Proslo je skoro 2.5 meseca od mog dolaska u DE.
Moja situacija ovde je malo drugacija od ostalih, posto sam ima logisticku podrsku od strane ljudi preko kojih sam dosao ovde i naravno od strane firme gde radim.
Posle prvog administrativnog udara, raznorazne prijave, otvaranje racuna sve nekako tece konstantno.
Moj tempo je takav, jer mi je bukvalno svaki dan isprogramiran prva 3 meseca. Prepodne skola jezika, popodne posao.
Ovde je najbitniji jezik. Kad znas jezik mogu da ti "pljunu pod prozor".
Jednostavno covek mora biti nacisto sam sa sobom, sta zeli ovde. Integraciju u drustvo ili samo pos'o kuca i slanje para "tamo negde".
Mora da se desi klik u glavi i bez straha da se pita, prica. Jeste tesko, ali dodje sa vremenom.
Dosta utice na psihu i pronalazenje stana. To bas opterecuje onog ko ima plan da dovede porodicu ovde.
Ovde vlasnici stanova imaju bas maste kad postavljaju uslove za stanara
Ja sam imao srece da nadjem stan posle malo jace od 2 meseca i useljavam se 01.03.
Generalno nikad ga ne bi dobio da moja firma nije dala pismenu garanciju da ce pare za kiriju direktno sa moje plate prebacivati na racun stanodavca.
Jel kad se pogleda, ko ce meni izdati stan kad se uzmu u obzir svi parametri vezani za mene koji su njima bitni. Tako je i moze im se.
Jednostavno toliko ljudi ima koji hoce stan da je to vise za SF.
Jedan primer, isao sam da pogledam jedan stan. Treba imati srece da vas prvo pozovu na gledanje. Izmedju ostalog kaze zena dobila je 180 prijava za stan, od toga ona je izabrala 30 potencijalnih koji ce doci na razgledanje. Na kraju je odabrala nas 2-3. Posle svega nisam dobio stan.
Zena i sin bi trebali da dodju u Aprilu. Tako da cemo onda imati ponovo administracije i svega ostalog sto se tice "spajanja porodice".
Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk
