Floyd napisao:Slazem se sa vecinom da je gledano sa ekonmske strane najbolja kupovina mladog polovnjaka (posebno vazi za skuplje i bolje opremljene modele...jer se na opremi najvise gubi), zapravo tako sam i ja mislio do skoro tj. i dalje mislim ali ne za sve automobile.
Niko nije lud (koliko god imao para) da kupi nov auto, provoza ga malo i preda nekom za 20-30% manju cenu, eto tek tako.
Velika vecina tih vozila starih godinu dana su sluzila kao rent a car, za testiranje kod raznih Alvirovica pa izmedju ostalog i oni koji su ga uzeli na lizing godinu dana s namerom da ga vrate, nisu ga pazili
Iako je stari post nece stetiti drugaciji pogled na temu "Jahreswagen".
Jedan detalj, koji ne vazi za nase nazovi trziste, je da tipican godisnjak potice tako sto je radnik fabrike automobila (VW, Mercedes,...) po posebnom rezimu nacina i cene kupovine kupio novi auto.
Taj auto vozi godinu dana za privatne potrebe sto znaci da je to tipicno<20.000km i prodaje ga.
Pri tome, cena po kojoj ga prodaje je ista ili veca nego sto je on platio taj auto.
Od tih para kupuje opet novi auto fabrike u kojoj radi, itd.
Fabrika po pravilu prve serije novih modela odnosno izmena na proizvodnog traci na taj nacin testira uzivo i time umanjuje rizike da pravi kupci dobiju auto sa sistemskom greskom.
Ujedno, fabrika na taj nacin stimulise radnike, to im dodje kao neki dodatak na zaradu, odbija se porez prema drzavi i ima jos nekih razloga zasto se tako decenijama organizuje.
Tipicna nabavna cena za radnike je sa 30-40% popusta na neto prodajnu cenu u salonu, ali imaju obicno i rok u kome ne smeju da prodaju tako kupljeno vozilo.
Znam konkretno da tako radi VAG, cuo sam da Ford Nemacka, MB imaju isto to a shodno tome verujem da i ostale fabrike imaju neke slicne varijante.
Takvih auta ima na desetine hiljada po Evropi i najcesce geografski u neposrednoj okolini fabrike gde se pravi doticni model.
Kod nas je sasvim druga prica shodno i sasvim drugacijem statusu posedovanja vozila.
Auti sa 40-50.000km i vise godisnje su tipicni sluzbeni automobili, pa shodno tome njih treba i tretirati na takav nacin pri proceni pohabanosti odnosno preostale vrednosti.
Inace, auto bilo koji je promasena investicija. Najvise gubi novi auto i to vec cim izadje iz salona posle 24 sata na parkingu vec izgubi koji procenat.
Formalno, godisnja amortizacija vrednosti auta je 10% pa auto koji krene u 11. godinu ima papirnu vrednost 0, iako u praksi to nije slucaj.
Kod polovnog auta nije bitna sama cena kostanja vec vrednost preostalog radnog veka tokom ocekivanog zivotnog ciklusa, tj koliko ce jos moci da se koristi bez kvarova i servisiranja van uobicajenog redovnog habanja.
Ako polovni auto ima jos 10 godina normalne upotrebe vredi ga kupiti i po skupljoj ceni od nekoga koji ima jos 2 ili 3 godine iako deluje kao povoljna kupovina.
