocentralama ne bi gotovo nikada radio, isto važi za elemente prenosa od turbine do generatora. Kvačilo se menja na prve znake uočljivog proklizavanja. To što mi ne možemo da uočimo ne znači da ne postoji.
Kretanje konstantnom brzinom je samo prividno ravnomerno kretanje, jer da bi savladali otpore koji deluju na automobil kao celinu, konstantno moramo dodavati energiju (jer otpori iako ne rastu oni su konstantni i za tu konstantu treba konstantno dodavati energiju da bi se kretanje održavalo. S druge strane vi ste vibracije potpuno izbacili iz razmatranja, a one su ključni faktor, i najgora noćna mora svakog inženjera.

Ne znam zasto bespotrebno komplikujes stvari ubacivanjem vibracija, istezanja, uvijanja i sl, kad dobro znas da je to potpuno nebitno za ovu pricu, ovako samo bespotrebno komplukujes pricu i zbunjujes mnoge.

Da se fokusiramo na ono o cemu diskutujemo a to je proklizavanje kvacila za koje ti tvrdis da uvek postoji. Ja cu probati na sto jasniji nacin da objasnim zasto to sto pricas nije tacno.
Nisi mi odgovorio na pitanje koliko mislis da je proklizavanje u procentima jer bi to verujem mnoge stvari odmah razjasnilo, neka proklizavanja na mikro nivou nas apsolutno ne zanimaju.

Jer kad naslonite deo na deo ma kolikom silom pritiska da delujete to i dalje nije čvrst spoj.

Da li je cvrst spoj ili nije je relativno i nije ni bitno ako on moze da se ponasa kao cvrst spoj. Recimo ovako, ako imam metalnu kocku koja stoji na betonu, izmedju betona i kocke ne postoji cvrsta veza vec iskljucivo frikcioni spoj. Bez obzira na to sto to nije cvrst spoj, ako pokusam da pomerim kocku meni je to potpuno svejedno jer ni ovako ni onako ne mogu ni da je mrdnem ni milimetar, jednostavno sila trenja je prevelika da je savladam. Ako istu kocku stavimo na led gde je trenje daleko manje, skoro zanemarivo bez problema cu poceti da pomeram istu tu kocku. Upravo je prvi slucaj ono sto se desava kod kvacila, sila je pritiska i koeficijent trenja su dovoljni da ne moze ni da se mrdne i proklizne. Jos je znacajno dodati da je koeficijent trenja veci dok telo miruje, kada se jednom pokrene on opadne, bas iz ovog razloga ako bi kvacilo u jednom trenutku proklizlo ono bi nadalje dosta lako klizalo pa zapravo postoji opcija ili da ni malo ne klize ili da klize poprilicno. Ova druga varijanta je naravno potpuno neprihvatljiva jer bi jako brzo potpuno unistila kvacilo i generisala velike gubitke.

Kada spojnica pri konstantnim brzinama ne bi proklizavala teoretski znači da nikada ne bi morala biti zamenjena jer se nikada ne bi istrošila (teoretski)

Ne, spojnica proklizava poprilicno prilikom kretanja najvise a potom i pri promeni brzina, to je ono sto trosi kvacilo, ako ne bi menjali brzine i ne bi zaustavljali auto (kako ne bi kretali) tada bi spojnicu zaista ne bi ni morali menjati nikada.

to bi značilo da se recimo remont turbina na hidrocentralama ne bi gotovo nikada radio (teoretski)

Kakve sad ovo ima veze sa bilo cim o cemu pricamo, o spojnicama i sl, lopatice turbine se trose, lome, lezajevi se trose, nemoj unositi zabunu i komplikovati stvari.

[dragan]

koliko bi samo bilo zagrevanje spojnice kada bi postojalo proklizavanje bitnije za racunicu gubitka energije?

[perfiko]

U pravu ste, u teoriji motornih vozila gubitci frikcione spojnice smatraju se zanemarivim u odnosu na ostale gubitke transmisije, te se u proračunima uzima stepen korisnosti 1.

[perfiko]

Što, zanimljivo, uopšte nije u skladu sa Mašinskim elementima gde se navodi da su nedostatci frikcionih prenosnika snage veliki gubitci usled trenja (5-25%).
Moguće je da se ti podatci odnose samo na frikcione točkove.

[dragvorl]

To se odnosi na period kada ima proklizavanja.

[perfiko]

Govori se uopšteno, ne pominje se da je to period uključivanja.

[dragvorl]

Prva slika koju sam postavio, desna strana, cetvrti pasus, ali treba procitati i ostalo, jer nema smisla samo jedan pasus.

[Destiny]

Ufffff, gde ste vi stigli

Peugeot 207, 1.4HDI
restartovala bord, presla nekih 1000km uglavnom po gradu (2 puta otisla do Mladenovca), uglavnom sa kilimom i kratke relacije (svaki dan posao-kuca, nekih 5-6km u jednom pravcu)
Prosecna 7.1

Malo sam pratila kretanje na bordu i primetila da kad nije zagrejan, jaci gas, uzbrdica i bez problema izadje na 11
Za ovaj motor, mnogo.

[noob]

U kom delu grada se najviše vozi? Ako je kreni stani gužva najčešća vožnja onda tu ni jedan ne troši 5l
Na koliko obrtaja menjaš brzine na ravnom na koliko na uzbrdici? Na koliko obrtaja voziš auto? Koja ti je najčešća brzina u kojoj voziš u Bg?

TapaTalk post

[dag81]

Nije mnogo ako je cist grad sa guzvom, i bez uvrede zenska noga na gasu.
Imali smo taj model, kad ja vozim po gradu trosi mi 5.5-6l, kad zena vozi popne se potrosnja 10-15%. na otvorenom takodje.
Motor je takav kakav je, slab-ako ga nisi chipovala, i mora se znati voziti ekonomicno. Puno saltanja i u pravim momentima, i pasce potrosnja.

Trenutno je kod tasta, prosek mu je 4l tacno vec duze vreme, ima 2-3 meseca kako ga je preuzeo i nekh 2000km cini mi se, jer sam resetovao bord kad sam mu predao auto. VOznja ugalvnom vangradska, chipovan je na blizu 90KS. Cisto poredjenja radi, Astra G 1.6 84KS mu je trosila u istim uslovima 7.5l. To je pravo poredjenje potrosnje dizel vs. benzin. Jer on covek uvek vozi isto, ima iste rute, tako da je 99% to to. Sto ce reci razlika 80% u korist 1.4 hdi, malo li je, 4.5e na 100km manje potrosi.

[pedja]

Evo, na svu onu pricu o tezini da dodam:

Danas sam isao u Jagodinu. 1,9TDI Octavia
Do tamo je prosek bio 109km/h, potrosnja 6,0l
U povratku 122km/h, potrosnja 6,2l
Ovde po gradu, pri prosecnih 31km/h, potrosih 5,9l/100km
Dakle, sve oko 6l

Svi podaci su sa BCa.

Jedina konstanta je bila tezina, dok su se brzina i uslovi voznje menjali.
Zakljucak: Tezina je jedina bitna za potrosnju